KORONA NIJE NAIVNA BOLEST! Samohrani otac 11 dana bio prikačen na BOCU SA KISEONIKOM, ali je uz pomoć šale pobedio koronu

Autor: Republika

Vesti

19.03.2021

16:23

Udovac i samohrani otac dve devojčice, u kritičnom stanju izazvanim Kovidom-19, podsticao je pozitivnu energiju širom društvenih mreža. Nakon 11 dana života uz bocu kiseonika i bolničkog lečenja, poslat je na kućno lečenje.

facebook.com/ Saša Trojanović
Saša Trojanović

Kako se korača kroz život pun prepreka, za Luftiku je govorio Saša Trojanović – čovek koji je prikačen na bocu kiseonika kačio urnebesne slike sa pozitivnim opisima. On je ove slike najpre podelio u grupi Klub Vodolija, gde se okupljaju pripadnici tog znaka. Njegova vedrina sa kojom se nosi sa nedaćama, a bolest izazvana koronavirusom je jedna od manjih nedaća koja ga je pogodila. 

 Uz otežano disanje i naprezanje pri govoru, Saša je pružio poučne lekcije, od informacija o virusu iz prve ruke, preko velikih – životnih.

Nakon dvonedeljnog bolničkog lečenja, od kojih je 11 dana proveo prikačen na bocu sa kiseonikom, Saša je poslat na dve nedelje kućnog lečenja sa bolničkom terapijom:

Korona nije naivna bolest niti običan virus. Ona napada nerve, što utiče na naša čula. Takođe, napada i krv. To nam govori da je opaka i taktična, udara na najznačajnije delove čovekovog sistema. Kašalj izazvan koronom je drugačiji, suv. Dan kada sam se javio lekaru iskašljao sam belu penu. Tada mi je sve bilo jasno – belu penu izazivaju opake i smrtonosne bolesti. Iskreno sam se uplašio, a još više zapitao – da li je korona smrtonosna boljka?!

facebook.com/ Saša Trojanovic
Tekst potpisa

Bilo je dana kada je Sašino stanje bilo do te mere loše, da je zaista pomišljao da je kraj. Razne misli su mu tada prolazile glavom:

Jedne noći sam pomislio – gotovo je! Prvo su mi na pamet pale moje devojčice, šta će one ako mene ne bude? Onda sam krenuo sebe da tešim: odrasle su, znaju one same… Prepuštanje takvim mislima značilo je da odustajem, zato sam odmah pomislio: idemo dalje! Vremenom mi je bivalo bolje, te sam mogao da ostvarim sms kontakt sa njima. Kasnije, kada sam bio u stanju da govorim, razgovori su usrećivali i mene i njih. Posle svakog pada sam ustajao, govoreći sebi idem još jače!


Za sve vreme provedeno u bolnici, Saša se trudio da iz situacije izvuče pozitivan vajb, koji je nesebično delio sa prijateljima , ali i sa zdravstvenim radnicima.

Grlio je bocu sa kiseonikom, nazvao je svojom "gvozdenom lejdi", nagovorio sestre da "bace" selfi – a sada, leži kod kuće gde ga svi paze i trče oko njega.

Kada moje ćerke odrastu, zaboraviće mnogo toga – ali će zapamtiti ono što je važno.

Saša je već više od pet godina samohrani otac dve devojčice, koje predstavljaju centar njegovog univerzuma. Kako kaže, bez mame su ostale u najgorem periodu – kada je jedna krenula u prvi razred osnovne škole, a druga u prvi razred srednje. Nakon tragedije, na sebe je preuzeo zadatak da bude sve ono što detetu u životu treba: podrška, oslonac i najbitnije – neko ko će ga naučiti da bude čovek.

U jednom od statusa na Fejsbuku, Saša je, razmišljajući o značaju sadašnjosti za sutra, napisao sledeći tekst:

Kad moje ćerke odrastu, neće se sećati koliko su igračaka imale – ali će se sećati da sam se igrao sa njima.

Kad moje ćerke odrastu, neće se sećati da li je kuhinja bila uredna i čista – ali će se sećati da smo zajedno jeli to što sam skuvao.

Kad moje ćerke odrastu, neće se sećati da li sam bio obrijan, ošišan, uredan… – ali će se sećati da sam uvek nosio osmeh.

Kad moje ćerke odrastu, neće se sećati koliko sam novca zaradio – ali će se sećati da su mi na prvom mestu bile one… pa novac i posao.

Kada moje ćerke odrastu, zaboraviće mnogo toga – ali će zapamtiti ono što je važno.

Zato je moj posao da znam šta je važno danas, da bi one imale čega da se sećaju sutra.

facebook.com/ Saša Trojanovic
Tekst potpisa

Iz par rečenica možemo zamisliti celokupan Sašin odnos prema deci, ali i atmosferu njihove svakodnavnice. Dok priča o njima, iz Saše govori ljubav i poštovanje. Objašnjava da nikada nisu imali puno, ali da su imali dovoljno – i da je to zapravo važno.

Ponosan na suprugu i sebe što su ih usmerili na pravi put, a još ponosniji na svoje dve devojčice, šalje nam lekciju da patnje moraju biti slabije od volje!

Čovek čiji je zaštitni znak osmeh, objašnjava nam tok života kratkom ilustracijom:

Život je kao neko uzburkano more. Potoneš pa isplivaš. Svaki put isplivaš sve jači, jedino je važno da se ne prepustiš – u tom slučaju je gotovo - objasnio je Saša.

 

Komentari (0)

Loading