UŽAS iz 2012. godine skupo smo platili, a sad nam se spremaju TEŠKE BOLESTI I SUŠE!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Suša pre šest godina nas papreno koštala!

Suša iz 2012. srpsku ekonomiju koštala je gotovo dve mlijarde evra. Zbog nje se u kukuruzu pojavio aflatoksin, koji se kroz ishranu stoke preneo u mleko u koncentracijama znatno višim od dozvoljenih što je tada. Nauka upozorava na klimatske projekcije koje predviđaju da će proizvodnja kukuruza u drugoj polovini 21.veka u proseku biti manja za gotovo 50 odsto ukoliko se, kaže, na vreme ne razviju sistemi za navodnjavanje.

Upravo zbog toga, Dragana Radulović, rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine, ističe da više od pet milijardi evra iznosi šteta od posledica klimatskih promena u Srbiji samo od 2000. do danas, te da je 70 odsto tog iznosa izazvano sušama, ali i da se pripremaju mere za prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

- Kao kandidat za članstvo u EU, treba da uskladimo zakonodavstvo s EU, tako da će Strategija biti izrađena po uzoru na njihova dokumenta, a omogućiće i naučnoj zajednici, civilnom sektoru i privredi da učestvuju u njenom definisanju - rekla je Radulovićeva i dodala da se takva dokumenta donose za period do 2050, prenosi Alo.

Foto: pixabay.com

Upravo se zbog klimatskih promena očekuje da će poljoprivredne kulture poput pšenice, kukuruza i soje sazrevati 20 do 30 dana ranije, a ide se toliko daleko da neke procene predviđaju da bi kukuruz mogao da sazreva i do dva meseca ranije, što bi uticalo na kvalitet i kvantitet prinosa. Porast temperature do kraja veka posebno će otežati proizvodnju šećerne repe kojoj će, kako se prognozira, suše i nedostatak padavina smanjiti koren, a time i proizvodnju šećera po hektaru.

Vladimir Ðurđević s Instituta za meteorologiju kaže da su leta u Srbiji toplija za 1,5 stepeni nego sredinom 20. veka, da je broj dana s ekstremnim kratkotrajnim padavinama ovog leta bio je skoro duplo veći nego prošlog, a da atmosfera sadrži sedam odsto više vodene pare nego ranije.

- Leto je na globalnom nivou toplije za stepen, a u našem regionu u proseku za 1,2 stepena, što znači da godišnja temperatura na Balkanu raste brže od globalnog proseka - pojašnjava Ðurđević.

On upozorava da će jake suše, poplave, vreli toplotni talasi i šumski požari biti učestaliji, što će uticati na manju proizvodnju u poljoprivredi, ali i na porast prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca, koji šire groznicu zapadnog Nila. Ðurđević smatra da će razvoj ovog klimatskog scenarija najviše zavisiti od sprovođenja Pariskog klimatskog sporazuma, globalnog dokumenta o borbi protiv klimatskih promena iz 2015, koji bi rast globalne temperature trebalo da zadrži na dva stepena.