DA LI DECI BRANITI GLEDANJE FILMOVA ZA ODRASLE? Evo kako roditelj da postupi kako ne bi došlo do OPASNIH POSLEDICA

O ovoj temi govorila je Biljana Grbović, pedagog.

- S jedne strane, mamama i tatama je jasno da je dete u određenom periodu prirodno radoznalo, pa ne žele da mu brane da gleda po*no-sadržaje, a s druge strane, svesni su koliko se na izopačen način seks predstavlja na internetu. Ubeđena sam da, ma koliko radoznalost pripadala tim godinama, po*no-sajtovi predstavljaju izuzetno veliku opasnost po razvoj i sazrevanje vašeg deteta. Dakle, to treba da bude zabranjen - kaže Biljana za Kurir.

Šta se dešava u svesti tinejdžera koji gleda ovakve sajtove?

Kad deca prvi put odu na pornografske sajtove, uglavnom steknu utisak da se tamo dešava nešto neprijatno i ružno. To ih uznemiri i nametne pitanje da li je to istina, da li se tako ponašaju i moji roditelji. Vrlo verovatno je da o tome neće razgovarati s mamom i tatom, iz prostog razloga što osećaju krivicu zato što su uopšte u taj svet zavirili. Dakle, dalje će uglavnom o tome prosuđivati sami ili sa vršnjacima koji uglavnom o tome "mnogo znaju". Biti neupućen u te sfere u 21. veku je veliki "blam", tako da se tinejdžeri predstavljaju jedni drugima kao superznalci. Među njima se o ovome uglavnom govori na najvulgarnije načine, što drskije i što hrabrije to bolje, jer se tako postaje popularan. Oni koji se po ovom pitanju razlikuju, lako mogu biti proglašeni detinjastim ili zatucanim. Ukoliko sa roditeljima o tome nemaju komunikaciju, a nažalost mnogi nemaju, može im se učiniti da to što vide treba uskoro da počnu i da žive. Pretužno!

Da li smo negde pogrešili?

I deca roditelja koja su sve uradila kako treba najverovatnije će u nekom momentu zaviriti u po*nografske sadržaje, što samo po sebi ne predstavlja problem. Problem nastaje nakon odluke da se tu ostane, to jest da se tim sadržajima vraća. Dakle, ne mora da znači da ste grešili, ali sigurno znači da treba da reagujete!

Šta da radim ako saznam da moje dete to radi?

Najpre udahnite, niste jedini. Čestitam vam što ste otkrili! Mnogi roditelji žive u zabludi. Vreme je za razgovor, ne za osudu! Neka razgovor bude ozbiljan! Od toga koliko vi ozbiljno pristupite ovom problemu, od čvrstine i doslednosti u vašem stavu, zavisiće rezultat u svakoj vaspitnoj situaciji, pa i ovoj. Ovde nema demokratije! Ali ne budite ni grubi, a ni prekritični. Razgovarajte, ne prigovarajte i ne držite predavanja! I znajte, razgovorom nije sve rešeno, on je tek početak. Drugi korak je redovna kontrola! Ona i nadzor su obavezni. Postoje aplikacije koje vam u tome mogu znatno pomoći. Znajte da imate pravo da kontrolišete njihove telefone i računare. Ne samo da na to imate pravo, već imate i tu obavezu! Oni su još deca, potrebni su im vaš razum i iskustvo. Da biste to mogli da učinite, neophodno je da imate šifru detetovog telefona (to nikako nije ugrožavanje njegove privatnosti, već vaša roditeljska obaveza i odgovornost).

Foto: pixabay.com

Šta uraditi da do toga uopšte ne dođe?

Idealno je preduhitriti ih. U jednom krajnje neobaveznom razgovoru možete spomenuti da ste pročitali negde o nekom istraživanju na tu temu, ili da je neko od kolega na poslu nešto o tome pričao... Polako i nenametljivo otvorite temu i iznesite jasan stav. Nabavite odgovarajuće knjige i stručnu literaturu koja detetu može dati odgovore na ove teme koje vi odobravate i otvarajte razgovore o svemu što naslutite da dete zanima, a samo se stidi da pita. Neka i kod vas i kod njega bude malo stida, neka bude i malo neprijatno, u redu je i da se zbunite, samo neka se razgovara!

BONUS VIDEO: