Nove prilike za poslove u oblasti proizvodnje i reciklaže baterija

Kada govorimo o proizvodnji, spisak industrija koje bi već danas mogle da počnu sa promenama „ka zelenom“ je veoma dug, a jedna od prioritetnih jeste proizvodnja baterija.

Ono što ekonomske predikcije govore o ovoj grani proizvodnje, jeste da će ona zasigurno rasti i da će tržište proizvodnje baterija u svetu dostići vrednost od 56 milijardi dolara do 2024. godine. Plan je da se masovna proizvodnja električnih vozila podrži proizvodnjom litijumskih baterija, koje su po svim parametrima daleko efikasnije od konkurentskih tipova.

Ove tendencije će predstavljati veliku razvojnu šansu za one države koje mogu da eksploatišu i prerađuju rudu litijuma za potrebe proizvodnje baterija uz poštovanje najviših ekoloških standarda koje zahtevaju sami proizvođači automobila.

Foto: pixabay.com

Srbija ima jedno od najznačajnijih ležišta litijuma na svetu. Samo na eksploataciji litijuma može biti angažovano nekoliko hiljada zaposlenih na duži vremenski period.

Pri tome, govorimo o kvalifikovanoj radnoj snazi, kao i o visokobrazovanim stučnjacima poput tehnologa, inženjera, mašinskih inženjera, i drugim profesijama koje bi ti poduhvati obuhvatili.

Pored toga, na teritoriji Srbije već postoje kompanije koje ulaze u proizvodnju litijumskih proizvoda, konkretno baterija. Naime, fabrika ElevenEs u Subotici planira proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih (LFP) baterija uz punu finansijsku i stratešku podršku Evropske Unije, a upravo LFP postaje sledeća velika tehnologija koja će stimulisati masovnu upotrebu baterija.

Samo bogatstvo ključnim resursom kao što je litijum, velika je razvojna prilika za jednu državu, jer drastično povećava šansu za velikim povezanim investicijama.

Industrije koje bi mogle biti privučene su proizvodnja katodnog materijala, zatim automobilska industrija koja se okreće električnim vozilima koje pokreću litijumske baterije, ali i tehnološke kompanije kojima je proizvodnja baterija za mobilne telefone i računare/laptopove u osnovi poslovanja.

Foto: Tanjug/AP

Sa druge strane, svet se suočava i sa izazovom odlaganja i reciklažom postojećih baterija, koje su mahom nikl-kadmijumskog ili olovnog tipa, materijala koji su izuzetno neekološki.

Najveći problem u odgovarajućem tretmanu ove vrste otpada su baterije koje se koriste u domaćinstvima, što je slučaj u celom svetu imajući u vidu procene da 95% nerecikliranih baterija potiče upravo „iz kuće“.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji godišnje na otpadu završi u proseku oko 1.900 tona istrošenih baterija i akumulatora, od čega najveći deo čine olovne baterije.

Litijumske baterije za električna vozila  se dizajniraju sa reciklažom u vidu, tako da njihovo recikliranje bude bezbedno, efikasno, i obavezno.

Ovaj izazov je ujedno i šansa za veće učešće u rastućoj cirkularnoj ekonomiji, koja bi prema procenama mogla da doprinese kreiranju preko 15 miliona novih radnih mesta širom sveta do 2030. godine.