MOŽE IZAZVATI SMRT! Ovaj lek nikako NE SMETE koristiti bez lekarskog recepta! Srbi ga MASOVNO uzimaju na svoju ruku, a NIJE Bensedin! (FOTO)

Prema jednom istraživanju, čak petina svih građana u našoj zemlji prijavila je da oseća povećanu anksioznost, Ovi alarmantni podaci pokazuju da našoj zemlji preti pandemija mentalnog oboljevanja, ako se već i ne nalazimo u njoj.

Poznato je da, kao lekove za smirenje, Srbi veoma često upotrebljavaju, i to na svoju ruku, Bensedin, Lorazepam i Bromazepam, ali se mnogo češće od ovih medikamenata koristi Ksalol, odnosno Xanax.

Zdravstvena pretnja sakrivena u jednoj tableti

Ksalol je antianksiozni lek (anksioloitik) iz klase lekova benzodiazepina koji se prepisuje kod pacijenata koji imaju problem sa anksioznošću, osoba koje su pod stresom, ali i kod pacijenata sa kardiovaskularnim problemima.

Božana Končalović, specijalni pedagog i porodični savetnik iz klinike za lečenje zavisnosti MedTim, ističe da Ksalol uglavnom lekari prepisuju radi tretmana anksioznosti zato što ima brzo dejstvo.

“Svaki lekar bi trebalo, pri prepisivanju Ksalola pacijentu da prepiše tačno odgovarajuću dozu u tačno određenom vremenskom periodu. Pacijenti ne treba sami sebi da određuju i da povećavaju dozu. Ukoliko pacijent ne oseća dejstvo od 1 tablete Ksalola, ne sme sam da povećava dozu na dve ili tri tablete, već da se konsultuje sa svojim lekarom o dopunskoj terapiji”, navodi ona.

Kako kaže, upravo se u tome krije i velika opasnost od (zlo)upotrebe Ksalola, budući da ovaj lek za smirenje ima izrazito visok adiktivni potencijal. Tačnije, Ksalol, iz redova svih benzodiazepina, najbrže podiže toleranciju i može za veoma kratko vreme izazvati zavisnost.

Ksalol – Opasniji od antibiotika kada se uzima na svoju ruku

“Znamo da često ljudi u Srbiji uzimaju antibiotike na svoju ruku, ali to nije opasno kao što je uzimanje Ksalola i drugih benzodiazepina na svoju ruku. Nažalost, Ksalol se u Srbiji lako može nabaviti bez recepta, a tako se najčeše i koristi. Inače, svi lekovi iz grupe benzodiazepina se strogo izdaju na recept, baš zbog moguće zloupotrebe koja izaziva ozbiljnu psihičku i fizičku zavisnost”, objašnjava ona.

Foto: Med tim

Ljudi neretko sami podižu i doze leka kako bi postigli odgovarajući efekat, kaže naša sagovornica i dodaje da nekontrolisano uzimanje ovog leka predstavlja samo korak ka ulasku u sigurnu zavisnost.

“Brojni su neželjeni efekti zloupotrebe Ksalola. Između ostalog, oni uključuju depresiju, delirijum, psihoze, oštećenje memorije, napade, razdražljivost, konfuziju, dezorijentaciju, oštećenje kognitivnih funkcija, povećani rizik od demencije”, navodi pedagog Končalović i upozorava da u slučaju uzimanja većih doza ovog leka u kraćem vremenskom periodu može doći do predoziranja.

“Uglavnom pacijenti, kada postanu tolerantni na Ksalol, povećavaju doze ovog leka ili ga kombinuju sa drugim lekovima, što uzrokuje predoziranost, usled čega može doći do pospanosti, poremećaja pažnje i koordinacije, kome, pa čak i smrti”, ističe ona.

Alkohol i Ksalol – Kombinacija koja razara zdravlje

Da bi intenzivirali dejstvo Ksalola, neretko ljudi mešaju ovaj lek sa alkoholom, pri čemu jedan drugom pojačavaju dejstvo, utičući na centar za disanje i rad srca. Kako kaže naša naša sagovornica, u prvi mah su srčani ritam i disanje usporeni, a potom ubrzani, kada pacijenti mogu postati agresivni.

“Pored agresije, tada dolazi i do pojačanja strahova, nemira, anksioznosti i nesanice, i tek kada pacijenti osećaju teške simptome zloupotrebe i zavisnosti od Ksalola, to je momenat kada se javljaju na lečenje. Retko ko se javlja na lečenje zbog povećanja doze Ksalola. Sve dok ne osete ozbiljne probleme, ljudi misle da mogu samostalno kontrolisati situaciju, što je velika zabluda”, dodaje ona.

Jedan od najvećih problema kod zavisnosti od Ksalola je apstinencijalna kriza, koja nastupa kada osoba naglo prestane sa uzimanjem ovog leka.

“To je posebno opasno stanje za pacijenta sa kojim je nemoguće izboriti se samostalno. Tada osoba oseća pojačanu anksioznost, strahove, grčeve, nesanicu, tremor, dolazi do ubrzanog rada srca, epileptičnih napada, depresonalizacije, suicidalnih misli i ponašanja. U ovom, kao i u slučaju predoziranja, neophodno je hitno medicinsko zbrinjavanje odvikavanje od Ksalola, jer je to jedini način za skidanje sa ovog anksiolitika”.

Ksalol – Lek protiv anksioznosti ili ne?

Stručnjaci su saglasni u tome da Ksalol može delovati samo na posledice i simptome anksioznosti, a nikako na uzrok ovog problema. Lečenje anksioznosti se radi isključivo u stručnoj ustanovi i psihoterapijskim putem. Kako Božana ističe, nikada se anksioznost ne može tretirati i lečiti lekovima, već samo psihoterapijom.

“Ksalol kao anskiolitik, uklanja te prve simptome anksioznosti koji, inače, onemogućavaju pacijenta da uopšte uđe u terapijski proces. Kognitivna spremnost je neophodna kako bi pacijent ušao u ovaj proces, a te spremnosti ne može biti ukoliko je pacijent, tokom terapije, depresivan, suicidalan ili ima panični napad”, pojašnjava ona.

Foto: Med tim

Kod pacijenata koji zloupotrebljavaju Ksalol strahovi su jako izraženi. Tačnije, kod njih postoji veliki strah da ostanu u nekom trenutku bez ovog leka.

Kako se skinuti sa Ksalola?

MedTim, kao specijalizovana bolnica za lečenje zavisnosti, već dugi niz godina sa velikim procentom uspešnosti leči adikciju i poremećaje upotrebe različitih tableta i supstanci, među kojima spada i Ksalol.

“Kada je u pitanju lečenje od Ksalola u našoj klinici, na samom početku potrebno je uraditi dijagnostiku kroz koju utvrđujemo doze leka po kojoj određujemo šemu na osnovu koje će se obarati ova doza od 0 mg. Uz obaranje doze, pacijentu dajemo i odgovarajuću protivapstinentnu terapiju koja nije iz grupe benzodiazepina i koja pokriva sve simptome apstinencijalne krize”, precizira naša sagovronica.

Ona pojašnjava da samo spuštanje doza, naravno, nije dovoljno za lečenje zloupotrebe i zavisnosti od Ksalola.

“Uz odgovarajuću farmakoterapiju neophodna je i psihoterapija gde pacijente u našoj klinici, u procesu lečenja anksioznosti kroz psihoterapeutski rad, učimo tehnikama samopomoći, načinima kako da prepoznaju svoje strahove i da ih jednom zauvek savladaju. Čak i nakon otpusta iz bolnice, ostajemo u kontaktu sa pacijentom u narednih godinu dana, kako bismo održali i sačuvali rezultate bolničkog lečenja”, zaključuje Končalović.