TUŽNA FILMSKA PRIČA O ČAČANINU: Pogledajte kako je Zoran Popović izgubio vilu na Senjaku i postao beskućnik!

Zoran Popović, nekada uspešan poslovni čovek iz Čačka, danas se nalazi u potpuno suprotnoj situaciji, kao korisnik Narodne kuhinje i beskućnik. Njegova životna priča, koja je nekada bila ispunjena luksuzom i uspehom, danas služi kao snažan podsjetnik na promenljivost životnih okolnosti.

Od ugledne porodice do beskućnika

Zoran potiče iz ugledne čačanske porodice, gde su mu roditelji bili veoma uspešni u svojim karijerama. Sa diplomom Ekonomskog fakulteta i početkom privatnog biznisa, život mu je izgledao sjajno. Međutim, ulazak prijatelja u posao i gubljenje poverenja poslovnih partnera doveli su do brzog pada njegovog poslovnog carstva.

Foto: RINA

 

- Nakon fakulteta sam se prvi put oženio i uz pomoć tadašnjeg tasta koji je bio general zaposlio u Vojsci Srbije. Potom sam se razveo, supruzi i ćerki ostavio stan, a potom opet oženio i dobio sina. Započeo sam tada svoj privatni biznis i živeo fantastično. Radio sam privatne poslove vezane za proizvodnju sokova i piva sa poznatim beogradskim biznismenom. Imao sam mnogo para, nekretnina - započinje priču Zoran za RINU.

Od vile na Senjaku do autobuske stanice u Čačku

Zoran je doživeo dramatičan pad sa vrha luksuza na sam rub društva. Izgradnja vile na Senjaku, luksuzni automobili i putovanja zamenili su se beskućništvom i boravkom u Narodnoj kuhinji. Nakon gubitka porodične imovine i smrti majke, Zoran se našao na ulici, suočen sa svakodnevnim izazovima preživljavanja.

Foto: RINA

 

- U posao sam uveo prijatelja iz Čačka, koji je na kraju dosta toga upropastio. Radio je meni iza leda pa sam izgubio poverenje poslovnih partnera. Objekte na Senjaku nisam mogao da legalizujem i sve su srušili. Tada sam se i drugi put razveo, a ženi i sinu ostavio drugi stan - kaže Zoran.

- Živeo sam na autobuskoj stanici u Čačku, u dva navrata po šest meseci. Pola godine sam proveo i u manastiru Stjenik, nedaleko od Čačka gde sam vodio brigu o životinjama. Potom sam se vratio u Čačak, primam socijalno od nekih 9.000 dinara i hranim se u Narodnoj kuhinji. Ne libim se posla, radio bih ali teško me iko prima zbog mojih godina. Idem u nadnicu kad je sezona poljoprivrednih radova - priča ovaj nekada uspešan poslovni čovek.

Foto: RINA

 

Novi počeci i nada za budućnost

Unatoč svim preprekama, Zoran zadržava nadu i spremnost za novi početak. Iako se suočava sa teškoćama prilikom traženja posla zbog svojih godina, on i dalje ističe spremnost za rad i nada se da će pronaći novu priliku.

Foto: RINA

 

- Prvi deo mog života je bo sjajan, ovaj drugi ne daj Bože nikome. Možda da sam ostao tada u Beogradu našao bih način da se izvučem iz problema, ali sada nema povratka. Tu sam gde sam. Imam veliku familiju, ali očigledno da im nisam važan. Ne vole me, nikada me nisu ni voleli. Ostavljen sam potpuno sam, ali možda sam to i zaslužio. Ne znam šta drugo da kažem. Nadam se da će možda neko izvuci neku pouku iz ovog mog tužnog primera - zaključuje Zoran.

Foto: RINA

 

Zoranova priča je snažan podsetnik na to kako se život može brzo promeniti i kako je podrška i saosećanje od presudnog značaja u teškim vremenima. Nadamo se da će Zoran pronaći podršku i priliku za novi početak, jer svaka osoba zaslužuje šansu da se izdigne iz teškoća.

(RINA)

BONUS VIDEO