NEKAD JE 29. NOVEMBAR SLAVILA CELA JUGOSLAVIJA: Dan republike simbol slobode, bezbrižnosti, zajedništva

Završetak Drugog svetskog rata, iznedrio je najveći datum iz rata i revolucije, dvadeset deveti novembar, datum održavanja Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 1943. godine, jer su njegove odluke trasirale put daljem političkom razvoju Jugoslavje.

U SFRJ slavilo se pet državnih praznika, a poslednji u godini bio je 29. novembar, Dan Republike. Praznovao se dva dana i to sve do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine.

AVNOJ je tada konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, dok je kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade, piše RTS

Foto: Fotodokumentacija Borbe

 

Kao posebna odluka AVNOJ-a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula "maršal Jugoslavije", na osnovu predloga koji je dostavila slovenačka delegacija.

Naravno, obavezne su bile parole o bratstvi i jedinstvu i Titovi mudri i značajni citati ali, danas, ljudi iz tog doba Dan Republike pamte po toploj i porodičnoj atmosferi (svinjokolj se podrazumeva) i vremenu u kome su se osećali sigurno i bezbedno. Činilo im se da je budućnost izvesna. I, svetla.

Foto: Profimedia Universal Images Group Profimedia

U duhu tog događaja i pobedom u ratu i revoluciji, njemu je pridavan najveći značaj, iako je bilo mnogo značajnih bitaka i pobeda koje su zasluživali posebnu pažnju. Odmah posle završetka ratnih operacija, već prvim Zakonom o državnim praznicima 29. novembar je istaknut kao dan Republike. Njegov značaj i obeležavanje postali su sinonim tekovine rata i revolucije i pridavan mu je poseban značaj.

– Najveća nagrada za razvoj društva i socijalizma bila je Nagrada AVNOJ-a, koja se delila najistaknutijim ličnostima iz svih oblasti društvene delatnosti (politika, privreda, nauka, umetnost, kultura, sport i dr.), ali po ključu, dobijali su ravnopravno – kvalitativno i kvantitativno predstavnici svih republika. Proslava i obeležavanje ovog praznika, po vertikali od vrha države do lokalnih zajednica, nije prepuštana slučaju. Od vrha države do poslednje opštine organizaciji obeležavanju ovog praznika pridavan je največi politički značaj, podseća istoričar Predrag Ilić, iz Istorijskog arhiva Šumadije u Kragujevcu za Danas.

Kao što je posebno isticano, da sa socijalističkom revolucijom počinje nova epoha u razvoju jugoslovenskog društva, svi prethodni značajni datumi i događaji iz ranije istorije bili su kao gumicom izbrisani.

Baš kao i Praznik rada i Dan mladosti, i Dan Republike je slavljen uz pompu, organizovane su svečane akademije, počasni plotuni, đaci su dobijali pionirske marame, deljeno je ordenje. Radnici su koristili priliku da odu do rodnog sela ili na kraće putovanje.

Kada je ukinut praznik

Sa raspadom SFRJ u svim njenim republikama je prestalo obeležavanje 29. novembra, osim u SR Jugoslaviji. Od 1997. godine 29. novembar se u SRJ praznovao kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika.

Ovaj datum je poslednji put bio neradan 2001. godine, a naredne je ukinut odlukom Savezne skupštine.

Danas Srbija ima četiri državna praznika – Novu godinu (1. i 2. januar), Sretenje – Dan državnosti Srbije (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar).

Dan pobede je i dalje praznik u Srbiji, ali se obeležava radno. 

BONUS VIDEO