ŠEF SZO PRVI PUT GOVORI ZA SRPSKE MEDIJE: Korona će biti pod kontrolom kada 70 odsto ljudi bude vakcinisano

Vesti

17.10.2021

19:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Ako budemo primenjivali i poštovali sve mere, neće imati novih zaključavanja i zatvaranja* Sve vakcine sa SZO liste sigurne su i efikasne u sprečavanju teških bolesti i smrti, uključujući i delta soj

Pandemija će trajati sve dok međunarodna zajednica to dozvoli. Prestanak pandemije zavisi od ponašanja svakog od nas, od vlada i proizvođača vakcina do stručnjaka, novinara, analitičara... Jasno je da imamo alate za okončanje pandemije, uključujući sigurne i efikasne vakcine koje su razvijene u rekordnom roku, zahvaljujući saradnji naučnika i drugih stručnjaka širom sveta. Međutim, problem je u tome što nismo videli istu solidarnost kada je u pitanju ravnomerno deljenje vakcina s najugroženijim ljudima na svetu, ističe Tedros Adanom Gebrejesus, direktor Svetske zdravstvene organizacije u ekskluzivnom intervjuu za Srpski telegraf.

Doktor Tedros ističe da će pandemija biti savladana kada se ostvari cilj od 70 odsto vakcinisanog stanovništva, te da je podizanje broja ljudi koji su primili neko od priznatih cepiva cilj kojem teži SZO, ali i sve države:

- Znamo da, što više ljudi budemo vakcinisali širom sveta, to će virus imati veće poteškoće u cirkulaciji i manje će biti šanse da će se različiti sojevi virusa pojaviti i cirkulisati. Zato nam je imperativ da povećamo stope vakcinacije širom sveta: naš cilj je da do kraja godine vakcinišemo 40 odsto ljudi u svakoj zemlji, a do sredine 2022. da to bude 70 procenata.

Da li će biti još zatvaranja? Koje preporuke i mere možemo očekivati u narednom periodu?

- S obzirom na alate i mere koje sada imamo, zatvaranja neće biti potrebna ako se mere javnog zdravlja sprovode efikasno, dosledno i u skladu s lokalnim uslovima, kontekstom i nivoom rizika zajednice. Ako pravilno koristimo alate koje imamo na raspolaganju, možemo izbeći zaključavanje. Ali ovo zahteva povećanje jednakog pristupa vakcinama i pridržavanje dokazanih mera javnog zdravlja koje kontrolišu prenos virusa, uključujući fizičko distanciranje, nošenje maski, ventilaciju i otvaranje prozora i primenu pravilne higijene ruku i disajnih puteva. Znamo više o virusu i znamo kako da ga obuzdamo. Zaključavanje bi trebalo da bude poslednja opcija.

Odluka o zaključavanju je na svakoj pojedinačnoj državi ili regiji. Međutim, znamo da će, ako se poštuju zdravorazumske mere javnog zdravlja, kao što su nošenje maski, fizičko distanciranje i često pranje ruku, biti manje potrebe za uvođenjem karantina.

Hoće li treća (buster) doza biti obavezna?

- Svesni smo da bi neki pojedinci mogli imati koristi od treće doze, međutim, ne preporučujemo davanje buster doza bilo gde pre kraja godine: imajući u vidu globalnu situaciju, važnije je osigurati da dostignemo cilj vakcinisanja 40 odsto svih ljudi u svakoj zemlji pre kraja godine. Treće doze mogu biti neophodne za najugroženije populacije, tamo gde postoje dokazi o opadanju imuniteta protiv teških bolesti i smrti - kao što je vrlo mala grupa ljudi s oslabljenim imunitetom koji nisu dovoljno reagovali na svoje početne doze ili više ne proizvode antitela. Ali zasad ne želimo da vidimo široku primenu buster doze na zdrave ljude koji su potpuno vakcinisani.

Kakvo je vaše mišljenje o mešanju različitih vakcina? Na primer, nakon uzimanja dve doze kineskog sinofarma, da li bi bilo dobro uzeti fajzer vakcinu kao treću dozu?

- Procenjujemo potencijal koristi i bezbednosti mešanja vakcina. Jedina kombinacija za koju je Svetska zdravstvena organizacija dala savet tiče se vakcine astrazeneka, mRNK vakcine, za šta postoje podaci. SZO radi sa stručnjacima na potrebi za busterima, koji se mogu razlikovati u zavisnosti od vakcine, virusnih varijanti, starosti i drugih demografskih faktora. SZO će ažurirati naše smernice o kombinovanim vakcinama kako budemo dobijali više podataka. Ono što je važno jeste potreba da se osigura da više ljudi primi prvi dve doze vakcine pre nego što počnemo da dajemo treću široj populaciji.

Imate li informacije o tome da li će kineska i ruska vakcina dobiti zeleno svetlo i zvanično priznanje na zapadu?

- SZO blisko sarađuje s proizvođačima vakcina i vladama na efikasnosti i bezbednosti kandidata za vakcinu kroz postupak popisa hitne upotrebe. Spisak SZO za hitnu upotrebu prati rigorozan proces zasnovan na međunarodno priznatim standardima. Sve vakcine koje su svrstane na SZO listu hitne upotrebe sigurne su i efikasne u sprečavanju teških bolesti i smrti, uključujući i delta soj.

SZO je već uvrstio fajzer-bajontek, astrazeneku-SKBio, Institut za serum Indije, astrazeneku EU, Jansen (proizvode džonson vakcinu, prim. aut.), modernu i sinovak i sinofarm vakcine na listu za hitnu upotrebu. U toku su procene drugih vakcina, uključujući i vakcinu sputnjik-V.

Bilo je mnogo teorija zavere o koronavirusu, uključujući i one o njegovoj povezanosti s instaliranjem 5G mreže. Šta je vaš (SZO) odgovor na ove priče?

- Ne postoji veza između instaliranja 5G mreža i pandemije. Pandemiju i odgovor na KOVID-19 pratila je ogromna infodemija -prekomerno obilje informacija - neke su tačne, a neke ne - što ljudima otežava pronalaženje pouzdanih izvora informacija i pouzdanih smernica kada im zatrebaju. Neinformisanost i dezinformacije su podjednako smrtonosne, kao i sam virus. SZO je tokom cele pandemije radio na suzbijanju dezinformacija. Udružili smo se s više tehnoloških partnera da bismo otkrili i sprečili širenje dezinformacija. Putem informacione mreže SZO za epidemije EPI-WiN SZO je prečistio znanje, upravljao infodemijama i radio direktno sa širokim spektrom zainteresovanih strana. Takođe, radimo s mladim ljudima i mnogim partnerima, uključujući Unicef i Unesko, pojačavajući inicijative koje vode mladi u borbi protiv dezinformacija i angažovanje mladih ljudi u zajedničkom stvaranju KOVID-19 komunikacionih materijala. Pokrenuli smo sopstvene aplikacije, jednu napravljenu za podršku zdravstvenim radnicima tokom KOVID-19 pandemije i aplikaciju WHO Info, namenjenu informisanju šire javnosti.

Bilo je kontradiktornih smernica, počevši od onih koje savetuju ljude da ne nose maske. Otkud to?

- Ovaj virus je novi virus i bilo je mnogo nepoznanica. Od samog početka ove krize SZO i zdravstvene vlasti širom sveta prikupljale su što više znanja, što je doprinelo stalnom ažuriranju naših saveta. Od prvih izveštaja o slučajevima ovog novog respiratornog virusa, SZO je podelio opsežne smernice o merama za zaštitu ljudi od infekcije, uključujući i upotrebu maski. Na primer, u januaru 2020. SZO je izdao smernice za zdravstvene radnike o merama za sprečavanje infekcije, uključujući i nošenje maski.

Videli smo da su u nekim zemljama mere poput nošenja maski i vakcinacije postale političko pitanje i mogućnost za širenje dezinformacija. Ovo je na nekim lokacijama zakomplikovalo trud podizanja svesti zasnovan na nauci da bi se informisala šira javnost i usmerile njene akcije.

Nekoliko drugih faktora je bilo u igri tokom evolucije pandemije, uključujući i pristup dovoljnim zalihama maski i druge lične zaštitne opreme, kao i nove dokaze i razumevanje ovog novog virusa. Tokom pandemije, SZO je naglašavao potrebu pridržavanja širokog spektra javnozdravstvenih mera za kontrolu prenošenja virusa, od fizičkog distanciranja, higijene ruku i nošenja maski do testiranja, praćenja kontakata i izolacije. Da bismo zaustavili širenje, moramo učiniti sve.

Maske zaštita od novih sojeva

Kada ćemo prestati da nosimo maske?

- Upotreba maski zavisi od lokalnih nivoa rizika, koje zdravstvene vlasti moraju da procene u zavisnosti od zajednice i nacionalnog konteksta. Ovo zahteva redovne procene rizika zasnovane na dokazima i nauci, kojima se kasnije rukovode zdravstvene vlasti u sprovođenju svojih akcija. Međutim, pojava novih, zaraznijih sojeva virusa pojačala je potrebu vlada da nastave da promovišu javno pridržavanje mera koje štite ljude od infekcije, od nošenja maski do fizičkog distanciranja. Čak i u zajednicama s visokim procentom vakcinacije važno je da ljudi ostanu oprezni i poštuju mere prevencije i kontrole infekcija.

Kontrola pandemije je u našim rukama. Imaćemo veće šanse da ostavimo pandemiju iza sebe ako se strogo pridržavamo ovih mera javnog zdravlja, a istovremeno osiguravamo jednak pristup vakcina svima i ispunjavamo ciljeve SZO da podržimo svaku zemlju da vakciniše najmanje 40 odsto stanovništva do kraja ove godine i 70 odsto svetske populacije do sredine naredne godine.

Pohvale Srbiji za vakcinaciju i pokazanu solidarnost

Kako biste ocenili mere koje je Srbija usvojila u sprečavanju pandemije?

- Srpske vlasti brzo su preuredile zdravstveni sektor da bi svi pacijenti s KOVID-19 infekcijom mogli da dobiju potrebnu negu. Dvosistemski režim je održan u najvećoj mogućoj meri da bi se omogućile i druge kritične zdravstvene usluge. Mere javnog zdravlja treba da prate intenzitet talasa da bi se obuzdao prenos.

A uspeh naše zemlje u vakcinaciji?

- Srbija je u početku brzo obezbedila vakcine i postala vodeća zemlja po procentu vakcinisanih ljudi. Srbija je danas iznad globalnog proseka i dostigla je globalni cilj od 40 odsto vakcinisanih ljudi pre kraja 2021. Potrebno je naporno raditi u ovoj oblasti da bi se dostigao drugi cilj od 70 odsto vakcinisane populacije pre sredine sledeće godine. Srbija je, takođe, pokazala veliku solidarnost pošto je vakcinisala mnoge strance i migrante i, pored toga, donirala je vakcine mnogim zemljama.

"Tamo daleko" mi vraća lepe uspomene

Imate mnogo prijatelja u Srbiji, a neki od njih kažu da znate da pevate "Tamo daleko" na srpskom. Da li je to istina?

- Tačno je, imam mnogo prijatelja u Srbiji, uključujući Ivicu Dačića, predsednika Narodne skupštine i bivšeg ministra spoljnih poslova, od koga sam naučio pesmu "Tamo daleko" tokom jedne od mojih poseta vašoj lepoj zemlji. Vraća lepe uspomene.

Da li znate da kažete još nešto na srpskom?

- Hvala! Ali voleo bih da umem više toga da kažem na srpskom.

LIČNA KARTA

Tedros Adhanon Gebrejesus

rođen 3. marta 1965. u Asmari, gde je diplomirao biologiju

školovanje nastavio u Velikoj Britaniji. Na Londonskom fakultetu za higijenu i tropsku medicinu 1992. magistrirao je imunologiju zaraznih bolesti

doktorirao je na Notingemu

od 2005. do 2012. bio ministar zdravlja u Etiopiji

obavljao funkciju šefa diplomatije Etiopije od 2012. do 2016.

nosilac je Ordena srpske zastave, koji mu je uručio bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić

na čelu SZO je od 2017.

na izborima za direktora SZO Tedros je vodio u sva tri kruga

u poslednjoj rundi glasanja dobio je 133 glasa, dok je njegov konkurent, Britanac, doktor Dejvid Nabar imao 50 glasova

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.