KOLUMNISTA SRPSKOG TELEGRAFA OBJAVIO KNJIGU! KATALINA: Očigledno moraš da postaneš prava muškarčina da bi pisao za decu!

Autor: Republika

Vesti

27.10.2021

16:19

Dejan Katalina, urednik i kolumnista Srpskog telegrafa i pisac, objavio je knjigu za decu "Upomoć, veštica se zaljubila u mene".

Privatna arhiva

Dejan Katalina

Reč je o dnevniku Ivice Babića, klasičnog srpskog štrebera iz odeljenja V/3, koji se suočava sa paranormalnim tinejdžerskim iskustvima.

- Knjigu sam počeo da pišem na neku vrstu nagovora moje supruge. Bio je to period u kojem sam se malo pogubio u sopstvenom životu. Počeo sam već da dižem ruke od svoje spisateljske karijere, jer mi je u to vreme objavljena knjiga za Lagunu, triler "Precrtani", sa kojim uopšte nisam bio zadovoljan. Niti sam pogodio temu, niti je reč o knjizi koja odgovara mom senzibilitetu, tako da sam se osećao kao da sam izdao sam sebe, a da pritom nisam uspeo ni da objasnim samom sebi kako sam uspeo da otkucam dvesta i više stranica priče koja je već nakon dva poglavlja potpuno izmakla mojoj kreativnoj kontroli. Kad se pojavila u izlozima knjižara, bio sam više očajan nego srećan. A onda mi je supruga rekla: "To nije tvoja priča. Nemoj više da praviš ustupke izdavačima i tržištu, piši knjige koje liče na tebe, pa makar nikog ne zanimale. Piši o onome što voliš". Tako je počeo da nastaje Ivicin dnevnik, kao pravi eksperiment o kojem nisam znao u početku šta da mislim.

NOĆNA DRUŽENJA SA IVICOM U TRPEZARIJI

Katalina kaže da je knjigu pisao uveče, nakon radnog dana, kada svi ukućani utonu u san.

- Odvojio bih se u trpezariju i počeo da se, za kompjuterom, družim sa Ivicom.

Privatna arhiva

 

On u svojoj detinjoj iskrenosti ne štedi nikoga, pa ni samog sebe. Verovatno nije uvek u pravu (a i ko jeste?), ali mu je logika, po mom mišljenju, dovoljno zabavna da je uzmete u ozbiljno razmatranje. Biće smešno, garantujem vam, jer ćete, ako ste roditelj, u svemu prepoznati i šarene deliće mozaika od kojih su sačinjena i vaša deca.

PRERASTANJE STEREOTIPA UZ POMOĆ TINEJDŽERKOSG UMA

Na pitanje da li autor treba da podetinji da bi pisao knjige za decu, naš sagovornik ima pomalo neočekivan odgovor.

- Naprotiv, potrebno je da se sazri. Knjiga za decu je odraz odrastanja i spoznaje roditeljstva, barem u mom slučaju. Ja sam ovom knjigom napustio stereotipe moderne književnosti koja je postala predosadna u svojoj žanrovskoj predvidljivosti. Ne znam zašto, ali uz romane u kojima se falsifikuje istorija da bi se dobila zabavna, ali banalno prozračna priča, te industriju tzv. angažovanih romana (štancovanih kao po kalupu), koji se bave feminizmom, homoseksualnošću, ljudskim pravima i ostalim temama koje kao da su preuzeteiz neke Evropske unije o kulturnoj politici u književnosti, najviše je onih koje pišu sredovečni muškarci kojima je pisanje romana zapravo neki vid eskapizma od činjenice da su omanuli u životu, bilo egzistencijalno, bilo emocionalno. I sam sam objavio nekoliko takvih knjiga, koje danas ne bi ni prelistao, a kamoli ponovo pročitao. Zato smatram da je Ivicin dnevnik, kako bi rekla moja žena, dokaz da možda više nisam kul, ali sam zato konačno sazreo.

Privatna arhiva

 

PROBIJANJE KROZ FILTERE SVAKODNEVNICE

Na neminovno pitanje o uzorima, Katalina takođe daje specifičan odgovor.

- Hteo sam da liči na kombinaciju Adrijana Mola i Robija K. (satirična kolumna hrvatskog novinara Viktora Ivančića iz "Feral tribjuna" - prim. aut), sa nešto malo Bridžit Džons u atmosferi. Na kraju, na svu sreću, ne liči ni na šta od toga, nego na knjigu koju je napisao smešni otac dvoje dece, ponekad naporni muž i muškarac pod stresom koji se tokom dana bavi teškim društvenim temama u jednoj dnevnoj novini, a noću uspava sebe uspavljujući decu. Glas ove knjige probio se kroz sve te filtere svakodnevnice direktno iz veselih kutaka moje podsvesti. Rekao bih da je moj najveći životni uspeh to što sam postao uzor sam sebi. Ili što bi kazao Džordan Piterson: "Poredite se sa osobom kakva ste bili juče, ne sa osobom kakva je neko drugi danas".

ZAMALO DA BUDE POSTHUMNA

Katalina kaže da od ove knjige neće ništa zaraditi, jer se svog honorara od prodaje odrekao u humanitarne svrhe.

Privatna arhiva

 

- Izlazak ove knjige imao je čudnu i pomalo horor predigru. Kad je knjiga otišla u štampu, ja sam završio u bolnici zbog obostrane upale pluća uzrokovane infekcijom koronavirusom, uprkos primljene dve doze vakcine. U isto vreme su se zarazili i moja supruga i oba deteta. Prvih nekoliko dana u bolnici prolazio kroz mentalni pakao: brinuo sam za ženu i decu koji su sami kod kuće, bez mogućnosti da im neko direktno pomogne, a istovremeno nisam znao u kojem pravcu ide moja sudbina. Bio sam besan jer nisam mogao da budem uz njih kao muškarac, kao neko ko treba da ih štiti od svega. Tada sam dobio na mobilni mejl od urednice Jovane u kojem me zamolila, ne znajući da sam u bolnici, da napišem par redaka o svojoj karijeri za portret pisca na sajtu izdavačke kuće. Sećam se da sam tada pomislio: "Čoveče, šta ako ova knjiga izađe posthumno?". U bolnici sam proveo sedam dugih dana i izašao ozdravljen, ali potpuno isceđen - i fizički i psihički. Odmah drugog dana po dolasku kući, teško dišući i jedva hodajući, otišao sam sa decom do crkve Sveti Aleksandar Nevski, ja koji sam ceo život tvrdio da sam ateista (ili ponekad agnostik, kad mi se učini prikladnije). Seli smo ispred ikona i tihovali neko vreme. Zapalili smo sveće (moleći se za sve one koje je ova pošast odnela u poslednje skoro dve godine), a onda sam kupio tanku brojanicu u crkvenoj radnjici da osetim odakle sam dobio energiju koja mi je pomogla da pobedim mrak u samom sebi. Već narednog dana iz mene je proključao neki vedar duh, energija koja je počela da slama sve limitacije koje bolest ostavlja kao posledicu. Promenio sam se. Sve sam počeo da vidim jasnije. Mogu da kažem, siguran da neću pogrešiti, da sam prvi put, ali zaista, onako istinski, osetio da sam - SREĆAN ŠTO SAM ŽIV! Upravo zbog toga sam odlučio da ovu knjigu ne naplaćujem, odnosno da novac koji zaradim preusmerim u organizaciju Budi human i prepustim njima da odluče kako će nameniti ta sredstva. Tako je jedino ispravno. Nisu to neke pare, ali ko zna, ako bude više izdanja i ljudi lepo odreaguju, možda svi zajedno uspemo da pomognemo mališanima kojima je to neophodno. I to je bila moja ideja, da roditelji kupujući ovu knjigu svojoj deci finansijski i simbolično pomažu decu koja imaju problem. Pretvorimo lepe reči u još lepša dela. 

 

 

 

 

 

Komentari (0)

Loading