NACIONALNO BLAGO NA DNU JEZERA: Dubine Gazivoda kriju neprocenjive spomenike

Jezero Gazivode na KiM građeno je od 1973. do 1977. i poplavilo 12 kvadratnih kilometara Ibarskog Kolašina. Ispod površine ostale su značajne tajne srpske srednjovekovne države koje je otkrio međunarodni tim podvodnih arheologa tek 2018: ostaci palate srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske i njene škole za dvorske dame, zatim Manastira Čkilje, zvonika iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve i devet rimskih nekropola.

UNIŠTENO NASLEĐE

Uprkos tome što su znali kakva kulturna blaga se ovde nalaze, početkom sedamdesetih odlučili su da ih potope bez istraživanja. Dr Dušan Jovović je s timom 2018. snimao dokumentarni film "Gazivode, putevima Jelene Anžujske".

- Ovo je priča o Jeleni Anžujskoj, najmisterioznijoj srpskoj kraljici koja je proglašena svetom. Udala se za kralja Uroša Prvog i iz  katoličanstva je prešla u pravoslavlje. Ona je uvela celu priču srpske kulture i baštine među narod - objasnio je Jovović i naglasio da je njena škola za dame osnovana u vreme kada je, na primer, na britanskom dvoru žena bila moneta.

Jovović je uspeo da okupi ekipu koja se bacila na naučni projekat uz podršku rusko-geografskog društva i podvodnih arheologa i istoričara. Tim od 30 Rusa kombijima je došao u Srbiju samo zbog ovog projekta, a poneli su opremu vrednu skoro dva i po miliona evra. Božana Ostojić, koja je vodila srpski tim, ronila je i sa Žakom Kustoom.

SKENIRANO CELO DNO

- Uspeli smo da nađemo dokumentaciju koja je bila davno izgubljena, a u jezeru smo naišli na neverovatne tragove naše kulturne baštine. Dovoljno je da vam kažem da smo našli potopljene crkve, kule zvonare iz 13. veka koje su visine sedam metara i sve to imamo snimljeno - rekao je Jovović i dodao da su tokom snimanja pronašli i jedan lokalitet za koji se veruje da je iz paleolitskog doba.

Jovović je bio odlučan da film bude i naučni rad koji će baciti svetlo na potop Ibarskog Kolašina i pokazati kako smo nebrižni bili prema našoj kulturnoj baštini. Celo dno jezera skenirano je i pravljen je 3D model. 

Jelena Anžujska, majka srpskih kraljeva 

Jelena Anžujska ostavila je pečat na istoriju srpske srednjovekovne države. Samo tri godine nakon njene smrti 1317, arhiepiskop Danilo Drugi napisao je njeno žitije. Prema rečima arhiepiskopa Danila, bila je francuskog porekla iako joj je otac bio mađarski plemić Jovan Anđel, vojvoda Srema. Ipak, njeno poreklo je nejasno i zna se samo da je bila rođaka Karla Prvog, normanskog kralja Napulja i Sicilije. Ne zna se tačan datum, čak ni godina njenog rođenja, ali se kao podatak pojavljuje 1236.

Kralj Uroš Prvi Nemanjić želeo je da na poseban način dočeka buduću suprugu, pa je naredio da se pre njenog dolaska, duž nepristupačne doline Ibra, posadi cvetno drveće da bi je predeo podsećao na rodnu Provansu. Ona i danas nosi naziv Dolina jorgovana. 

Jelena Anžujska rodila je srpske kraljeve Dragutina i Milutina, a važila je za najprosvećeniju ličnost tog doba i govorila nekoliko jezika. Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru, koje je kasnije poklanjala, a siromašne devojke je podučavala, opismenjavala i uz miraz udavala. Poštovali su je i pravoslavci i latini.

BONUS VIDEO