Ispovest majki čija su deca ukradena u porodilištu: Blizance "ubili" na papiru, devojčicu pronašli posle 20 godina u Beogradu

Foto: www.profimedia.rs

Foto: Ilustracija

One sumnjaju da su im deca oteta i data na usvajanje, pa zato traže od nadležnih da im decu pronađu i da otkriju i kazne vinovnike njihove otmice.

Emina Mladenović rodila je pre 27 godina dva dečaka, živa i zdrava, težine 1.050 i 950 grama. Kaže, ceo njen slučaj pre i posle porođaja odvijao se na sumnjiv način.

- Moja trudnoća proticala je u najboljem redu. Međutim, kad sam bila u sedmom mesecu, pozvala me je doktorka koja mi je vodila trudnoću, pa me je u ordinaciji, uz dve nepoznate žene u belim mantilima, ispitivala od čega živim, da li u porodici ima nekih bolesti - priča Emina.

- Nije me pregledala, već je rekla da je uobičajeno da žene u sedmom mesecu odu na održavanje trudnoće i dala mi je uput za bolnicu.

 

Pošto se javila lekaru u bolnici, Eminu su poslali na odeljenje.

- Sestra me je uvela, ne u porodilište, već na ginekologiju. Priključila mi je infuziju, posle koje su počeli nesnosni bolovi. Krenuo je porođaj - priča Emina.

Od tada je sa njom bila samo sestra, koja joj je rekla da nema dežurnog doktora. Tad se rodio prvi dečak, u stabilnom stanju. Emina ga je videla, a onda ga je sestra iznela iz sobe. Posle šest minuta ,potpuno sama u sobi, Emina je rodila i drugog dečaka. Nakon toga stigla je sestra, koja joj je rekla da će oba dečaka biti u inkubatoru. Ujutru je pitala gde su joj deca, ali niko nije znao da joj kaže.

- Lekar je nazvao moje roditelje i muža i rekao im da je naša kuća sada zavijena u crno, da su deca preminula. Rekao je i da nikom ne pričaju, da se ja ne bih potresala - kaže Emina.

Najveća sumnja kod nje se stvorila kad je videla da je u bolničkom protokolu zavedeno da nije rodila dvoje dece, već da je nad njom obavljena kiretaža.

Slobodanka Milošanović porodila se 21. novembra 1972. godine i rodila devojčicu tešku dva i po kilograma.

- Nisu mi nekoliko dana dali da je dojim jer, navodno, ima žuticu. Tad sam rekla da hoću na svoj potpis da izađem i da dete vodim na lečenje u Beograd. Oni su se sa tim saglasili, ali ujutru, kad je trebalo da idem, rekli su mi da je dete preminulo. Niti su mi rekli gde je odneto i sahranjeno, niti sam dobila otpusnu listu. U januaru 2015. godine suprug i ja smo otišli kod matičara umrlih da nam izda umrlicu, ali on je rekao da dete nije kod njega zavedeno, već da odemo kod matičara rođenih. Tako smo i uradili i dobili krštenicu, što znači da nam je ćerka živa - priča uznemirena Slobodanka.

Potresna je priča i treće žene, Zorinke Marković, koja je 6. septembra 1999. godine rodila zdravu devojčicu.

- Tad sam doživela kliničku smrt i kad sam se probudila, rekli su da mi je dete preminulo. Kasnijim traganjem utvrdila sam da dete ima državljanstvo i matični broj, a nedavno nam je stigao i poziv za glasanje za nju, na ime Elena Vidanović, što je prezime njenog oca, mog nevenčanog supruga - kaže Zorinka.

Posle mukotrpne borbe, Zorinka je uspela da nađe devojku koja živi u Beogradu, a za koju veruje da je njena ćerka. Uspela je da ostvari i komunikaciju sa njom, ali je onemogućena da obavi proveru DNK, jer, kako kaže, u tome je koči država. Ne tvrdi, kaže, da je to njena ćerka, ali traži DNK analizu.

Sve tri majke u svojoj borbi imaju podršku udruženja "Za istinu i pravdu o bebama", koje predvodi Radiša Pavlović. On smatra da one nisu jedine sa područja Braničevskog okruga koje su u porodilištu ostale bez svoje dece.

- Javljaju nam se i druge majke i svima ćemo pomoći u njihovom mukotrpnom traganju za decom. Mi nećemo stati sve dok se ne utvrdi konačna istina, a krivci otkriju i kazne - poručio je Pavlović.