Sportissimo

"LEBAC SUTRA NEMOJTE POSLATI": Dan sećanja na srpske žrtve - poslednje poruke Kragujevčana pred streljanje LEDE KRV U ŽILAMA!

Autor: Republika/M. P.

Vesti

21.10.2026

09:35

Dodaj Republiku kao željeni izvor na Googlu

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Obeležavamo godišnjicu najstrašnijeg zločina u Drugom svetskom ratu!

"LEBAC SUTRA NEMOJTE POSLATI": Dan sećanja na srpske žrtve - poslednje poruke Kragujevčana pred streljanje LEDE KRV U ŽILAMA!

Kragujevac danas obeležava 85 godina od jednog od najtragičnijih događaja u istoriji Srbije - masovnog streljanja civila koje su nemačke okupacione snage izvršile 21. oktobra 1941. godine. U Šumaricama je ubijeno oko 3.000 nedužnih ljudi, među kojima je bilo približno 300 đaka i nastavnika tadašnje Muške gimnazije.

Ovaj datum od 2012. godine obeležava se kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Sećanje na stradale svake godine čuva se kroz komemoracije i manifestaciju "Veliki školski čas", koja okuplja građane u Spomen-parku "Kragujevački oktobar".

Republika — Spomen-park "Kragujevački oktobar"

Krvavi oktobar 1941. godine

Masovno streljanje u Kragujevcu bilo je deo nemačkih represalija nad stanovništvom okupirane Srbije. Nakon napada ustanika na nemačku kolonu 16. oktobra 1941. godine, između sela Bara i Ljuljaka, u kojem je poginulo 10 nemačkih vojnika, a 26 ranjeno, okupacione vlasti odlučile su da sprovedu brutalnu odmazdu.

Prema naredbi nemačkog generala Franca Bemea, za svakog ubijenog nemačkog vojnika trebalo je streljati 100, a za svakog ranjenog 50 ljudi. Odmazda je najpre sprovedena u okolnim selima, među kojima su Maršić, Ilićevo i Grošnica, a potom je 20. i 21. oktobra zahvatila Kragujevac.

Među žrtvama najviše pamte streljane đake

Nemački vojnici hapsili su građane bez jasnog kriterijuma, a među privedenima bili su muškarci različitih godina, radnici, učenici i nastavnici. Procenjuje se da je privedeno između 5.000 i 6.000 ljudi. Odvođeni su u prostorije koje je ranije koristila jugoslovenska vojska, a potom u grupama izvođeni na streljanje.

Izvršioci zločina bili su pripadnici regularne nemačke vojske, Vermahta. Streljanje je počelo ujutru 21. oktobra, a do ranog popodneva hiljade ljudi izgubile su život.

Posebno mesto u kolektivnom sećanju zauzima stradanje učenika i profesora. Njihova sudbina postala je simbol nevinosti i tragedije koja je pogodila čitav grad.

Veliki školski čas čuva uspomenu na stradale

Prvo okupljanje porodica i rodbine ubijenih u Šumaricama održano je 1944. godine, dok je zvanična komemoracija organizovana 1953. godine. Odluka o izgradnji Spomen-parka doneta je iste godine, a kompleks danas obuhvata 352 hektara i 30 masovnih grobnica.

Manifestacija "Veliki školski čas" održava se u današnjem obliku od 1971. godine, kada je izvedena poema Duška Radovića "Crni dan". Svake godine učenici, građani i predstavnici institucija okupljaju se kako bi odali počast žrtvama.

Obeležavanje godišnjice masakra u Šumaricama nije samo podsećanje na zločin iz prošlosti već i opomena budućim generacijama da se stradanje nevinih nikada ne zaboravi i da se zločini počinjeni nad civilima nikada ne ponove.

U Crkvi Svetih novomučenika kragujevačkih u Šumaricama počela je liturgija povodom Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 85. godišnjice masovnog streljanja građana, đaka i profesora koje su nemački nacistički okupatori ubili oktobra 1941. godine. Liturgiju služi episkop šumadijski Jovan sa sveštenstvom Eparhije šumadijske, a prisustvuje ministar u tehničkom mandatu u Vladi Srbije Nenad Popović. Kako je ranije najavila Eparhija šumadijska, posle liturgije biće služen moleban Svetim novomučenicima kragujevačkim.

U Šumaricama u toku liturgija povodom 21. oktobra

Pogledaj galeriju

ISTORIJSKI ZABAVNIK PIŠE O POSLEDNJIM PORUKAMA NESREĆNIH KRAGUJEVČANA

Tri dana između 19. i 21. oktobra 1941. godine zauvek će ostati crnim slovima ispisani na stranicama srpske istorije kao vreme kada su nacisti u Kragujevcu streljali ogroman broj civila uključujući i đake i decu od kojih je najmlađe imalo samo 11 godina.

Na suđenju u Nirnbergu nakon Drugog svetskog rata predstavnici tadašnje Jugoslavije dokazivali su da je u Kragujevcu 1941. streljano oko 7.000 civila. Savremena istraživanja kažu da su tada ubijena 2.792 građanina jer za toliko osoba postoje ličnim podacima – ko su bili, gde su i kada rođeni, čime su se bavili… Među njima je bilo i 300 kragujevačkih učenika i dece od kojih je najmlađe imalo 11 godina.

Za Kragujevac koji je tada ima tek nešto više od 20.000 stanovnika ovaj zločin zavio je u crno skoro svaku porodicu u gradu. U dokumentaciji Spomen-muzeja “21. oktobar” sačuvane su 42 poruke streljanih. Njih su u poslednjim časovima, na komadima papira, iscepanim novinama ili poleđini fotografija, svojim najmilijima pisali Kragujevčani koji su znali da se kućama neće vratiti.

Ovo su neke od tih potresnih poruka:

“Lebac sutra nemojte poslati” – Jakov Medina, knjigovođa

“Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara, tvoj Boža” – Božidar Milinković, majstor, na poleđini radničke knjižice

“Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je” – Lazar Petrović, radnik, na poleđini stare dopisnice

“Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi” – Nikola Simić, inženjer streljan zajedno sa sinom Aleksandrom, gimnazijalcom od 18 godina koji je pored dopisao: “Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu”

“Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi” – gimnazijalac Pavle Ivanović koji nije znao da je i njegov otac uhapšen

“Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine i bez mene” – Radislav Simić

"Zbogom dragi moji. Nevino strada. Vaš zauvek Andra - Andreja Božić, sveštenik

"Deco, osvetite oca, Steva” - Stevan Vuleta, radnik

"Sećajte se moji mene, jer me više nema. Vaš nesretni Laza” - Lazar Perišić, metalostrugar