Murali koji krase dorćolske solitere

Foto: ST/N. MANDIĆ

Murali na Dorćolu

Za svoju knjigu "Zidovi", čiji smo deo citirali, pesnik Enes Halilović pre pet godina dobio je nagradu "Meša Selimović". On je zidove, vidljive i nevidljive, rušio i ruši rečima. Sagovornik Srpskog telegrafa, momak iz Beograda, arhitekta po struci koji se pročuo pod nadimkom Pijanista, zidove ruši bojom.

Svima koji se voze ili šetaju donjim Dorćolom, delom Beograda naslonjenim na Dunav, teško da mogu promaći tri solitera oslikana preko čitavih fasada. Smatrali murale umetnošću ili ne, teško će se bilo koji prolaznik oteti utisku da gleda u nešto grandiozno i nesvakidašnje. Pijanista je oslikao jedan od solitera, a za naš list priča o tom svojevrsnom podvigu.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Autor: Pijanista

- Na tri solitera su jelen, kog je oslikao poznati meksički umetnik Farid Rueda, zatim moja devojčica Akiko i poslednji mural koji je uradio Andrej Žigić Artez. Ukupno 1.200 kvadrata. Nisam radio za novac, to je bio naš entuzijazam. S druge strane, velika je stvar da se u centru grada dobije tako veliki zid, to ostaje upisano u nekoj istoriji. Takođe, značajno je što smo imali potpunu slobodu, što je retkost, niko nas nije uslovljavao, ni stanari ni udruženje Donji Dorćol, s kojim smo sve organizovali - govori Pijanista (Andrej Josifovski).

Kako objašnjava, imao je pomoć jednog proizvođača sokova, a i boje je dobio besplatno.

- Ovaj mural uradio sam za 34 radna sata. Ima 400 kvadrata, jeste bilo brzo, ali i jako naporno. Sedam dana sam svakodnevno dolazio i borio se sa četiri godišnja doba. Bilo je izuzetno teško jer je jedino skela mogla da se postavi na taj zid, što je značilo da se svaki dan popnem na 20 metara visoku platformu i siđem po jedno 100 puta. Mnogo je lakše kad se radi iz auto-dizalice. Ipak, na kraju se broji ono što je ostalo, a to je da se ljudima ovo dopada i da je vredno zbog nečega - navodi Pijanista i objašnjava da uvek takvim radovima može da prenese snažnu poruku i da je to ono zbog čega i radi.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Devojčica Akiko

O poruci koju je hteo da pošalje muralom Akiko kaže:

- Akiko, koja stoji na ivici stolice kao neshvaćena devojčica jer je drugačija od drugih, simbol je bunta i bosa je. Dodao sam i svoje elemente, a time prozivam obrazovni sistem, koji pokušava da ukalupi ljude i ne dozvoljava da ljudi iskaču, nego da svi budu isti. To je neka moderna tendencija koja dolazi sa Zapada i koja se meni nikako ne dopada.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Autor: Pijanista

Naš sagovornik nabraja pedesetak ljudi koji se u Srbiji bave ovom umetnošću. Među njima, dvadesetak je izrazito aktivnih.

- Slučajno sam ovo počeo da radim, na fakultetu sam upoznao Andreja Žigića, on se već odavno bavio time. Bilo mi je jako zanimljivo to što radi jer je tad bio jedan od retkih koji crta grafite. Posmatrao sam i, kako sam napisao u svojoj monografiji, shvatio da i ja želim da radim isto. Samo sam počeo, nisam imao predznanje, kupio sam sprejeve i počeo to da radim. Ove godine u oktobru sam napravio izložbu "Pijanista: pet godina na ulici" i istoimenu monografiju. Crtao sam u Italiji, Grčkoj, Americi, na Kubi... Ima mojih radova, ne mnogo, jer mi to nije zanimanje, ali ako u nekom momentu odlučim da se samo time bavim, onda ću više i crtati po svetu - zaključuje Pijanista.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Autor: Farid Rueda

CITATI PIJANISTE * Kad je objekat pod zaštitom, mora da postoji dozvola od grada. U slučaju zgrade na Dorćolu dovoljno je bilo da se saglase stanari. Važno je bilo da potpiše više od 50 odsto vlasnika * Ne znam da li bih mogao da živim od ovoga, ovo sam crtao za svoju dušu, ali postoje i poslovi od kojih zarađujem. Ovo mi dođe kao hobi. Ne prihvatam sve, biram šta radim jer nemam ni vremena ni živaca. Teško je, prethodnih sedam meseci sam spavao po tri sata i malo sam se umorio * Pozvala me je porodica u Suboticu da oslikam lik ubijene devojčice Tijane Jurić. Prihvatio sam to da bih pomogao porodici koja je bila u jako lošem stanju. Te stvari nikad više neću raditi