TIODOROVIĆ O NAJTEŽIM TRENUCIMA U ŽIVOTU: To je bio strahovit udarac za mene, trebalo je izdržati!

Autor: Dragana Petrović

Vesti

15.06.2021

21:31

Bilo je pritisaka, a nikome, pa ni meni, nije svejedno kada vas neko kritikuje bez argumenata i sagledavanja situacije

ST/V. LUKIĆ
Dr Branislav Tiodorović

Prethodnih godinu i po dana član kriznog štaba i čuveni epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović bio je, uz još nekoliko najistaknutijih članova tog tela, na udaru kada su u pitanju kritike mera protiv korone. S druge strane, svakako je jedan od najzaslužnijih što smo opaku bolest stavili pod kontrolu.

Stručnjak iz Niša u ispovesti za Srpski telegraf sumira 16 meseci borbe protiv KOVID-19.

- Pobede nad koronom nema, ona nije ni na vidiku. Da bismo objavili pobedu, to znači da smo se izborili s virusom na celoj planeti, a kraj pandemije može da proglasi samo SZO. Gde god da virus ostane, u bilo kom kutku sveta, uvek će postojati opasnost od širenja bolesti - ističe profesor Tiodorović.

Opuštanje, kako veruje, može da bude samo privremeno.

- Razumem da je narod jedva dočekao da situacija bude bolja, ali moramo biti oprezni. Jul i avgust će biti dobri, međutim, tek u septembru, kada počne škola i ljudi se u punom broju vrate na radna mesta, videćemo da li smo vakcinacijom i poštovanjem mera obezbedili uslove da nemamo veliki talas u novembru i dalje, u hladnim mesecima, kada je aktivnost virusa inače pojačana. Ovo što sada imamo još nije normalan život, nego normalizacija i bojim se da se u tome ne pretera, da se ne zaboravi poštovanje osnovnih mera. Maske će sigurno morati da ostanu još neko vreme. I to ne samo kod nas već širom sveta.

Tanjug

TREBALO JE IZDRŽATI

Na pitanje šta mu je bilo najteže odgovara:

- Meni lično najteže je bilo na početku epidemije kada su počeli da nam umiru ljudi po staračkim domovima. To je bio strahovit udarac za mene kao čoveka i lekara, trebalo je to izdržati. Najgore je kad doživite tako nešto, a znate da nije moralo da se dogodi. U pitanju je bila čista ljudska greška, propust i neodgovornost koje su pogodile sve nas.

Naš sagovornik dodaje i da je svima lako da budu generali posle bitke.

- Osnovni problem svih mera koje smo donosili nije da li su one bile opravdane ili ne, već u njihovom sprovođenju i kontroli. To je ono što nas ugrožava i dovodi u situaciju da razmišljamo da li smo nešto dobro uradili ili ne. Sećate se, početkom jula prošle godine ja sam predlagao zatvaranje klubova, kada su svi skočili na mene, a posle se desilo šta se desilo. Nama lekarima nije bilo lako gledati gužve mladih ljudi u provodu dok se mi po bolnicama svakodnevno borimo za svaki život i gledamo kako ljudi umiru. Tu je kontrola morala da bude stroža.

Ne krije profesor Tiodorović da nije bilo prijatno naći se na meti napada, ali...

- Morate da se naviknete na napade i kritike bez obzira na to koliko vam je neprijatno. Znate kako su govorili naši stari: "Tri Srbina, četiri partije." Uvek ćete imati nekih sedam-osam odsto ljudi koji će biti protiv šta god da uradite. I da se zamenimo s onima koji nas kritikuju, zar mislite da bi oni mogli da urade nešto više? Bez obzira na sadašnju dobru situaciju, moramo da zadržimo KOVID ambulante da se zaraženi ne bi mešali s ostalim pacijentima i da pratimo da li oni koji sprovode kontrolu poštovanja mera rade svoj posao.

On naglašava da nikada, i kada je bilo najteže, nije pomislio da bitku s koronom možemo da izgubimo.

- Ne, nikad nisam ni pomislio na predaju. Podstrek mi je davalo to što je najveći deo naroda razumeo o čemu se radi, prihvatao mere i naše predloge, te se ponašao u skladu s tim. A da je bilo lako, nije. Bilo je pritisaka, a nikome, pa ni meni, nije svejedno kada vas neko kritikuje bez argumenata i sagledavanja situacije.

Foto: TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIC

ZDRAVLJE ILI EKONOMIJA?

Nije tajna da je sukoba bilo i unutar samog kriznog štaba.

- Zdravlje ili ekonomija je lažna dilema. Ne možete očuvati zdravlje i zdravstveni sistem ako nemate održivu ekonomiju, koja mora da funkcioniše i u tim vrlo teškim uslovima. Ja sam lekar, nisam kompetentan da razmišljam kao ekonomisti ili privrednici, koji moraju da naprave prioritete. Ali moram da kažem da je velika stvar održati ekonomiju u tako teškim uslovima. Bilo je sukoba mišljenja unutar kriznog štaba, međutim, sve smo isterali na čistac. Svi smo mi svesni da bez jake ekonomije ne možemo da obezbedimo lekove, vakcine, opremu da se borite sa bolešću. E sad, da li i koliko rade kafići, to je stvar našeg mentaliteta. Kod nas sve počinje i završava se u kafanama. Ipak, pogledajte šta se dešavalo u drugim zemljama gde kafići doskora uopšte nisu radili. Treba biti realan.

Zabrinjava najviše tempo vakcinacije

Trenutna situacija, smatra profesor Tiodorović, jeste dobra, ali biće još bolje kada broj novozaraženih na dnevnom nivou padne ispod 100, odnosno kada se približimo onoj idealnoj cifri od 35 novoinficiranih dnevno. Njega, kao lekara, trenutno zabrinjava što tempo vakcinacije, posebno kod mladih, ne ide onako kako su se nadali.

- Ne može sve da počinje i završava se u Beogradu, Nišu, Novom Sadu. Moramo da se okrenemo i vidimo šta možemo da učinimo više sa lokalnim zajednicama u Lajkovcu, Mionici, Ubu, Novom Pazaru i Tutinu.

Donacija vakcina nije politika

Tiodorović objašnjava i zašto smo davali vakcine susednim državama:

- Ljudi moraju da shvate da nije bitno samo da li smo mi sigurni, već kako je oko nas. Mi smo otvorena zemlja, naši ljudi idu u Severnu Makedoniju, Crnu Goru, BiH... Moramo da budemo svesni da protok robe i ljudi mora da funkcioniše, to je osnov za održivu ekonomiju. Donacijom vakcina mi pomažemo i sebi i sopstvenoj ekonomiji. To nije političko pitanje.

 

 

Komentari (0)

Loading