"NAJVIŠE SU ME IZDALI ONI KOJIMA SAM NAJVIŠE VEROVALA"! Ekskluzivni rođendanski intervju i životna ispovest Jovane Jeremić na očevom grobu! (FOTO, VIDEO)

Autor ovog teksta 30 godina je novinar, ali ovo je bio prvi put da sam intervju radio na groblju.

Neki će na to gledati ovako, neki onako, ali jedno je sigurno: kod naše sagovornice ništa nije kao kod drugih, pa je i sada tako. I baš zbog toga, njen jutarnji program na TV Pink je ubedljivo najgledaniji u Srbiji, a ona je kraljica šera, koja nikog ne ostavlja ravnodušnim.

S Jovanom Jeremić smo razgovarali na dan kada je napunila 35 godina (juče). Bio je to njen prvi rođendan bez oca, koji joj neizmerno nedostaje. Tako smo i odlučili da rođendanski intervju i svojevrsnu životnu ispovest s dragom koleginicom uradimo upravo na groblju nadomak njenog Ljiga.

Foto: Republika

 

• Jovana, kao što sam rekao, zajednički smo doneli odluku, šta god ko mislio o tome, da pričamo baš ovde, na groblju.

- Nije ni važno šta drugi ljudi misle, ja da sam slušala šta drugi misle, ne bih ni napravila ovakvu karijeru. Apsolutno pravo mesto odakle treba da počnemo celu priču jeste ovo. I ne treba da ti bude čudno što baš ovde radimo intervju. Ja sam Škorpija, a Škorpije imaju uvek tu jednu dozu smrti, ali i novog rađanja. Škorpije su najmoćniji znak u horoskopu jer imaju tu mogućnost da se ponovo rode kao feniks iz pepela. Ovo je prvi rođendan bez mog oca i nisam želela da to bude bez njega, nego da svoj rođendan započnem s njim, pa onda i rođendanskom zabavom i svim onim što dolazi nakon toga.

Foto: Republika

 

• Pisali smo nedavno u Srpskom telegrafu da je ostao amanet tvog oca, koji ti treba da ispuniš.

- Jeste, poslednje reči mog oca su bile da čuvam ćerku Leu i nađem pravog, misleći na pravog muškarca, mog zaštitnika, mog drugog supruga. Sudbinskog. I sad ulazim u tu životnu fazu. Kada zaista u moj život dolaze neke velike stvari, a jedna od tih velikih stvari jeste i odabir mog partnera da bude tu do kraja života. Jer, prošli smo te neke faze i sada precizno znam šta želim u životu. Ti veoma dobro znaš da sam ja neko ko posebnu energiju i tu neku fatalnost koju imam u sebi nikada nisam želela da zloupotrebim ni da gubim vreme na neke stvari koje nemaju perspektivu. Moj jedini, da tako kažem, još neostvareni cilj jeste moja druga porodica i još dece. I to bi moj otac želeo i tako će, uz Božju pomoć, biti.

• Dolazeći ovamo, išao sam nekoliko koraka iza tebe, čini mi se da si rekla: "Zdravo, tata." Ti tako pričaš s njim, misliš li da nas čuju ti neki ljudi?

- Apsolutno da. I opet kažem, moj otac nije umro, on se samo preselio, samo telesno nije tu, duhovno, on je na nebu. Znam da je on tu, ja to prosto osećam u milion nekih drugih stvari kada radim, kada razgovaram, sklapam dogovore, upoznajem druge ljude i druge muškarce posle njegove smrti. Svi ti ljudi koji su ušli u moj život posle tatine smrti su bili ozbiljni kao smrt i svi su me mnogo poštovali i na taj ozbiljan način percipirali u svakom smislu. I znam da će svi ljudi koji budu ušli u moj život posle ovog rođendana, jer meni predstoji jedna mnogo važna životna godina, da će to biti prosto ljudi koji će sve to znati i da ponesu i da iznesu. Bilo ako gledaš krug prijatelja, bilo ako gledaš krug ljudi koji su na poslu, bilo ako gledaš emotivnog partnera koji mi je sudbinski.

Foto: Republika

 

• Otac ti je umro u junu. Da li je od tada do danas bilo neke situacije kada si osetila da ti šalje neku poruku?

- Bilo je više puta u smislu tog nekog mog unutrašnjeg osećaja kada razgovaram s ljudima, kako treba da postupim i šta treba da uradim, apsolutno da. Ali, konkretno, sada da ja znam da je on definitivno tu, dešavalo mi se kada sam na nekom mestu da iznenada i neočekivano osetim nešto, kao da čujem neku vrstu glasa i intuicije šta treba da uradim u određenoj situaciji. I sve sam poslušala.

• Kakav je tvoj stav uopšte prema religioznosti, zagrobnom životu...

- Prosto verujem da su ljudske duše uvek tu negde s nama. I svako od nas ima svog anđela čuvara, verujem u Boga i verujem da tokom života čovek mora da se trudi da bude dobar čovek. Jer, na kraju, sve što ostaje, da li si bio dobar ili ne, ostavljaš u amanet svojoj deci. Pa tako imaš ta porodična prokletstva. Problem većine ljudi jeste to što žive od danas do sutra, kao da sutra ne postoji. A ti grehovi koje čovek čini za života ostaju prevashodno njegovim unučićima, potomcima, deci... Mnogi povređuju nehotice svoje partnere, kumove... Govorim često o tim ljubavnim gresima jer je ljubav najdragocenija i najskuplja stvar. Ti ljubavni gresi se prenose s kolena na koleno i posle imate nekoga čiji unučići, na primer, ne mogu da se ožene ili udaju, ne mogu da imaju dece, imaju probleme, katastrofalne probleme. To je sve možda ostalo od nekog dede, pradede... Ako je u pitanju muškarac, neko ko nije poštovao ženski rod. Ili je neku ženu rastužio, patila je zbog njega. Ili obrnuto, prokletstvo po ženskoj liniji. Ja kažem, imam žensko dete, milion stvari bih u životu uradila možda drugačije, ali nisam jer ne želim da Lea ili druga moja deca koju ću imati na bilo koji način vuku tu neku karmu s moje strane. Bolje ja da podnesem neki teret, ali da njih ostavim čiste.

Foto: Republika

 

• Kad smo kod tih loših postupaka... Tata ti je umro, bio je to neki težak period. Ima li neko da te razočarao, a da si mislila i očekivala da će biti tu. Ili obrnuto...

- Oduševili su me ljudi iz moje prošlosti koji su se pojavili niotkuda. Ti ljudi su me oduševili i nikada im to neću zaboraviti. A opet su me razočarali neki koji su mi bili najbliži, za koje sam mogla ruku da dam da će biti uz mene do kraja života, ali nije bilo tako. Bez obzira na to kakve su probleme imali i šta god je u pitanju, izvršili su jedan vid izdaje, međutim, ja sam im svima oprostila. Dovoljno sam velika da mogu da oprostim. Ipak, da zaboravim ne mogu jer ja to nikada ne bih uradila. Valjda je to život i zato se razlikujemo i zato sam ja na tronu, a neki drugi nisu.

Misliš da je taj oproštaj mnogo važan.

Foto: Republika

 

- Najteže je to. Prvo nisam mogla da oprostim nekoliko meseci, a onda sam oprostila, ne zbog njih, nego zbog sebe. Da bih se ja oslobodila tog besa prema njima jer sve u životu mogu da oprostim, osim izdaje. A oprostila sam i izdaju. Zato što moram da budem srećna. Kada oprostite, nekako teret odgovornosti prebacite na tu drugu stranu koja je pogrešila. Tu se vidi veličina čoveka. Na kraju shvatite da niko vama ne može da uzme nešto što je suđeno. Ne možete prestati ako jeste niti postati ako niste. Mi živimo u svetu kukavičluka. Sve je više muškaraca i žena koji su kukavice. Ja ne podnosim kukavice, kukavice su najveća šteta za čovečanstvo. Tako je nastao i moj jovanizam: "Nisu problem pokvareni ljudi, ti od pokvarenog znaš šta možeš da očekuješ, najopasniji su slabi ljudi." Jer ti slabog voliš, štitiš, braniš i slab te prevari u minutu kad treba da odigra za tebe. I slab ti napravi štetu više nego ovaj koji je pokvaren. Od pokvarenog se čuvaš, a slabog štitiš, i on te najviše povredi. Nažalost, nečije odluke nisu bile u skladu sa situacijom niti s moralnim načelima, na kraju nisu bile u skladu s ljubavlju. Jer ljubav je najveća vrednost u životu. I uvek volim da citiram tu rečenicu: "I otkriće se na strašnom sudu da je najvažnija stvar na ovom svetu bila ljubav." I ja to kažem, ljubav je uvek za mene bila prva stvar u životu i ne postoji ništa važnije od ljubavi, ništa nije ispred ljubavi. I sutra, kad se drugi put udam, važiće da niko ne može da bude ispred mog čoveka. Takav je bio moj otac, takva je moja majka i s takvom ženom razgovaraš. Shvatila sam kroz ovaj naš posao da izuzetno malo ljudi govori o ljubavi jer je to nešto najdragocenije, ali i najteže da se dobije. To ti je blagoslov. Kada sretneš nekog ko te voli bezuslovno, to je blagoslov od Boga. Ako prokockaš taj blagoslov, onda ide ozbiljna kazna, jer se to više ne vraća.

Bonus video