KO JE DOVEO RIO TINTO U SRBIJU?! Padaju besmislene optužbe, BIVŠI PREDSEDNIK SVE OTKRIO
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Optužbe hejterske opozicije okupljene oko tajkuna Dragana Đilasa i lažnih ekologa padaju kao kule od karata!
Foto: ST/N. MANDIĆ/printscreen
Dok se đilasovci i lažni ekolozi utrkuju u optužbama na račun predsednika Vučića kako je doveo Rio Tinto u Srbiju i tvrde kako je eksploatacija pogubna za životnu sredinu, iako istraživanja još uvek to nisu pokazala, Boris Tadić otkrio je da je pregovore sa Rio Tintom počeo još Zoran Đinđić.
- Dakle, Rio Tinto je došao u Srbiju u vreme Koštuničine vlade, a prvi pregovori su počeli još u vreme Đinđićeve. Naravno da taj projekat istraživanja nismo prekidali ni tokom našeg mandata, jer ima ogroman potencijal za razvoj Srbije i bilo je u interesu Srbije da se istraživanje završi i da onda procenjujemo spram rezultata tog istraživanja opravdanost daljih koraka - izjavio je Boris Tadić.
Foto: www.profimedia.rs
Ovim su pali u vodu svi pokušaji dežurnih hejtera da aktuelni režim optuže za dolazak kompanije u Srbiju.
Podsetimo, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je otkrio da su prvi dokumenti sa američkom kompanijom potpisani još 2004. godine.
Kako je objasnio, ključni, deveti dokument kojim se odobrava izvođenje radova po projektu bušenja kod Loznice, izdat je 1.2.2012, u vreme kada su Tadić, Đilas i Jeremić vedrili i oblačili Srbijom.
- Ovo je vreme kada su na vlasti Tadić, Jeremić, Đilas. Ovo je jedini dokument koji dozvoljava bušenje na teritoriji Srbije - naveo je tada predsednik Vučić.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
BONUS VIDEO
Komentari (1)
Milan
03.12.2021 13:07
Ne razumem zašto se vodi polemika o tome ko je i kada je odobrio istraživanje tla, odnosno bušenje. To je postupak kojim se mapira tlo i istražuje njegov sastav, u tome nema ničeg spornog, dobro bi bilo da možemo na celoj teritoriji istražiti zemljište i znati čime raspolažemo. Ovde se trenutno vrši zamena teza, skretanje pažnje. Problem je stvaranje budućeg rudnika, koji će više doneti štetu, ne samo na mestu rudnika (oko 650 ha ili 6,5 km2), već na mnogo širem području, i ono najgore, zagadiće se reke nizvodno, verovatno do Đerdapa. Na narodu je da odluči. Ako posmatramo tih 15-20 hiljada stanovnika područja oko Jadra, stavimo se u njihov položaj, pa razmislimo da li bismo pristali da se pored naših domova uništava priroda. Jedna obična gradska deponija naruši ekološki sistem u prečniku od par kilometara, a ovde govorimo o rudniku, koji pri eksploataciji sirovina koristi ogromne količine štetnih kiselina koje će završiti u našim rekama, jer na kraju sve završi u reku-vodu.