ZAŠTO NA KRAJU MOLITVE IZGOVARAMO "AMIN"!? Evo i kako je ova reč došla među Srbe!

Autor: Republika

Vesti

18.11.2021

17:57

"Amin" je reč koja se izgovara na kraju (ponekad i na početku) svake hrišćanske molitve, ali postoji i u drugim religijama.

ZAŠTO NA KRAJU MOLITVE IZGOVARAMO "AMIN"!? Evo i kako je ova reč došla među Srbe!

Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Osnovno, duhovno značenje ovog termina je "Neka tako bude!" ili "Tako je".

Amin je dakle simbol pristajanja i potvrde. Ovaj termin poreklom je iz hebrejskog jezika, nastao je od reči od reči "āmēn" koja znači "čvrstina" ili "odlučnost", ali se i u tom jeziku koristio u značenju "Tako je", "Neka tako bude!"

Zapravo, "amin" je kod starih Jevreja izražavao pre želju, nego izvesnost. Termin je označavao da nešto što je izgovoreno smatramo istinitim, pa može značiti i "To je zaista tako" ili jednostavno - "Da".

Evo kada je reč AMIN došla među Srbe

Na pitanje da li je ova reč došla među Srbe iz latinskog ili grčkog, teško je odgovoriti. Odgovor se verovatno krije u tome, odakle su Srbi primili hrišćanstvo. Na prvu ruku verujemo da je poteklo iz grčkog jezika, jer se kod nas ustalilo da smo hrišćanstvo primili iz Carigrada zahvaljujući Nemanjićima.

Istina je međutim drugačija i Srbi su hrišćanstvo primili mnogo pre epohe Nemanjića. Postoji pečat srpskog kneza Strojimira iz sredine IX veka sa patrijaršijskim krstom na sebi koji o tome ubedljivo svedoči. U to vreme je cela teritorija, čak i savremene Srbije bila po jurisdikcijom Rima sve do 740. godine. Romejski vasilevs Lav III oduzeo je Balkan od Rima zato što se papa rimski suprotstavio ikonoboračkoj jeresi koju je vizantijski car podržavao. Stefan Nemanja je u početku kršten prema pravilima Latinske crkve dok ga Grci nisu pokrstili (termini „katoličko“ i „pravoslavno“ nisu bili toliko različiti kao danas). Iz tog razloga ne možemo pouzdano reći da li je preko Grka ili preko Latina reč „amin“ došla među Srbe.

Prema tumačenju koje se može pronaći u rečniku, ima i onih koji smatraju da je herberjska reč "āmēn" nastala od početaka A(l), ME(leh) i N(eman), što znači “Bog, kralj dostojan povorenja”.

Termin je upotrebljen i u Svetom pismu, a u Apokalipsi je sinonim za samog Isusa Hrista. Danas, "amin" je postao simbol potpune privrženosti hrišćanskoj veri, u istom značenju se izgovara i u sinagogama, a ima ga i u islamu.

U kabali je to magična reč. U prenesenom značenju, u svakodnevnom govoru, "amin" može značiti i "Gotova stvar!" ili "Svršeno!", piše Kurir.

Komentari (0)

Loading