ULICE SVE OPASNIJE: Evo kako da naplatite štetu ako se okliznete na ledu i padnete!

Pad na ledu je postao učestala pojava tokom zimskih meseci, posebno tokom noći kada se sneg topi, a zatim ponovo ledi, stvarajući veoma klizave površine.

Prema informacijama iz gradskog pravobranilaštva Grada Beograda, pacijenti koji su zadobili povrede usled takvih padova, imaju pravo na naknadu štete, a prema podacima Gradskog pravobranilaštva Grada Beograda, tokom prošle godine podneto je čak 11 tužbi za naknadu štete zbog ovakvih nezgoda.

- Parnični postupci traju i nekoliko godina do pravosnažnog okončanja (prvostepeni i drugostepeni postupak po žalbi). Gradska javna i javno komunalna preduzeća oformila su Komisije za procenu štete koje brže odluče po podnetim zahtevima u odnosu na pokrenute parnice pred sudom, s obzirom na neophodnost veštačenja u sudskom postupku. Napominjemo da navedeno iziskuje troškove veštačenja, sudskih taksi i često troškove advokata - rekli su iz pravobranilaštva za Telegraf.

Grad nije odgovoran ukoliko povreda nastane ispred neke republičke institucije ili stambene zgrade koja je bila dužna da sneg i led očisti, objašnjava za "Telegraf" advokat Vladan Gotovac.

- Svaka skupština stanara zgrade je dužna da očiti sneg i led ispred zgrade i oni ugovaraju sa agencijama cišćenje. Agencije za čišćenje koje imaju ugovor su dužne da čiste ispred zgrada. Imate i javne površine, koje nisu u vlasništvu države, republičkih institucija i privatnih kuća, i u tom slučaju je odgovoran Grad Beograd, jer on nije uz pomoć komunalnih službi koje on osniva, uklonio led - rekao je advokat Gotovac.

U slučaju pada na javnoj površini koja je u nadležnosti grada, solidarno odgovara Grad Beograd i gradsko preduzeće kome je grad poverio dužnost održavanja određene površine. Dakle, osim konkretnog preduzeća i Grad je odgovoran zbog nekompetentnog vršenja nadzora u slučaju kada se dogodi nezgoda.

- U moju kancelariju se 12. decembra javilo petoro ljudi na čija vozila su pale zaleđene grane. U nekim slučajima to su i totalne štete bile. Oni su podneli zahtev "Zelenilu Beograd" i svi su odbijeni sa istim obrazloženjem: "Nismo odgovorni, jer niste bili bezbedno parkirani" - priča advokat.

U slučaju saobraćajnih površina, tako, od 2017. godine odgovara preduzeće "Putevi Beograda". Javne saobraćajne površine mogu da budu i trotoari i kolovoz, kao i biciklističke staze. Ukoliko nije reč o gradskoj ulici, već saobraćajnici višeg ranga, koju održavaju "Putevi Srbije", za nesreću će odgovarati ovo preduzeće. U nekim slučajima može da odgovara i "Zelenilo Beograd", koje održava zelene površine.

U slučaju nezgode, kao što su pad na ledu ili snegu, pad ledenice ili grane na čoveka, ili povreda usled naglog kočenja u javnom prevozu, važno je da građani odmah pozovu policiju kako bi se sačinio zapisnik i fotodokumentacija. Takođe, bitno je da lekari izdaju izveštaj o povredama, a poželjno je pozvati i hitnu pomoć. Nakon toga, građani se mogu obratiti Gradu Beogradu, Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove i sačekati njihov odgovor.

- Oni nude odštetu, ali to je desetostruko manji iznos od onog koji bi mogao da se dobije sudskim putem za lake telesne povrede. Ali, u tom slučaju mora da se angažuje advokat, a narodu je to skupo. Samo 18 posto oštećenih ulazi u sudski spor. Ja dobijem sudski spor za neke dve godine i klijenti budu iznenađeni iznosom. Sudovi dobro sude, ali su procesi spori - kazao je advokat Gotovac.

On je istakao da je u nekim pravnim sistemima odšteta ozbiljno shvaćena od strane državnih organa.

- Moja klijentkinja je bila u Helsinkiju, pala je iako nije bilo leda ni oštećenja trotoara. Prišao joj je policajac, uzeo podatke i za četiri dana je dobila rešenje o odšteti na kućnu adresu. Predala je svoj broj računa i dobila 1.500 evra - ističe advokat.

Kada je u pitanju naglo kočenje u vozilima gradskog pevoza, najveća greška oštećenih jeste što ne insistiraju na intervenciji MUP na licu mesta. To ne znači da se odgovornost ne može dokazati i naknadno, ali je to znatno komplikovanije.

- Vozač ih obično ostavi i uputi da pozovu hitnu pomoć, uz obrazloženje da mora da vozi dalje i da putnici ne mogu da čekaju. Tu često ima i teško telesno povređenih lica, sa prelomima, kao i sa razderotinama, oguljotinama, nagnječenjima. Vozači nastave vožnju i nama je mnogo teško da utvrdimo u kom vozilu se dogodila nezgoda - objasnio nam je advokat.

BONUS VIDEO: