DA LI NAM TREBA KIŠOBRAN KAD PIŠE 60% ŠANSE ZA KIŠU? Bez ovog saznanja ne izlazite iz svojih domova!

Ako vam je telefon nekada poslao obaveštenje „kiša počinje uskoro“ i pogodio u minut, to nije slučajnost – iza toga stoji složen sistem moderne meteorologije. Iako prognoza deluje jednostavno, ona je rezultat rada satelita, radara, moćnih računara i veštačke inteligencije.

Kako nastaje prognoza?

Da bi se predvidela kiša, najpre se prikupljaju podaci o trenutnom stanju atmosfere. Meteorološki sateliti iz svemira prate oblake, temperaturu i vlagu. Radari na zemlji registruju gde se nalaze padavine, koliko su intenzivne i u kom smeru se kreću. Uz to, meteorološki baloni mere vetar, pritisak i vlagu u višim slojevima atmosfere.

Radar je posebno važan jer može da „vidi“ kišne oblake i pre nego što prve kapi padnu.

Više o vremenu pročitajte ovde.

Računari koji „pomere vreme unapred“

Svi ovi podaci ulaze u matematičke modele koje obrađuju superkompjuteri. Oni simuliraju razvoj atmosfere satima i danima unapred – praktično prave digitalnu verziju budućeg vremena.

Na osnovu sudara toplih i hladnih vazdušnih masa, vlažnosti i pritiska, modeli procenjuju gde postoji uslov za padavine.

Šta znači 60% šanse za kišu?

Ovo je deo koji mnogi pogrešno tumače. Kada čujete „60% šanse za kišu“, to ne znači da će kiša padati 60% dana niti da će padati na 60% teritorije u svakom trenutku.

To znači da postoji 60% verovatnoće da će određeno područje dobiti merljive padavine. Drugim rečima, moguće je da će padati u jednom delu grada, dok drugi ostane potpuno suv.

Veštačka inteligencija i prognoza u minut

Savremene aplikacije koriste veštačku inteligenciju koja analizira ogromne količine podataka i prepoznaje obrasce formiranja kiše. Zahvaljujući tome, danas je moguće predvideti pljusak gotovo u minut i na vrlo preciznoj lokaciji.

Zato se često dešava da vas telefon upozori na kišu pre nego što primetite tamne oblake.

Zašto prognoza ipak nekad omane?

I pored napredne tehnologije, atmosfera je izuzetno složen i promenljiv sistem. Dovoljna je mala promena temperature, vetra ili vlažnosti da se razvoj oblaka promeni.

Zbog toga meteorolozi prate više modela, porede rezultate i donose procene. Prognoze su danas znatno preciznije nego ranije, ali savršena tačnost – barem za sada – još ne postoji.

BONUS VIDEO: