DA LI OVI PREDMETI U ŠKOLI DAJU DOVOLJNO ZNANJA? Predlaže se potpuno novi koncept koji bi trebalo uvesti

Uprkos činjenici da je više od četvrtine srednjoškolaca u Srbiji, uzrasta od 15 do 19 godina, stupilo u seksualne odnose i da svega trećina njih ima dovoljno znanja o virusu side i ostalim polno prenosivim bolestima, obrazovanje o reproduktivnom i seksualnom zdravlju nije sistemski rešeno.

Rezultati najnovije studije Autonomnog ženskog centra pod nazivom „Sistemsko obrazovanje odloženo do daljeg”, koja se zasniva na pregledu nastavnih planova i programa za osnovne i srednje škole, pokazuje da se teško može zaključiti na koji se način tema seksualnog i reproduktivnog zdravlja obrađuje u formalnom obrazovanju. Međutim, kako ističu članice autorskog tima ove studije, koju potpisuju Vedrana Lacmanović, Aleksandra Mališić, Jelena Ivković i Tanja Ignjatović, uočljiv je nedostatak sadržaja koji se tiču funkcionalnih emotivnih odnosa i partnerstva izvan konteksta planiranja porodice, prevencije reproduktivnog nasilja, kao i reproduktivnih prava i sloboda.

– Mladi u Srbiji u seksualne odnose stupaju fizički i psihički nespremni i najveći broj njih zbog neznanja ne koristi kontracepciju, zbog čega prednjače među vršnjacima iz Evrope po broju obolelih od polno prenosivih bolesti i namernim prekidima trudnoće. Ne mogu da računaju ni na savetovanja u domovima zdravlja jer svega 38 domova zdravlja u Srbiji ima ovakva savetovališta, pa ne treba da čudi što su osnovni izvor informacija o seksualnosti i reproduktivnom zdravlju internet i roditelji – upozoravaju autorke istraživanja.

– Iako je glavna prednost interneta laka dostupnost, glavna mana je to što mu mladi malo veruju jer ne mogu da procene šta je od informacija verodostojno, a šta nije. Mladi navode da su informacije koje dobijaju od roditelja ograničene samo na neke teme i ističu da s njima ne mogu da razgovaraju o svemu što ih interesuje. Takođe ocenjuju da roditelji nisu dovoljno upućeni u današnja dešavanja i da su „staromodni”, pa zbog toga imaju problem da ih pitaju za neke teme. Zbog toga se ti razgovori često svode na poruke i savete koje odrasli daju deci, a koje često ne prate i odgovarajuća prikladna objašnjenja. Vršnjaci su za mlade važan resurs za razmenu informacija i iskustva, ali istovremeno mogu da budu i izvor vršnjačkog pritiska, a ponekad i nasilja. S druge strane, školu i nastavnike većina mladih ne smatra važnim izvorom informacija jer kažu da se u školi o ovim temama skoro uopšte ne govori – navode inicijatorke ove studije.

Pregled planova i programa nastave i učenja za osnovnu školu ukazuje da u većini razreda postoje preporučeni sadržaji koji se mogu dovesti u vezu sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem i pravima, te da su najkonkretnije definisani u nastavi biologije i fizičkog vaspitanja za više razrede. Izborni predmet građansko vaspitanje samo u trećem razredu problematizuje rodnu ravnopravnost, odnosno rodne predrasude i stereotipe.

Analiza obrazovnih sadržaja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima dece i mladih u nastavnim programima u osnovnim i srednjim školama u Srbiji ukazuje da su nazivi sadržaja u programima najčešće uopšteni, a iz pregleda ovih dokumenata ne može se zaključiti na koji se tačno način i u kojoj meri ova tema obrađuje u formalnom osnovnom obrazovanju. Kada je reč o programima za gimnazije opšteg tipa, nekoliko školskih predmeta sadrži (ili bi moglo da sadrži) teme koje se tiču seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava. Predmeti poput fizičkog vaspitanja i biologije fokus stavljaju na reproduktivne organe i zdravlje, dok psihologija, sociologija i građansko vaspitanje uključuju i društvene dimenzije ove teme na različitim nivoima, odnosno postavljaju je u širi kontekst rodne ravnopravnosti i ljudskih prava.

U programima za srednje stručne škole koje obrazuju đake iz oblasti kao što su ekonomija, pravo i administracija, hemija, nemetali i grafičarstvo i poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, nastavni predmeti kao što su fizičko i zdravstveno vaspitanje, biologija, sociologija s pravima građana, logika s etikom i građansko vaspitanje predviđaju teme i sadržaje koji se tiču zdravstvene kulture, polnog i reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice. Takođe, zastupljene su i teme koje se vezuju za širi kontekst ljudskih prava, morala, sloboda i izbora, etičkih normi i vrednosti – poput ljubavi, sajber-identiteta i surogat majčinstva.

Oblast zdravstvo i socijalna zaštita obuhvata više obrazovnih profila, a na osnovu pregleda važećih pravilnika može se zaključiti da se sadržaji o seksualnom i reproduktivnom zdravlju prožimaju kroz više oblasti u okviru različitih smerova. Teme u njima očekivano su sveobuhvatnije u odnosu na programe drugih škola, a imajući u vidu da seksualna i reproduktivna prava podrazumevaju i ravnopravnost žena i muškaraca, kao i slobodu žena da samostalno donose odluke u vezi sa svojim seksualnim i reproduktivnim zdravljem, ovi sadržaji naročito su zastupljeni u okviru predmeta medicinska etika.