REMEK-DELA S UKUSOM SMRTI: Kako je ukleta zbirka završila među eksponatima Narodnog muzeja

Život Eriha Šlomovića jedna je od najvećih enigmi prošloga veka. Ne zna se tačno kada je rođen, pouzdano ni mesto, a kamoli datum smrti. Ne zna se kako je u ranim dvadesetim godinama postao vlasnik jedne od najvrednijih kolekcija slika, kako se zagubila, a još manje kako se volšebno pojavila godinama posle njegovog ubistva. Barem jedan njen deo jer je gotovo izvesno da ostatak njegove zbirke čuvaju sefovi najpoznatijih svetskih banaka.

Foto: Printscreen

Ono što se zna može se sažeti u nekoliko rečenica. Rođen je u Hrvatskoj, u Đakovu, u porodici jevrejskih roditelja, Bernarda i Roze Šlomović. Kao dan rođenja navodi se 15. mart 1915, ali se ovaj datum mora uzeti s rezervom. Naime, pojavljuje se kao potvrda na jednoj požuteloj prijavi stana u Beogradu i nigde više. S obzirom na to da je početkom rata spaljena đakovačka sinagoga, zajedno s njom su u oganj otišle i knjige rođenih i umrlih. Jedino što se pouzdano zna iz Erihovih najmlađih dana bilo je to da je uskoro dobio i mlađeg brata Egona.

Porodica se po završetku Velikog rata preselila u Beograd, gde je otac porodice na Dorćolu otvorio dućan cipela, a njegov prvenac se upisao u osnovnu školu "Kralj Petar" u istoimenoj ulici.

Čudno nasledstvo

Već s upisom u Prvu mušku realnu gimnaziju, u Dušanovoj ulici, Erih ispoljava strast prema umetnosti. Njegova prva kolekcija je, zapravo, bila obična sveska, "Kolektanea", kako ju je sam nazvao, u koju je marljivo sakupljao potpise, crteže i akvarele tada poznatih stvaralaca jugoslovenske umetničke i kulturne scene.

Istovremeno, pokušava da se poveže i sa svetski poznatim galeristima i kolekcionarima, piše im pisma i beznadežno čeka odgovore. Ali, jedan je stigao. Otpisao mu je slavni trgovac slika iz Pariza Ambroaz Volar, koji ga poziva da ga poseti u njegovoj galeriji, u Lafi ulici. U tom trenutku započinje i jedna od najkontroverznijih veza čija priroda, ni danas, nije jasno utvrđena.

Foto: Wikipedia

Volar je bio ponosni vlasnik slikarskih ostvarenja jednog Pikasa, Sezana, Matisa, Renoara... Pa čak i samog Šlomovića, činilo se, koji mu je postao ne samo veliki prijatelj već i lični sekretar. Radeći s Volarom, Erih se upoznaje s pariskom elitom, a njegova "Kolektanea" postaje sve bogatija s crtežima jednog Šagala, Klea, Pikasa...

Ambroaz Volar tragično je nastradao u saobraćajnoj nesreći, u junu 1939, a odmah potom se pokrenulo i pitanje njegovog nasleđa. Na veliko iznenađenje javnosti, ponajviše porodice, zbirka od više od 600 radova koja je obuhvatala period od impresionizma do kubizma, od Renoara do Pikasa, pripala je mlađanom Šlomoviću, koji jedva da je tada imao 24 godine. Možda je i to bio razlog da nije razmišljao o odlasku u Ameriku, gde bi s nenadanim bogatstvom mogao da proživi čitav život u luksuzu i komforu, već se odlučuje za povratak u Jugoslaviju i Beograd.

U stvari, zamisao mu je bila da deo kolekcije pokloni Muzeju kneza Pavla, a jedini ustupak koji je tražio bio je da kolekcija ponese njegovo ime. Nažalost, rat se uveliko rasplamsavao u Evropi, najpre je stigao u Francusku, a potom i u Jugoslaviju, a mnogo toga nije stiglo da se realizuje.

Zla kob zbirke

Pred nacističkom nemani, Šlomović uz pomoć tadašnjeg ambasadora kraljevine u Parizu, uspeva da diplomatskom poštom prosledi četiri sanduka probrane zbirke za Beograd. Ostatak završava u sefovima najpoznatijih evropskih banaka čija sudbina ni danas nije poznata.

Nakon Aprilskog rata, 1941, porodica Šlomović se sklanja u selo Bačina, kod Varvarina. Zajedno s njom stigla je i zbirka smeštena u nekoliko sanduka i skrivena iza odžaklije porodice Živadinović. Ali, od sudbine se nije moglo pobeći.

Već krajem iste godine, Vermaht hapsi sve muške glave porodice Šlomović i sprovodi ih u nemački zatvor u Ćupriji. Odatle bivaju prebačeni u logor na Starom sajmištu i dalje prema konačnoj sudbini. Njihova majka i supruga Roza Šlomović ostaje bez ikoga, ali i s nečim. U njenom vlasništvu je i dalje izuzetno vredna kolekcija o kojoj, sem nje, znaju još samo domaćin i njena rođaka Mara Hertzler.

Na osnovu dogovora s funkcionerom nove vlasti, dr Ivanom Ribarom, želja joj je bila da se zbirka zavešta državi u zamenu za doživotno izdržavanje. S tim planom, kreće vozom za Beograd, ali zbirka nikome ne donosi sreću. U sudaru vozova kod Velike Plane, Roza gine s dvoje dece njene rođake Mare, koja ne hajući za sudbinu dece, s netaknutim sanducima, hita ka svom kumu u Beogradu. Ubrzo nestaju i Mara i zbirka.

Foto: ST/Nikola Mutić

 

Nakon što je nestala bez traga, država diže ruke od svega i zaboravlja na ovu priču. Međutim, tri godine kasnije, jedna presretnuta prepiska između izvesnog mistera Kliforda i nepoznate osobe koja mu nudi na prodaju remek-dela francuskih slikara iz 19. i 20. veka, ponovo pokreće akciju Udbe. Putem doušnika ova služba dolazi do žene zvane Mara Crnoberzijanka, zaplenjuje joj celokupnu zbirku i poklanjaju je Narodnom muzeju u Beogradu. O sudbini Mare se nikada nije saznalo, premda, imajući u vidu zlu kob Erihove zbirke, sumnjamo da joj je sudbina bila naklonjena.

BONUS VIDEO