RESTORAN NA VRHU GENEKS KULE TREBALO JE DA SE ROTIRA, ALI NIKAD NIJE! Istina je otkrivena decenijama kasnije, a mehanizam I DANAS MOŽE DA SE POKRENE!

Na vrhu Geneks kule, jednog od najprepoznatljivijih simbola Beograda, i danas stoji restoran koji je trebalo da bude pravo arhitektonsko čudo – rotirajući vidikovac sa pogledom na ceo grad. Ideja je bila smela, gotovo filmska: gosti sede, a panorama Beograda se lagano okreće oko njih. Da ne govorimo o tome da bi to, u to vreme, na ovim prostorima bilo prvo takvo arhitektonsko delo.

Ipak, taj plan nikada nije realizovan.

Autor kule, Mihajlo Mitrović, u ranijem intervjuu u NIN-u govorio je o svim peripetijama koje su ga snašle tokom izgradnje kule. Kako kaže, inspiraciju je pronašao u inostranstvu.

- U Frankfurtu sam zapazio rotacionu kulu, dobijem njene crteže i nakačim je na moju zgradu - ispričao je.

Sve je bilo spremno – osim najvažnijeg dela. Mehanizam za rotaciju nikada nije ugrađen. Razlog nije bio tehnički, već – politički.

- Nažalost, nije ugrađen mehanizam za rotiranje jer je Geneks stavio u funkciju internog restorana, samo za vrhušku. Tu su se okupljali političari, sve je bilo džabe: vrhunska jela i specijalan viski - otkrio je Mitrović.

Upravo ta zatvorenost presudila je sudbini jedne od najambicioznijih ideja jugoslovenske arhitekture.

- Nisu hteli da postave taj mehanizam, da im se ne bi zameralo kako se provode. Jesu bili mudri - dodao je.

Foto: Facebook/Udruženje Čačana U Beogradu

Paradoksalno, rešenje postoji i danas.

- Veoma lako taj mehanizam može da se montira i sad, ali ne verujem da će se to ikad učiniti.

Zgrada mogla da se sruši usred gradnje

Put do izgradnje same kule bio je gotovo jednako turbulentan kao i sudbina njenog vrha. Mitrović je vodio pravu bitku da projekat uopšte zaživi.

- Ko je tebi dozvolio 30 spratova!? Jaooo, sve pada u vodu! - prisećao se reakcija. Spas je stigao tek kada je na čelo Urbanističkog zavoda došao Ostoja Maksimović, koji je dao zeleno svetlo za nastavak gradnje.

Problemi su se nizali i kasnije – od optužbi za nebezbedne materijale do kampanja koje su čak privremeno zaustavljale radove. Kada je kula konačno završena, mesecima je stajala prazna, sve dok 1980. godine nije iskorišćena za veliku međunarodnu konferenciju.

Zatvoren devedesetih

Danas, više od četiri decenije kasnije, priča dobija novi, pomalo tužan epilog.

Restoran na vrhu kule – koji nikada nije počeo da se okreće – odavno je zatvoren. Poslovni deo zgrade godinama je zapušten, dok stambeni deo i dalje živi. Iako je kompleks u međuvremenu proglašen kulturnim dobrom, a poslovna kula prodata privatnom investitoru, konkretnih radova i dalje nema.

Tako je Geneks kula ostala simbol dve propuštene prilike: jedne iz prošlosti, kada rotacija nikada nije ugrađena, i druge iz sadašnjosti, kada prostor koji bi mogao da bude jedna od najvećih turističkih atrakcija Beograda i dalje – stoji prazan.

I možda je upravo u tome najveća ironija cele priče: mehanizam koji bi pokrenuo restoran mogao bi da se ugradi i danas. Ali pitanje je – da li bi neko želeo danas da ga pokrene.

BONUS VIDEO