GDE MOŽEMO NAIĆI NA OTROVNICU U SRBIJI: Stručnjak objašnjava kako izbeći bliski susret sa opasnim zmijama!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

U Srbiji se mogu sresti tri vrste otrovnica – poskok koji je najčešća vrsta, šarka i planinski šargan. Evo kako se ponašati u prirodi kako bi se izbegli „bliski susreti“ sa otrovnicama.

- Zmije ne vole mnogo toplotu, kada je najvreliji deo dana one se sakriju u neku hladovinu kao i mi. Zato je veća verovatnoća da ćete tokom vrelog dana, pre naići na zmiju u hladovini nego na direktnom suncu. Ne treba izbegavati prirodu i rekreaciju, dovoljno je samo biti obazriv. Ako imate neki štap dovoljno je pregledati prostor ispred sebe, ako štapom pipnete zmiju ona će da ode neće vam ništa, osim ako baš ne stanete na nju ili je ne hvatate, što može shvatiti kao napad. Buka ne može da smeta zmiji pa je to neće oterati jer one nemaju spoljašnje uho kao mi. One mogu donekle da osete vibracije ali vrlo malo. Ako vi lupate dok hodate ona to ne može da oseti, tek kada joj prižete na metar - objašnjava dr Ajtić.

Najčešći ujed koji se desi je ujed poskoka zato što je i najčešća vrsta. On izbegava ljudska naselja i može se sresti samo u prirodi.

- Najčešći su ujedi za ruku i nogu, ređe kao sa ovim dečakom u Nišu koji je ujeden u obraz. One nisu na granama. Šarke i poskoci nisu dobri penjači i ne penju se na drveće. Mogu biti na nižim granama žbunja, to im je način života, tu se kriju i tu im odgovara zaklon – toplo je a nisu izložene direktno suncu. Za 25 godina koliko se bavim zmijama, ne znam da li sam ih dva ili tri puta u našao nekom žbunju kleke, ali baš niskom. Neotrovni smukovi se mogu naći na drveću jer su dobri penjači. Kada je velika vrućina veća je šansa da nađete zmiju u hladovini nego na direktnom suncu. Osim u proleće, kada je 15 do 20 stepeni, onda mogu biti na direktnom suncu, ali na ovim temperaturama kao sada jedino u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima, mogu da se sunčaju na otvorenom. Jako retko u toku dana kada je najtoplije - ističe dr Ajtić.

Foto: printscreen/RTS

Rastko Ajtić

On kaže da svaka zmija ima otrov koji je evolutivno tako pravljen da deluje na plen kojim se ta zmija hrani.

- Znači zmija koja se hrani brzim i krupnim plenom ima plen koji brže deluje. Zmije koje se hrane manjim plenom, nemaju toliko potentan otrov koji deluje brzo. Poskok ima za nijansu potentniji otrov od ove druge dve vrste jer se hrani malo krupnijim miševima i pacovima, i onda je potrebno da otrov brže deluje. Planinski šargan se najveći deo godine hrani zrikavcima pa ima najslabiji otrov koji joj gotovo ne treba. Šarka je tu negde između. Ne postoji deo godine kada je otrov opasniji. Otrov je uvek isti. Beznačajne su razlike kada su ljudi u pitanju. Zmije nisu ni posebno agresivnije u proleće već se tada samo bolje vide. I u vreme parenja nisu agresivnije, to samo zavisi od njihovog karaktera. Nekada sam radio i sa 500 poskoka odjednom – to je 500 različitih kakatera: neke su mirne, neke su nervozne, neke su manje nervozne, neke su znatiželjne, navodi dr Ajtić.

Gde se može naći koja otrovnica?

- Kod nas ima tri vrsta otrovnica. Poskoka se može naći na najvećem delu Srbije – južno od Save i Dunava na 50 kilometara mu počinju staništa u prirodi. U Vojvodini ga nema prirodno. Šarke ima u nekim delovima Vojvodine – na Fruškoj gori i Vršačkim planinama. U Srbiji je ima na Kopaoniku, Staroj planini, Šar-planini, Prokletijama, Goliji... Treća vrsta je planinski šargan, jedna vrsta šarke. To je najmanja vrsta otrovnice i ona se sreće na izuzetno visokim planinama, iznad gornje šumske granice – na Šar planini i Prokletijama, objašnjava dr Ajtić za Blic.