VEČERAS U PONOĆ OBAVEZNO ISPOŠTUJTE OVAJ OBIČAJ! Čeka vas sreća tokom cele godine!

U Srbiji se 13. januara obeležava doček Nove godine po julijanskom kalendaru, poznate i kao pravoslavna ili srpska Nova godina. Kao i kod drugih velikih praznika, i za ovaj datum vezani su brojni običaji, a posebna pažnja tradicionalno se posvećuje prazničnoj trpezi. Postoji i jedno pravilo kojeg su se domaćice oduvek pridržavale, verujući da donosi zdravlje i sreću ukućanima.

Uoči srpske Nove godine priprema se bogata svečana večera, a porodica zajedno sa prijateljima i rodbinom u veselju dočekuje ponoć i 14. januar, koji je u narodu poznat kao Mali Božić. Na trpezi se tada nalaze razne zimske đakonije – pršuta, slanina, čvarci, kiseli kupus, turšija, ajvar, kajmak i sir, ali je meso posebno važno i podleže strogim pravilima.

Foto: ST/Dragan Kadić

Prema običajima, na sto se stavlja isključivo praseće ili jagnjeće meso, dok se živinsko i goveđe izbegava. Veruje se da prase, kao životinja koja se stalno kreće napred, simbolizuje napredak i blagostanje u godini koja dolazi. Živinsko meso se povezuje sa siromaštvom i prljavštinom, dok govedina simbolizuje zastoj i stagnaciju.

Poseban običaj u ponoć!

Na ovaj dan jede se i glava božićne pečenice, najčešće jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu – vasilicu. U ponoć se tradicionalno služe krofne, a u jednu se stavlja zlatnik, pa se veruje da će onaj ko ga pronađe imati sreće tokom cele godine.

Foto: Tanjug

Pored bogate trpeze, običaji nalažu i da se tog dana u kuću unese neka nova stvar, kupljena baš za tu priliku, kako bi dom i porodica tokom cele godine imali napretka i blagostanja. Srpska Nova godina, odnosno Mali Božić, zvanično počinje 14. januara, kada se obeležavaju i praznici Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki.

BONUS VIDEO