Spomen-ploča sa tekstom Dobrice Ćosića položena danas na Slobodištu u Kruševcu u znak sećanja na preko 700 streljanih Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu

U znak sećanja na više od 700 nevino streljanih Srba, Jevreja i Roma između 1941. i 1944. godine, danas je u Memorijalnom parku „Slobodište“ u Kruševcu u okviru Vidovdanskih svečanosti postavljena spomen-ploča sa delom teksta „Povelje u ime živih“, koju je književnik i akademik Dobrica Ćosić izgovorio upravo na ovom mestu pre tačno šest decenija. Fondacija „Za srpski narod i državu“ donirala je sredstva za izradu i postavljanje spomenika na mestu koje nije samo geografska tačka na mapi Kruševca. To je prostor sećanja i simbol borbe za vrednosti koje je neophodno da čuvamo kroz generacije.

Foto: Republika

Otkrivanju spomen ploče prisustvovali su gradonačelnik Ivan Manojlović, direktor Narodnog muzeja Nikola Pantelić, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo Katarina Grujović, predstavnici ministarstva nauke i tehnološkog razvoja i predstavnici javnih ustanova preduzeća Kruševac. Ovu svečanost upriličio je i dečiji hor Kulturnog centra Kruševac, koji je izveo himnu Republike Srbije.

Spomen-ploča predstavlja moralnu vertikalu i savest u kamenu, istakao je direktor Narodnog muzeja Kruševac, Nikola Pantelić.

Foto: Republika

– Na ovom mestu je Bogdan Bogdanović 1965. godine stvorio ne spomenik, već prostor tišine, poštovanja i večnog podsećanja. Prostor koji ne viče, ali govori više nego što mnogi žele da čuju. Ovim ne želimo da zaključamo prošlost, već otvaramo nova vrata sećanja i odgovornosti. Da podsetimo sebe i druge da sloboda nije poklon. Ona je izvojevana. Krvlju, bolom, žrtvom. Dodao bih i da je „Povelju u ime živih“, tekst Dobrice Ćosića, izgovoren upravo ovde, pre tačno šest decenija. To nije književno delo u užem smislu. To je savest u govoru. Zavet generacije koja je preživela rat, ali nije zaboravila žrtvu – rekao je Pantelić, zahvalivši se Fondaciji u ime svih koji čuvaju sećanje na žrtve streljane na Slobodištu na plemenitoj donaciji koja je omogućila izradu ovog važnog spomenika.

Foto: Republika

Iz Fondacije „Za srpski narod i državu“ navode da je polaganje spomen-ploče zalog trajne borbe protiv zaborava.
– Slobodište nije samo mesto stradanja. To je mesto zaveta. I neka ova ploča bude nova reč u toj knjizi pamćenja. Tiho podsećanje da sloboda nema cenu, a da zaborav ima posledice. U vremenu kada se istorija često prepisuje, a vrednosti relativizuju, ovakva mesta i ovakve reči vraćaju nas na ono što je suštinsko, a to je ljudsko dostojanstvo i istina – istakao je predstavnik Fondacije, u Kruševcu Ivan Zmejkoski.
Sa ovim činom još jednom je potvrđeno da kultura sećanja u Srbiji nije teret prošlosti, već obaveza prema budućnosti.