OVO JE JEDINA SRPSKA KRUNA KOJA NIJE IZGUBLJENA ILI UNIŠTENA - I MOŽETE JE VIDETI: Jedinstvena prilika koju ne bi trebalo da propustite (FOTO)

Mada smo do Drugog svetskog rata bili monarhija, imamo veoma mali broj sačuvanih insignija (znamenja vladara), a jedna jedina kruna koju posedujemo je ona kralja Petra I Karađorđevića, koju je nosio na krunisanju 1904.

Ova kruna, zajedno s krunidbenim plaštom od venecijanskog pliša i svile, kopčom za plašt, šarom i žezlom, biće izložena od sutra u Istorijskom muzeju Srbije. 

IZABRAO MOTIV

Foto: Wikipedia/Istorijski muzej

Nakon Majskog prevrata 1903. na presto stupa porodica Karađorđević, odnosno Petar I. On se iz Ženeve vratio u Beograd juna iste godine i položio zakletvu, a krunisanje je zakazano za narednu godinu da bi se pripremila svečanost i izradile insignije.

Profesor Mihailo Valtorović, upravnik Narodnog muzeja, predložio je Petru pet rešenja, on je izabrao motiv dvoglavih orlova.

Zahtev novog kralja je bio da krunu izliju od Karađorđevog topa, što je trebalo da pokaže vezu između simbola državnosti i oruđa kojim je ta državnost stečena, dok je sam bronzani materijal simbolisao skromne seljačko-vojničke korene dinastije. S cevi topa (koji se danas čuva u Topoli) odsečena je desna ručica, koja je imala oblik delfina.

Kruna je izrađena u radionici braće Andrea i Žaka Faliza u Parizu, a zatim je poslata čuvenim vozom Orijent ekspres. Osveštana je dan pre krunisanja u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Foto: Wikipedia/Istorijski muzej

 

Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja, objašnjava za naš list činjenicu da je od toliko monarha sačuvana samo kruna Petra Prvog. 

- Koliko je ratova bila na našim prostorima, koliko Turaka je prošlo, samo Beograd je 44 puta spaljivan do temelja. Gde su sve te krune, ne zna se. I ono kad se kaže da je kruna Stefana Dečanskog na Cetinju, nije tačno, to je mitra, koju je najverovatnije sremsko-karlovački mitropolit poslao Njegošu, kada su ga ustoličili - kaže Bojićeva.

Ova kruna je sačuvana jer je zazidana u Pećkoj patrijaršiji, kada je srpska vojska krenula ka Albaniji.

- Po završetku Prvog svetskog rata, pošto se znalo gde je, prenesena je u Beograd, u Muzej kneza Pavla, pa u Narodni muzej. Kada je bilo obeležavanje 150 godina od Prvog srpskog ustanka, mnogobrojni predmeti iz Narodnog muzeja i Vojnog muzeja preneti su u Muzej prvog srpskog ustanka, iz kojeg je nastao Istorijski muzej. Kruna, plašt, žezlo biće izloženi u centralnoj sali muzeja, a posetioci će moći da vide i osnovne predmete koje su posedovale porodice Karađorđević i Obrenović - dodaje direktorka muzeja.

BIĆE I REPLIKA

Insignije Petra Prvog su poslednji put bile izložene 2012. i to čitavih godinu dana, a mogle su se videti i 2021. na Oplencu povodom obeležavanja 150 godina od smrti kralja Petra. 
Posetioci će, inače, moći da vide rekonstrukcije kruna cara Dušana, kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića, krune carice Jelene i Jelene Anžujske.

Foto: Wikipedia/Istorijski muzej

 

Takođe, biće tu i rekonstrukcije odeždi Mihaila Prvog Vojisavljevića, odnosno Milutina i Dragutina iz perioda detinjstva, replika žezla Svetog Save, replika pečata kneza Strojimira iz devetog veka... 

Čekajući useljenje u novi prostor

Naziv izložbe koju će otvoriti direktorka muzeja Dušica Bojić i ministarka kulture Maja Gojković više je nego simboličan: "Čekajući stalnu postavku". Naime, Istorijski muzej osnovan je 1963, a 2006. mu je dat na korišćenje prostor na trgu Nikole Pašića.

- Mi smo u prostoru koji nam je dat, gde imamo tematske izložbe, ali još nismo načisto s tim kada će nam biti obezbeđen prostor za stalnu postavku. Ideja je da se muzej preseli u zgradu Glavne železničke stanice. Projektna dokumentacija postoji, nadali smo se da ćemo se i ove preseliti, ali eto, 60. godišnjicu obeležavamo ovde. Mi već imamo razrađenu čitavu koncepciju, samo čekamo novi prostor - kaže Bojićeva.

ČINJENICE o kruni

- izrađena u Parizu

- napravljena od ručice Karađorđevog topa, zaplenjenog od Turaka u Prvom srpskom ustanku

- od materijala sadrži bronzu, a ima i pozlatu, emajl i sintetičko drago kamenje

- koštala 19.000 tadašnjih franaka

- od 2005. u vlasništvu Istorijskog muzeja

BONUS VIDEO: