OTKRIVAMO TAJNU KOJA JE ČUVANA ČITAVE 34 GODINE: Miloševića hteli da ubiju na Vidovdan, čudom izbegao atentat na Gazimestanu

Za Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije, Vidovdan jeste bio fatalan, ali onaj 2001, kada je isporučen Haškom tribunalu, gde je posle pet godina u kazamatu i preminuo.

Takav ishod, međutim, izbegao je 28. juna 1989, kada je na Gazimestanu održana proslava 600 godina Kosovske bitke. Kako Republika otkriva 34 godine posle tog istorijskog događaja, Miloševića su planirali baš tad da likvidiraju na Kosovu i Metohiji.

SPLET OKOLNOSTI

- Spletom okolnosti do srpskih službi bezbednosti stigle su informacije da na Gazimestanu, gde je organizovana manifestacija obeležavanja šest vekova od Kosovskog boja, planiraju da ubiju Miloševića. Na Vidovdan. Namerno na tom mestu i na taj praznik jer imaju ogroman simbolični značaj za srpski narod. Trebalo je to da bude i poruka da Srbima više mesto nije na Kosovu. Na tome su ozbiljno radile strane službe u saradnji sa šiptarskim teroristima, ali i ustaškim grupama koje su oduvek imale odličnu bilateralnu saradnju - priča upućeni sagovornik našeg lista, penzionisani pripadnik bezbednosnih struktura.

Ubistvo Miloševića, kako dodaje, trebalo je još tada da bude uvod u realizaciju planova za otcepljenje. Izbegnut atentat odložio je te političke ciljeve na dve-tri godine kasnije, kad se odigrao raspad SFRJ.

Foto: ST/V. LUKIĆ

Božidar Spasić, bivši operativac Službe državne bezbednosti, objašnjava da je Milošević u to vreme uzburkao strasti mnogih, navukao gnev određenih inostranih službi, ali i međunarodnih terorističkih organizacija, naročito šiptarskih - ostataka njihove organizacije "Bali Kombetar", ali i albanskih grupa u Nemačkoj i Švajcarskoj, sa centralama u Minhenu Cirihu.

- Predvodili su ih Džavid Haljitaj, Talat Džaferi i Enver Hadri, koji je tad živeo u Briselu. Naše službe su bile pokrivene u inostranstvu i saznale su za taj plan, zbog čega se adekvatno reagovalo - potvrđuje Spasić za Republiku.

SVI PRIVEDENI

Oni su, nastavlja, presecani u tim namerama i pasivizirani raznim metodama - od privođenja do delovanja preko njihovih porodica u našoj državi.

- Oko 90 ekstremista je ovde bilo blokirano, privedeno. I to oko dve sedmice pred skup. To je uobičajena praksa. A po završetku proslave su puštani na slobodu. Konačno, i na slikama se vidi da su Miloševića tada u prvom prstenu obezbeđivali pripadnici srpske službe, ne jugoslovenske. Inače, taj teren Gazimestana je teško pristupačan za atentatore. To je ravnina. Jedini način da se izvede likvidacija bilo je eksplozijom, uz još žrtava. Zato je vojska bila raspoređena po dubini i širini da bi se izbegao crni scenario. Na kraju, plan je osujećen.

Karan: Udružili se veliki i moćni

Foto: youtube.com/TV Pink

Ljuban Karan, penzionisani pukovnik Kontraobaveštajne službe (KOS), priča za Srpski telegraf da je atentat na Miloševića bio teško izvodljiv zbog primene najviših mera bezbednosti i kontrole, pa je Gazimestan 1989. bio odabran, kako zbog simbolične poruke tako i zbog tehničkih razloga - otvoren, brisan prostor teži je za obezbeđivanje.

- Mnoge strukture tad su bile neprijateljski orijentisane prema Srbiji, od velikih i moćnih obaveštajnih službi preko šiptarskih terorista do lokalnih agentura - svi su oni bili zainteresovani da se to dogodi jer bi to bio ne samo kraj Miloševića nego i poraz njegove politike. I baš na mestu koji ima ogromni simbolični značaj za srpski narod. Zato, verujem da atentat jeste bio planiran. Ali su, isto tako, preduzete ozbiljne mere bezbednosti i takav scenario je sprečen.