POSTOJE LI ZDRAVE GRICKALICE?

Odgovor je jasan: mogu, ali samo ako su pametno izabrane.

Nije poenta da uzmemo bilo šta što nosi etiketu „zdravo“, već da izaberemo užinu koja nas zaista zasiti i ima realnu nutritivnu vrednost. Stručnjaci naglašavaju da su najbolje grickalice one koje kombinuju proteine, vlakna i zdrave masti, jer upravo ta kombinacija usporava varenje, produžava osećaj sitosti i sprečava nagle padove energije.

Drugim rečima, najbolja grickalica nije ona sa najmanje kalorija, već ona koja nas najduže drži sitim.

Šta to konkretno znači u praksi?

Suština je u takozvanim pametnim kombinacijama.

Voće je, na primer, dobar izbor, ali često neće biti dovoljno da nas dugo drži sitim. Međutim, ako ga kombinujemo sa jogurtom, šakom badema ili kašikom kikiriki putera, dobijamo obrok koji je i ukusan i funkcionalan. Isto važi i za integralne krekere sa sirom, kuvano jaje sa povrćem ili humus sa šargarepom.

Važno je razumeti još jednu stvar: zdrava užina nije „slobodna zona“.

Čak i kvalitetne namirnice, ako se jedu bez kontrole, mogu dovesti do viška kalorija.

Zato stručnjaci savetuju da se užine ne preskaču, da porcije budu unapred planirane i odmerene, kao i da se ne jede direktno iz pakovanja, jer tada vrlo lako gubimo osećaj koliko smo zapravo pojeli.

Zdrave grickalice danas više nisu rezervisane samo za one koji paze na liniju. One postaju svakodnevna navika ljudi koji žele stabilnu energiju, bolju koncentraciju i kontrolisan apetit.

Kada se pravilno uključe u ishranu, mogu biti snažan saveznik ne samo u kontroli gladi, već i u procesu mršavljenja.