EVO ŠTA ĆE "TRGNUTI" VLASNIKE STANOVA

Foto: Medija centar Beograd

Stevan Novković

Činjenica je da je za loše stanje zgrada u našoj zemlji, pored zuba vremena, zaslužni su i vlasnici stanova, jer zajednički prostor, poput hodnika, ulaza i dvorište najčešće  posmatraju kao nešto što neko drugi treba da sređuje.

Promene koje donosi novi Zakon mogu da se dogode jedino ako im se pristupi profesionalno, a za to treba mnogo informacija, znanja i iskustva.

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada (Sl. Glasnik RS, broj 104/2016) doneo je za Srbiju mnoge novosti, ali i nedoumice, u domenu upravljanja stambenim zgradama. Puno se toga menja, po svoj prilici na bolje, ali proces nije jednostavan i trajaće. Stambene zgrade treba da se registruju kao Stambene zajednice i postanu poslovni subjekti poput preduzeća. I ne samo to, moraju isto tako da odluče ko će da bude njihov upravnik. Izabrati mogu dve opcije - profesionalnog upravnika ili nekog od stanara ko smatra da je dorastao tom zadatku. Do juna 2018. godine registrovano je preko 34.000 stambenih zajednica (od toga je preko 8.600 ili više od 25% odabralo profesionalnu upravu). Iako postoji još jedna, treća mogućnost, ne bismo je preporučili. Radi se o prinudnoj upravi koja, kao što joj naziv kaže, ne ostavlja prostora za pogađanje.

- Sve zajedno još uvek sporo ide. Ni stambene se zajednice ne registruju očekivanim tempom, ni profesionalni upravnici se ne prihvataju upravljanja kako je planirano. Kod prvih je to delom zbog toga što stanari nisu dovoljno informisani o obavezama, a delom i zbog njihovih međusobnih nesaglasnosti, neispunjavanja uslova i sličnih razloga - kaže Stevan Novković iz kompanije koja se bavi profesionalnim održavanjem zgrada.

Foto: Promo foto

Detalj sa jedne od radionica o upravljanju zgradama

Na drugoj strani, procenjuje se da jedan profesionalni upravnik upravlja sa 12 stambenih zajednica što je jako malo u poređenju sa podacima iz regiona gde, na primer u Splitu, jedan profesionalni upravitelj na 755 zgrada, odnosno ulaza ima angažovano pet koordinatora koji brinu u proseku za po 150 njih. Kada se uzme u obzir sve o čemu upravnik stambene zajednice treba da brine, postaje jasno zašto je tako kako jeste.

Novković kaže da osim tehničkih znanja iz područja građevinarstva, geodezije, arhitekture, mašinstva i drugih inženjerskih grana, upravniku trebaju i specifična znanja iz područja prava, financija, knjigovodstva, računovodstva, menadžmenta i raznih drugih.

- Očigledno je edukacija jedan od bitnih preduslova za punu primenu Zakona. Potreban je pristup koji obuhvata sve aspekte ove problematike i apsolutna kompetentnost temeljena na znanju ali i iskustvu. Obzirom da u Srbiji Zakon tek dobija svoje lice u praktičnoj primeni, može da se iskoristi iskustvo iz regiona gde se stambenim zajednicama profesionalno upravlja već duže vreme - kaže Novković.

Do pune primene Zakona još će da prođe dosta vremena, a trebaće i puno angažmana svih koji u tom procesu na bilo koji način učestvuju. Koliko god je važno za profesionalne upravnike da budu stalno u toku s najnovijim informacijama toliko je edukacija važna i za vlasnike stanova kako bi prihvatili činjenicu da je njihova zgrada od sad pravni subjekt poput preduzeća. A zajedno s tim dolaze odgovornosti i obaveze ali i prava, pa i ono najvažnije - bolji standard i kvalitetniji život pod zajedničkim krovom.