JEDAN OD NAJJEZIVIJIH OBREDA VLAŠKE MAGIJE I DALJE SE PRIMENJUJE U POJEDINIM SELIMA ISTOČNE SRBIJE! Crna svadba - venčanje sa pokojnikom za BRAK NA ONOM SVETU!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Prema legendi, sve je krenulo od bake koja je sanjala venčanje svog unuka, koji se utopio u Borskom jezeru.
Foto: RTS/printscreen,wikipedia/AngelaGermanicus
Vlaška magija važi za jednu od najmoćnijih na svetu, a dospela je u žižu šire javnosti pre nekoliko godina kad je emitovana serija "Crna svadba", koja je izazvala lavinu reagovanja i kontroverzi.
Serija je dobila naziv po istoimenom jezivom običaju, koji je sada gotovo zamro, ali se priča da se još povremeno praktikuje u pojedinim delovima istočne Srbije.
SLUČAJ U MUSTAPIĆU
Aleksandar Repedžić, etnolog-antropolog, stručnjak za kulturu Vlaha, rekao je za Juronjuz Srbija da je kult mrtvih jedan od centralnih kod Vlaha, pa stoga i ne treba da čude brojni običaji kod ovog naroda koji se vezuju za smrt i sahranjivanje pokojnika.
- I gotovo svi pogrebni običaji Vlaha severoistočne Srbije počivaju na tradicionalnim narodnim verovanjima iz davnih vremena usmerenih ka olakšavanju pokojnikovog prelaska na onaj svet i uvođenja u večni raj, gde bi trebalo da ima sve ono što bi imao i na ovom svetu. Tako i crna svadba polazi od strepnje da nevenčani pokojnik nema s kim da živi na onom svetu - kaže Repedžić, inače kustos etnolog Muzeja Ponišavlja u Pirotu i jedan od autora dokumentarnog serijala "Počudište".
Mitološka bića kod Vlaha
Muma Paduri
Vrhovno vlaško božanstvo je Velika, Šumska majka – Muma Paduri. Ona živi, kako joj i ime kaže, u šumi, a na proplanke izlazi u dugoj haljini i raspletene kose da bi čula pozive vračara ili devojaka. Lepa je kao boginja, ali se neretko ukazuje i kao odrpana starica.
Njen prvi pomoćnik je Tartor. Veruje se da njih dvoje u letnjim noćima igraju i pevaju, a nekad u svoje kolo uvuku i smrtnike, pa zajedno orgijaju.
Vodeni duhovi
Vodeni duhovi su kepeci visine oko jednog metra. Imaju naduvene obraze, crven nos i dugu bradu; uši i noge su im kao kod koze; na čelu imaju rog. Ima ih sto: njihov predvodnik Tartor i 99 pomoćnika.
Tartor nosi bič, kojim hvata ljude kad se približe vodi i odvlači ih na dno, gde ima stakleni hram.
Stari Vlasi su se zbog njega plašili ogledanja u potoku i zadržavanja na obali.
Sigurni od Tartora su samo oni koji su rođeni u subotu, jer se veruje da je to dan kada se Tartor odmara i ljudi ga baš i ne zanimaju.
Kao i Muma Paduri, i Tartor može da menja obličje. Nekad se ukazuje i kao dete koje plače, pa usamljene prolaznike mami da ga prate do prve vode – i tu ih davi.
Zovu ga još i Draku, što na vlaškom znači đavo.
Zmeu ili Zmaj
Muma Paduri vlada zemljom, Tartor vodom, a vatrom gospodari Zmeu ili Zmaj. On je pola životinja, a pola čovek, koji, dok leti, oko sebe baca varnice; boravi u planinama i šupljim bukvama.
Zmeu je nastao od ribe ili zmije stare četrdeset godina, koju do tada nije videlo ljudsko oko. I kao demon zadržava pol životinje od koje je postao.
Noću obilazi sela i među mladima traži partnera. Kad ga nađe, ulazi u kuću i tu se pretvara u mladića ili devojku velike lepote.
S odabranim ljudskim bićem suprotnog pola provodi strasnu ljubavnu noć, a pred zoru opet postaje zmijolika ptica i kroz dimnjak ili prozor nestaje u mraku, dok oko njega na sve strane lete varnice.
Osobe koje imaju odnos sa Zmeuom iznurene su i blede, jer svu snagu troše u ljubavnim zagrljajima. Ljubavni čin sa zmajem ne može da se po lepoti poredi s običnim ljubavnim odnosom.
Šumirol ili Tetke
Šumirol ili Tetke, kako ih nazivaju na srpskom, tri su demona u liku starica u crnini. One napadaju čoveka tokom čitavog njegovog veka, šaljući mu bolesti.
Vlve ili Vile
Vlve ili Vile su vitke i visoke ženske prilike, obučene u duge bele ili zelene haljine; okićene su vencima cveća.
Javljaju se u grupama, a njihova igra i pesma omađijaju posmatrača. Žive u pećinama i prijateljski su raspoložene prema ljudima, koji im ispred staništa ostavljaju belege da skinu čini i izleče bolesti.
Ovaj običaj ostavljanja obrednih predmeta ispred pećina u istočnoj Srbiji se i danas održao.
On ističe da se ovaj običaj danas retko dešava u praksi:
- Na ovim prostorima obično se vezivao za područje Petrovca na Mlavi. Još kao saradnik muzeja u Majdanpeku, na svom prvom terenskom istraživanju 2004. imao sam priliku da u selu Ranovac prisustvujem raskidanju crne svadbe. Do tada sam samo čuo za ovaj običaj, znao sam da je zabeležen tokom devedesetih godina u selu Mustapić, a onda od te 2004. do danas nikada više nisam imao priliku da vidim niti da čujem da se u nekom selu desila crna svadba - kaže autor više izložbi, radova i dokumentaraca o narodnoj tradiciji istočne Srbije.
U pomenutom slučaju, baka je u snu videla svadbu preminulog unuka, sina jedinca u porodici koji se udavio u Borskom jezeru. Ali da bi mladić bio oženjen na onom svetu, prema verovanju, bilo je potrebno oženiti ga prvo na ovozemaljskom.
- Roditelji nastradalog momka su prihvatili da organizuju crnu svadbu. Devojka s kojom je njihov sin bio u vezi do trenutka kada je stradao, nije htela da prihvati obavezu, ali je to učinila njegova najbolja drugarica. Kada se, naime, nađe partner za pokojnika, on je zapravo fiktivan supružnik, ali se obavezuje na celibat, da ne ulazi u emotivnu vezu godinu dana – kada dolazi do raskida crne svadbe. Tu nema, dakle, pravog čina venčanja. I ova devojka, koja je pristala da se uda za druga koji se udavio, nije imala obavezu da živi u domu njegove porodice, a posle te godine više nije bila ni u obavezi da mu bude verna - objašnjava Repedžić.
U POVORCI I BARJAKTAR
On iz prve ruke prepričava kako je tekao obred raskidanja crne svadbe:
- Počeo je ispred kuće, okupljanjem "svatova" i pleh muzikom. Kapija je bila okićena cvećem, a automobili peškirima. Prvo smo se uputili ka centru sela, napravili polukrug, i potom smo krenuli ka groblju. U povorci su bili barjaktar, mlada i rodbina. Kada smo stigli na groblje, polomljen je barjak na kom se nalazila slika mladića, godina rođenja i smrti, i on je položen na njegov grob.
Prema njegovim rečima, u kući porodice se zatim nastavilo pripremanje pomane (slično kao pravoslavna daća) i namenjivanje hrane za pokoj duše stradalom:
- U nekom trenutku, baka stradalog mladića zamolila je da dođu svirači, namenila je i okadila kolo, da bi i njen unuk na onom svetu mogao da igra. Kolo je odigrano, baka je izgovorila da je crna svadba raskinuta. Svi su darovani, po običaju, ali nije bilo kićenja ruzmarinom, kao što je to slučaj na svadbama.
Pesma na daći
Pomenuta pomana u vlaškom kraju slična je običaju koji se kod pravoslavaca naziva daća ili pomen.
– Pomane se razlikuju od sela do sela, a priređuju se sedam godina posle smrti pokojnika. Običaj je da žena prvo umače hleb u svako jelo kako bi ga probala, a onda dune preko pomane da bi je simbolično vetar preneo pokojniku na onaj svet. Oko stola ide štap, kruži kao odbrana pomane od onih kojima ona nije namenjena – objašnjava Repedžić.
U nekim mestima se na pomani pevaju i petrekature, pesme kojima se umrlom daju uputstva kako da se vrati na onaj svet, pokojniku se namenjuju razne stvari – da ima sve što bi imao i na ovom svetu, a neko od prisutnih oblači odelo pokojnika i preuzima njegovu ulogu, kako bi i preminuli bio prisutan tog dana na ovom svetu.
Borba dobra i zla
Magija koja pomaže je bela magija. To je ona koja pomaže čoveku da ozdravi, da stekne ljubav, da mu u poslu krene, za razliku od crne, koja mu nanosi zlo. Ima i takvih vračara – zna se koje su – ali se njihovo ime izgovara u pola glasa. Jer one „rade“ uz pomoć sila tame, dok belima pomažu Bogorodica i svetitelji.
Borba između dobra i zla, koja traje od stvaranja sveta, u istočnoj Srbiji se kroz bele i crne vračare vodi nesmanjenom jačinom.
Bonus video
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)