LIČNOST GODINE - VLADIMIR CMILJANOVIĆ! Od leka protiv raka do nove vakcine protiv korone! KAKO JE RUKOMET UTICAO NA POČETAK JEDNE BLISTAVE NAUČNE KARIJERE!

- Na ulasku u Novu 2022. godinu želim svima ono što želim i svojoj porodici - da su
prvenstveno živi i zdravi i da konačno dobijemo vakcinu koja će zaustaviti ovu
pošast zvanu korona, koja je u poslednje dve godine odnela veliki broj života,
unesrećila ogroman broj ljudi i dobrim delom zaustavila normalno funkcionisanje
celog sveta - kaže na početku razgovora srpski hemičar Vladimir Cmiljanović (42),
koji sa timom stručnjaka u Švajcarskoj razvija vakcinu druge generacije protiv
korona virusa.

Takozvana "raketna vakcina" bi trebalo da nas zaštiti od svih sojeva ovog virusa.

I mada je Vladimir Cmiljanović široj javnosti u Srbiji postao prepoznatljiv upravo krajem

godine kada je objavljeno da u Bazelu radi na drugoj generaciji vakcine protiv korone,
trebalo bi naglasiti da je on već godinama planetarno poznata i priznata ličnost u svetu
nauke i laureat prestižnih nagrada.

Mnogima obolelim od raka u Srbiji, a i u svetu, Vladimir je pomogao sa lekom "everolimus" na kome je istraživao zajedno sa svojim profesorom Mihaelom Holom, pronalazačem enzima mTOR.

Vladimir, u ekskluzivnom Božićnom intervju za "Srpski telegraf" i "Republiku" skromno kaže da je taj lek na tržištu od 2010., a u Srbiji od 2012. godine. Koristi se uspešno za nekoliko različitih vrsta kancera. Lek je komercijalizovan preko švajcarske farmaceutske kompanije "Novartis".

Naučna dostignuća

Foto: Privatna arhiva

- Pored toga što privodimo kraju istraživanje na raketnoj vakcini protiv korone, uporedo radimo i na drugoj generaciji našeg antikancer leka, koji će moći da pokrije još veći broj tumora. "Everolimus", prva generacija antikancer leka, inhibitor mTOR enzima, koristi se kod raka dojke, bubrega, jedne retke vrste raka mozga (SEGA) i neuroendokrinih tumora. Kako imamo 250 različitih vrsta tumora odnosno kancera, cilj je da sa drugom generacijom antikancer leka "bimiralisib", inhibitor PI3K i mTOR enzima, pokrijemo dodatne kancere - kaže Vladimir Cmiljanović.

Što se tiče raketne vakcine protiv korone, ističe da su istraživanja nad životinjama završena, da su se ona pokazala kao veoma efksana, tako da bi u drugoj polovini godine trebalo da se krene sa kliničkim istraživanjima u Srbiji i Švajcarskoj.

- Raketna vakcina bi trebalo da pokrije i da nas zaštiti od svih, trenutno postojećih sojeva korone. To je zapravo oslabljeni korona virus SARS-CoV-2. Ono što će još razlikovati ovu vakcinu od drugih jeste što će se uzimati nazalno, dakle ubrizgavaće se u nos. Uzimala bi se u dve doze, druga bi došla 4 sedmice posle prve i trebalo bi da nas štiti od 1-2 godine. Moj tim i ja smo u "raketnu" vakcinu dosta uložili i sigurni smo da smo došli do odlične vakcine sa potencijalom da spasi čovečanstvo od korone - kaže Vladimir.

Vladimir Cmiljanović je, inače, rođeni Kragujevčanin, a u Švajcarskoj se, gde se i iškolovao za vrsnog hemičara i potpuno afirmisao kao naučnik, obreo zahvaljujući svojoj drugoj velikoj ljubavi - rukometu.

Foto: Privatna arhiva

 

- U mojoj porodici se uvek gajila ljubav prema dve stvari - rukometu i hemiji. Majka mi je čuvena rukometašica Mira Janjić koja je završila i višu hemijsku školu, a otac, takođe bivši rukometaš i trener Miki Cmiljanović. Ja sam se od malena bavio rukometom i igrao za juniorsku reprezentaciju Srbije u ovom sportu, koji će mi, kasnije će se ispostaviti, biti odlično sredstvo da se domognem onoga što sam oduvek želeo, a to je da se bavim hemijom i naučnim istraživanjem.

Kaže da je simpatije prema hemiji poneo iz kuće, ali da se istinski u nju zaljubio tokom
srednje škole u Gimnaziji u Priboju.

- Ja sam rođen u Kragujevcu, tu su bili i moji prvi rukometni počeci, u Radničkom, ali kako to u sportu biva, često sam se selio. Igrao sam za FAP iz Priboja na Limu koji je krajem devedesetih imao odličnog sponzora, hemijsku kompaniju "Epoksid". Ona je osim u rukomet, ulagala u čitav grad pa i u Gimnaziju u Priboju, gde sam nastavio školovanje po dolasku. Ako tome dodamo i odličnu profesorku hemije u gimnaziji Branu Stančić, koju sam gledao zbog zalaganja prema onom što radi, kao u Boga, jasno je da će mi hemija postati vodilja u životu. Posle dve provedene godine u Priboju, nastavljam rukometnu karijeru u Šamotu iz Arandjelovca, gde sam u gimnaziji bio u razredu sa Roksandom Lazarević (danas Atanasov), koja je postala prvak sveta i Evrope, a danas je trener prvakinje sveta Jovane Preković.

Pogledajte kako Vladimir Cmiljanović "puca" sedmerce:

 

 

Kaže da je prekretnica u njegovoj karijeri nastala 1999. godine, neposredno posle
bombardovanja.

- Studirao sam uspešno hemiju na Univerzitetu u Kragujevcu, ali dobio sam tada ponudu da u Nemačkoj nastavim rukometnu karijeru. Nadao sam se da ću tamo nastaviti uporedo i da studiram, ali Nemci su po pitanju sporta veliki profesionalci. Tražili su od mene da se totalno posvetim rukometu, da tri puta dnevno treniram, dakle, da mi on postane i posao i život... Ja sam razmišljao na duže staze... Hteo sam da budem rukometaš, ali i da se školujem za ovo što sam danas.

Kaže da se tada najprostije rečeno našao u “neobranom grožđu”, ali da je rešenje
njegovog problema brzo stiglo.

Foto: Privatna arhiva

 

- Ono je stiglo iz Bazela od gospodina Ernsta Šnajdera, vlasnika kompanije
Davidof koji je u to vreme bio na čelu rukometnog kluba "RTV Basel" i
uporedo se bavio proizvodnjom kubanskih cigareta. Obradovalo me je to, znao
sam da je centar farmaceutske industrije u Bazelu, u Švajcarskoj. U razgovoru,
on mi je predložio da kod njih igram rukomet, a on će me zauzvrat školovati
i izrdržavati dok školovanje ne završim. Bila je to čista kompenzacija na koju
sam odmah pristao - priča Vladimir.

Početak blistave karijere i smrt jedne žene

 

Foto: Privatna arhiva

 

Ispostavilo se da je Vladimir Cmiljanović, što se tiče celog sveta, a ne samo
gospodina Šnajdera, bio odlična investicija.

- Što se tiče obrazovanja, morao sam u Švajcarskoj da krenem sve iz početka i
da završim švajcarsku maturu kako bih se upisao na Univerzitet u Bazelu. Ništa
što sam pre toga uradio u Kragujevcu nije mi bilo priznato - priča Vladimir.

Studije su mu dobro išle, kao i rukomet, koji je po završetku magistarskih studija
napustio kako bi se detaljno posvetio doktorskim studijama hemije i pronalasku
novog leka protiv raka.

Početak jedne blistave naučne karijere, nažalost, obeležila je smrt jedne žene od
raka.

- Na fakultetu sam upoznao profesora hemije koji se zove Bernd Gize. Njegova supruga, takođe hemičarka, nažalost, preminula je od raka. Bio je ogorčen i pretužan jer nije mogao da pomogne svojoj ženi. Otišao sam kod njega u ofis i pitao ga da li možemo zajedno da tražimo novi lek protiv kancera kako bismo iskoristili naše znanje hemije i pomogli drugim ljudima u bespomoćnim situacijama. Kao njegovom najboljem studentu, profesor Gize mi je rekao: "Nađi projekat i ja ću sve da finansiram".

Otišao je, kako kaže, kod profesora Mihaela Hola, koji je pronašao jako interesantan enzim mTOR, koji kontrolise rast gljivica.

- Daljim istraživanjem Hol je ustanovio da mTOR kontroliše i rast voćne mušice, a onda je profesor sa Harvarda, David Sabatini, ustanovio da taj enzim kontroliše i rast ljudskih ćelija, kako zdravih tako i tumornih. Prateći sve to, došli smo na ideju kako da blokiramo mTOR i u saradnji sa firmom "Novartis" nastao je novi lek "afinitor" ili "everolimus" koji je od 2010. na tržištu za nekoliko različitih tumora. Drugu generaciju leka "afinitor" smo dugo godina usavršavali i došli do novog otkrića, leka "bimiralisib", na kome i dalje radimo - priča Vladimir.

Foto: Privatna arhiva

 

Kaže da su zahvaljujući ovim dostignućima osvojili sve moguće svetske nagrade, na
koje je ponosan, ali da mu je najdraža Nikola Tesla, nacionalno priznanje uglednim
ličnostima iz dijaspore i regiona koje su doprinele promovisanju Srbije i jačanju veza
matice i Srba u regionu i dijaspori koje dodeljuje Ministarstvo spoljnih poslova.

- On je naučnik svih naučnika - kaže on i kroz smeh skromno priznaje da je daleko
od jednog takvog velikana.

-Tesla je sve podredio nauci. I ja sam sve fanatično podredio nauci, jer samo
se fanatičnim radom postaje šampion. Srećan sam jer sam uspeo pored
teškog rada, da osnujem i porodicu - kaže.

Ponosni otac četvoro dece, ali još ponosniji suprug i brat 

Trebalo bi napomenuti da je Vladimir ponosni otac četvoro dece, tri sina i jedne
ćerke uzrasta od 5 meseca do 12 godina, i još ponosniji muž žene koja je osvojila
najprestižniju nagradu u domenu evropske nuklearne medicine Marija Kiri.

Kaže da je on klasičan primer one srpske “da iza uspešnog muškarca stoji uspešna
žena” i dodaje da iza njega ne stoji samo njegova supruga Nadežda Gračeva, već I
sestra Nataša Cmiljanović koje paralelno sa njim rade u timu.

Foto: Privatna arhiva

 

- Moja žena i sestra su takođe veliki naučnici. Moja supruga Nadežda, inače,
Ruskinja, otkrila je, najprostije rečeno, kako ciljano da se zrači rak, a da se ne
oštete okolne zdrave ćelije. Za to dostignuće dobila je prestižnu nagradu Mari
Kiri 2019. godine. Sestra Nataša je mozak našeg istraživanja. Bez nje naša
dostignuća ne bi postojala. Podjednako su one uspešne kao i ja, ako ne i više,
ali ne vole da se eksponiraju. Međutim, neću dozvoliti i to im uvek i pričam da
dožive sudbinu Mileve Ajnštajn. Mora da se zna koliki doprinos daju svetu i
zato želim da ih pomenem i ovaj put. Trebalo bi naglasiti da pored nauke,
uspešne su i majke i supruge i domaćice i zbog toga im treba skinuti kapu.
Bezgranično sam ponosan na ove dve predivne žene, koje su inače i moji
najveći kritičari – sa osmehom kaže Vladimir.

Na posao ide pešaka ili biciklom

Foto: Privatna arhiva

 

Sa druge strane, ističe, njegova porodica je veoma skromna.

- Moja žena vozi VW automobil, a ja na posao idem ili pešaka ili biciklom. Tada
razmišljam, sklapam kockice u glavi, kombinujem i dolazim do najznačajnih
otkrića.

Priča da uprkos svemu što su on i njegova porodica postigli, žive prosečan
život.

- U našoj kući, kao i na poslu, sve što se zaradi ulaže se u nauku, u novo,
novo... Ja radim za mesečnu platu, žena takođe i tu nema razbacivanja. Ne
kažem ja, dajemo i mi deci, kupujemo, ali samo do granice da imaju motiv da
nastave da rade jednog dana. Mi svi puno i radimo, ja konkretno u ovoj fazi
života i po 18 sati, ali vikende ostavljamo za porodicu. Obilazimo zoo vrt,
idemo na skijanje, svi volimo nordijsko…

Vadimir kaže da nauka traži da joj se predaš.

- Mora puno da se čita i ulaže u sebe. U ovome što ja radim morate biti, osim
dobrog hemičara, i dobar ekonomista i dobar lekar i psiholog… Literatura iz
ovih oblasti poslednjih godina me okupira.

Kaže da je ljubitelj dobrih filmova, pa je presrećan kad ugrabi vreme da ih s vremena
na vreme pogleda.

- Volim trilere i dobre komedije, to me baš opušta.