INTERVJU: Boro Banjac, nekadašnji načelnik UBPOK, otkrio nepoznate detalje o ubistvu Đinđića - Legija je doveo svog čoveka iz Hrvatske kako bi ubistvo premijera "rasvetlio" u svoju korist!

Boro Banjac, nekadašnji načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala bio je gost u emisiji ,,Intervju" koja se odnedavno emituje na jutjub kanalu Republika news. 

Banjac je u svom intervjuu otvoreno govorio o svemu šta se dešavalo neposredno pre ubistva premijera, ali i nakon ubistva, ističući da politička pozadina ubistva Zorana Đinđića nikada neće biti rasvetljena, jer, kako kaže za to nije bilo volje.

Milorad Ulemek Legija, tadašni komandant JSO, kako priča Banjac, pokušao je da ubistvo premijera rasvetli u svoju korist, dovodeći svog čoveka iz Hrvatske, koji je na dan ubistva, samo sat vremena nakon atentata napustio Srbiju "misterioznim" letom, pokušavajući da istargu odvuče u svoju korist.

* Šta se dešavalo neposredno pre ubistva premijera Zorana Đinđića?

- Ja sam postao načelnik UBPOK 1.1.2003. godine i tada smo dobili zadatak da dokažemo sva krivična dela koja je ova zloglasna grupa, zemunski klan , uradila. Pre toga smo imali problem jer nije bio donesen Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, tek je prvog januara postavljen specijalni tužilac i načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, odnosno ja. Išli smo sa tim, Čume se tek javio iz Slovačke da hoće da svedoćči o nekim zlodelima, i Mile i Rođko su otišli tamo, obavili sa njim razgovor, naravno u prisustvu tužioca i maltene smo imali dobru priču d da ih hapsimo. Hapšenje je trebalo da bude posle 12. marta, dva dana posle toga, jer su dolazili na suđenje protiv Miškovića i onda smo se bili dogovorili da ih sve dignemo i odvedemo. Međutim mi, na našu žalost, nismo imali nikoga od njih na merama, potpuno je bilo zatišje i mi policajci smo bili svesni toga da se nešto sprema. Niko od nas nije bio svesan toga da će oni biti toliko drski i bezobrazni da idu na premijera. Čak je bilo priče da su oni hteli da ubiju Svilanovića, Čedu Jovanovića, Gašu Kneževiča, itd. Pogotovo posle Limesa, kada je sam Đinđić rekao da je to neki trgovački putnik izazvao udes, ali je bilo neverovatno da oni posle Limesa odluče da idu na ubistvo Đinđića, vrlo kratak period.  Mislim da su i oni u tom periodu provalili nas, da mi imamo ozbiljnu priču i dokaze da njih hapismo. Oni su hteli da ubistvom Điniđiće celu situaciju, celu Srbiju promene, a imali su vertovatno i neka obećanja od strane određenih ljudi, da će doći nova vlast, da će se napraviti prevrat u Srbiji i da će doći do toga da idu u Hag.

* Taj 12. mart, gde ste bili tog dana?

- Bio sam u Skupštini, na Odboru za bezbednost, sastanak je držao Dragan Šutanovac. General Lukić i ja smo bili na tom Odoboru, da izveštavamo o radu Ministarstva unutrašnjih poslova. Tada smo sazanali da je došlo do pucanja ispred Vlade. Onda smo otišli gore u MUP i saznali da ubijen Đinđić.

* Nove teorije oko ubistva se pojavljuju iz godine u godinu, kako to komentarišete?

- Da komentarišem neke nove istrage i teorije, niti imam pravo, niti želim. Ja mogu samo da pričam o zvaničnoj istrazi, koju su vodili organi Republike Srbije i na osnovu kojih dokaza je Vrhovni sud potvrdio presudu koju je potrvdio, a sve ostale priče koje verovatno nekom trebaju da bi napravili drugu stranu, treći metak i slično, ne bih zaista komentarisao.

* Kako je tekla zvaninčna istaraga?
- Prvo, mi nismo znali za Zvazedana Jovanovića uopšte. Nama je svedok saradnik, Đurđa Mutavi, rekao da je Zvezdan Jovanović pucao u Điniđića. Kad smo videli ko je i šta je Zvazdan, a bio je pomoćnik JSO u to vreme, ja kažem generalu Lukiću, on ministru Mihailoviću i odemo mi uveče na sastanak u Vladu, da kažemo da imamo priču da je Zvezdan Jovanović ubio Đinđića. Onda tu nastane haos između nas policajaca i političara. Neko predlaže da dignemo vojsku, da vojska bombarduje kulu, a onda kažu ma neće naša vojska. Drugi predlog da se uključi NATO, onda shvate da neće NATO snage u drugu državu, treći predlog je bio da se okupi 500.000 ljudi, da opkolimo kulu i pozovemo Zvezdana da se preda. Onda se general Lukić javi i kaže: ,,Dozovlite da Bora i Guri sa njim obave razgovor i tad ćemo završiti da ih pohapsimo." Mi odemo u MUP, napravimo plan da ih pozovemo i donesemo odluku da niko u zgradu MUP ne sme da uđe, a da ima oružje, jer ipak se radi o JSO, koja ima neku reputaciju. Oni su bili toliko sigurni da im niko ne može ništa, došli su, odložili oružje.Mi smo onda počeli priču, rekli im lepo da imamo neka saznanja da su pojedinci iz JSO učestvovali u atentatu na Zorana Đinđića. Sede njih pet-šest iz JSO, s jedne strane, a Lukić, Guri i ja s druge i pitamo ih šta će da popiju. Svi uzmu nešto, a Zvezdan neće da uzme ništa. Sećam se, sedi preko puta mene i fiksira me nekim pogledom, gde sam tek shvatio da nije slučajnost što ga zovu zmija.  Pita on Lukića potom da li može da zapali cigaretu i vadi "Davidoff", upravo je opušak od te cigare  pronađen u zgradi Admirala Geparda i meni se bukvalno srušilo sve.  Ne mogu da verujem da se toliko nekih činjenica poklapa. Zvezdanu smo tada odredili pritvor, naravno, tada nije hteo da priča ništa, iako smo mu rekli da sumnjamo na njega. Mi smo preko upravnika zatvora tražili neke pogodnosti da mu daju, doveli smo mu suprugu, obezbedili smo mu kuću gde mu je bila porodica, da ne bi kojim slučajem neko od građana došao da mu se sveti jer je ubio premijera. Vrlo smo korektno to odradili, žena je bila prezadovoljna. Malo posle toga mene zove upravnik zatvora i kaže da Zvezdan hoće da priča. Ja zovnem Mileta i Rođka i oni idu. Dolaze u pet sati ujturu i pričaju da im je Zvezdan sve do detalja opisao, gde je pucao, odakle je puška, itd. On je naravno to sutradan ponovio pred advokatom, potpisao i odemo da nam pokaže ta mesta. Otišli smo na Frušku Goru, gde je ispalio taj probni metak, da vidi kako ta puška cilja. Odemo tamo, nađemo ukrštenicu koju su okačili na drvo, metak prošao kroz nju i nađemo tu čauru, koja odgovara onoj koja je nađena u Admirala Geparda. Što bi se kod nas u policiji reklo, jedan kroz jedan.
Naravno, tu su se odmah umešali političari koji su hteli da na taj način sakupe poenete, održali su konferenciju za štampu, da je Zvezdan Jovanović priznao sve, da je bila posredi akcija ,,Stop Hagu", da ih je Legija sve ubedio da Điniđić hoće njih sve da isporuči, iako od te priče ništa nije bilo tačno, ali oni su se primili na tu priču, jer su verovali Legiji koji je za njih tada bio bog. Đura Mutavi nama kaže uveče da su pušku trebali da zakopaju u pesak kod Limesa, ali vratili su se mnogo brzo, jer nisu mogli da stignu da odu do Limesa pešaka i da se vrate. Oni su tada bili tamo, zgrade preko puta SIV-a. Rođko je nakon tog saznanja otišao tamo, da proba nešto da nađe, i zove i kaže da je našao dve torbe tamo u nekom kamenjaru. Ja sam tad rekao Guriju  da ode, da vidi je li to ta puška ili nije. On ode tamo potvrdi da jeste, uzmemo pušku donesemo u MUP i izvršimo opaljenje. Čaura koja je tad ispaljena u MUP odgovarala je onoj u Admirala Geparda i onoj na Fruškoj Gori. Kasnije smo saznali da je Zvezdan njima jasno rekao da ide jedan na jedan i da sva ta organizacija njihova njega ne zanima.Nažalost, ubili su premijera.

* Je li verujete da je ubistvo moglo biti sprečeno?

- Verujem. Ali bitno je da se zna da niko od nas, naprosto nije mogao da veruje da oni mogu da izvrše to. Ipak je to bio strašan čin. Prsoto neverovatno da su se oni odlučili da ubiju premijera.

* Rekli ste da nije postojala volja da se rasvetili politička pozadina ubistva premijera?

- Ja smatram da nije bilo volje da se rasvetli. Evo, prvo bih krenuo od  Bagzija. Sazanali smo gde je on, jer je njegova žena svako veče odlazila u poštu kako bi razgovarala s njim. Saznamo da supruga hoće da ide kod njega, ona odlazi, javljaju se ovde deci koja su ostala u Surčinu i sad sa sigurnošću znamo da je to-to. Ja predlažem da o tome porazgovaram sa minsitrom Jočićem i kaže meni sekretarica njegova da on ne želi sa mnom da priča. Ja nakon toga iskorsitim jedan kolegijum u MUP, referišem šta smo radili i kažem mu da imam sa njim nešto u četiri oka. Prođe kolegijum i on kaže da ja ostanem tu. Kad me je posle dva sata konačno primio, ja počnem da mu pričam o Bagziju, kažem da znamo gde je sigurno, da pošaljemo dvojicu opreativaca tamo, da se sve to dogovori i da se Bagzi liši slobode. On bi mogoa da nam ispriča mnogo toga što do sada nismo zanli. Jer, Bagzi je bio i sa Čumetom, i sa Zemuncima.  On meni na sve to kaže da nije zadovoljan mojim radom, nakon čega sam bio veoma zbunjen. Na kraju mi, uz gomilu papira koje je držao, kaže da ima informacije da sam ja opstruirao neke istrage. Bio sam zaprepašćen. Prosto ne mogu da verujem da mi ministar nešto tako kaže. Tog trenutka sam bio smenjen, na čemu sam mu se zahvalio i shvatio sam dosta toga.
Kad već pričamo o političkoj pozadini ubistva, u tom trenutku dolazi Jočić za ministra, Milošević za načelnika resora, Božović za pomoćnika ministra. Dolaskom njih na vlast, ministar pravde pokojni Stojković kaže da treba ukinuti sud, načelnik resora kaže optužnica je na staklenim nogama, Milošević kaže da će se ponovo sprovesti istraga povodom ubistva Đinđića. To može samo da kaže neko ko ne poznaje zakon, jer ne može se istraga voditi povodom nekog događaja koji je još u fazi suđenja. Bio je, sećam se, ogroman pritisak i na specijalnog tužioca, jedan je smenjen, drugi je uhapšen, Jocu Prijića smenjuju i stavljaju ga na mesto zamenika, jer zbog javnosti nisu smeli da ga isključe iz cele priče. Nakon svega toga, mislim da je bio drugi maj, Legija se predaje, rešio čovek da ispriča svoju "istinu". Sećam se, Guri me zove i kaže: ,,Boro, ovaj kreten se predao", ja ga upitam ko, on mi kaže Legija. Kako mi je Guri ispričao tada, Legija je bio mrtav pijan ili drogiran, ko zna...kosa mu je bila do pola leđa, brada sačuvaj bože. E, sad, tu su se dešavale stvari koje meni nisu bile jasne. Meni su tražili dvojicu operativaca da pošaljem da prihvate Legiju, kako bi se utvrdio njegov pravi identitet..Trebalo je tada da se utvrdi gde se krio sve vreme, kod koga, ali, naravno ništa od toga nije bilo utvrđeno, nego tamo su se okupili Rade Bulatović, Jočić, Milošević, Tijanić, a čak sam čuo i da je Koštunica bio tu, da su svi oni bili u zgradi MUP i da su svni oni pričali sa Legijom. Prvo su ga ošišali, obrijali i doveli ga u neko normalno stanje i zatim su ga odveli u CZ, što je bilo van svih zakona, jer se radilo o licu za kojim je bila raspisana međunarodna poternica, a zakon kaže da za dva sata lice mora da se preda onome ko je za njim raspisao poternicu, a oni su sa njim bili od nekih osam, devet uveče, do nekih četiri, pet ujutru.  Na prvom kolegijumu posle toga ministar policije izgovara sledeće ,,Nije bitno gde je bio Legija, bitno je da ima poverenja u ovu vlast i on će tek da ispriča pravu priču". Ne bih mnogo tumačio, ali to su bili reči tadašnjeg ministra Jočića, na kolegijumu gde je bilo nas dvadesetak.

* Kako ste se tada osećali kao profesionalni policajac?

- Bedno. Baš sam se osećao neverovatno, nikad mi teže nije bilo da prihvatim nešto što je ministar rekao, ali nemoćni smo bili u to vreme. Ubrzo zatim je počela i Jočićeva čuvena "depolitizacija" policije gde smenjuje 800 policajaca, rukovodećih radnika MUP Srbije i postavlja nas na neke sporedne funkcije, iako 95 odsto nas, nikada nije bilo ni u jednoj političkoj stranci.

* Kako komentarišete Legijine navode da je sat vremena nakon ubistva premijera Zorana Đinđića sumnijva osoba napustila Srbiju?

- Pa, tog čoveka je on doveo u Srbiju, iz Hrvatske, doveo ga njegov čovek, dočekao ga i vodio ga dole u streljanu, kod BASK-a, kod kovnice novca, učio ga da puca iz puške. Bio je uveče i u Sava Centru, neka fešta je bila i Legijin čovek ga je nakon toga odvezao do Bačke Palanke. E, to je priča kojom je Legija hteo da "rasvetli" ubistvo Điniđića, međutim, nije mu se dalo.

* Da li osećate krivicu zbog ubistva premijera s obzirom da ste u to vreme bili načelnik UBPOK?

- Naravno da snosim. Ja sam doveden u tu upravu (UBPOK) da bih pohapsio kriminalce. I kad radiš posao za koji si doveden i oni ti ispred tebe ubiju premijera, ubiju stub države...oni su tada pokazali moć nad nama, ljudima koji smo hteli da radimo svoj posao. Ja sam potpisnik te krivične prijave, kad smo ih tužili i sa tim se ponosim, ali u isto vreme osećam ogromnu žal, jer se sve to desilo u vreme kada sam ja bio načelnik te službe.

BONUS VIDEO: