SVE VIŠE NELEGALNIH PRODAVACA NA INTERNETU! Posle pandemije e-trgovina skočila za 400 ODSTO, šteta po državu MILIONSKA!

Autor:

Vesti

20.05.2022

15:17

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Poslednjih nekoliko godina, a naročito od 2020. godine, nakon pandemije koronavirusa, došlo je do ogromnog skoka popularnosti i interesovanja za internet prodaju. Mnogima je olakšala život, ali su mnogi uvideli priliku za dobru zaradu.

SVE VIŠE NELEGALNIH PRODAVACA NA INTERNETU! Posle pandemije e-trgovina skočila za 400 ODSTO, šteta po državu MILIONSKA!

Foto: pixabay.com

Sa porastom potražnje, prirodno, porastao je i broj trgovaca, naročito na društvenim mrežama. Danas gotovo da nema korisnika mreža koga bar jedan prodajni profil nije zapratio ili dodao za prijatelja.

Statistika kaže da je nakon pandemije prodaja putem interneta zabeležila skok do vrtoglavih 400 odsto. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše se kupuje odeća i obuća, i taj procenat prelazi 50 odsto, ali i sportska oprema, mali kućni aparati, igračke.

Foto: shutterstock

 

Da su čari e-trgovine uvideli i prodavci govori i veliki broj novootvorenih internet prodavnica, a neretko se dešava i da se lokali zatvore i celokupna trgovina nastavi na internetu.

Takav je slučaj i sa našom sagovornicom S.C. koja već nekoliko godina ima svoju prodavnicu proizvoda za različitu namenu, ili, kako bi ona rekla, od igle do lokomotive.

- U celu priču smo suprug i ja ušli kada smo shvatili da od naših plata, od minimalca, ne možemo da priuštimo deci i sebi sve ono što želimo. Krenuli smo sa nekom malom ušteđevinom i bili uporni - kaže naša sagovornica i dodaje:

Foto: Photo by Parker Byrd on Unsplash

 

- U početku je prodavnica radila "na crno", jer zakoni nisu bili dovoljno jasni, ali kada smo videli da se to razvija neočekivanom brzinom, odlučili smo da se registrujemo.

Prodavci na interentu moraju da imaju osnovne podatke

Trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači:

- poslovno ime,
- adresu sedišta,
- kontakt podatke,
- matični broj (MB),
- poreski identifikacioni broj (PIB),

navodi se u Zakonu o elektronskoj trgovini.
 

Danas od zarade putem sajta i društvenih mreža, kaže, mogu da zarade duplo više nego ranije i da priušte sebi i deci letovanje i druge užitke koje ranije nisu mogli.

Potencijal internet kupovine prepoznala je Jelena Marić, preduzetnica iz Požarevca, koja je osmislila HES koncept, u kome okuplja prodavce na internetu za simboličnu kotizaciju i zatim, određenim danima, ponudi garderobu, obuću i aksesoare na svom sajtu.

Ona je, priznaje, poslovala samo mesec dana bez registracije, dok se sama ideja nije iskristala i zatim je odlučila da registruje svoju firmu.

- Mir je na mojoj listi prioriteta pozicioniran na visokoj lestvici, i kao takav nema cenu. Nažalost, mnogo je onih koji rade " na crno", te na taj način predstavljaju nelojalnu konkurenciju - ističe Jelena.

Foto: Printscreen/Instagram/HES_express

Jelena Marić

- Kada je u pitanju onlajn prodaja, ovo je čest slučaj. Za one koji tako rade, ušteda na mesečnom nivou je minimalna kada se uzme u obzir rizik koji konstantno imaju, a kada su u pitanju kazne i prijave na konto toga - zaključuje naša sagovornica.

Prodavci koji svoju robu prodaju posredstvom Jelenine kompanije Utamogu da zarade i do 60 evra za jedan vikend. Ako prodavci redovno sarađuju sa njom, 2-3 puta mesečno, mogu zaraditi između 70 i 120 evra, kaže.

Ipak, Jelena dodaje i da bi ovaj posao mogao biti isplativ ako imate velike zalihe robe. Drugim rečima, da biste mogli da podmirite račune i kupite namirnice, potrebno je da imate veliku količinu robe za prodaju i da je imate konstantno. Tada biste mogli da zaradite do 30.000 dinara na mesečnom nivou, što je, kako kaže, sjajan izvor dodatnog prihoda.

Cena - inbox

Vrlo često se može primetiti da i registrovani, i neregistrovani prodavci na pitanje koliko proizvod košta odgovor šalju putem privatne poruke.

Zakon o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) u članu 6. navodi da je prodavac u obavezi da istakne i cenu proizvoda i sve detaljne podatke, uključujući i troškove dostave i ostale manipulativne troškove, porez i druge troškove koji na njih utiču.

Iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine ističu da je primetan broj novih prodavaca koji posluju putem interneta, odnosno društvenih mreža.

- Ne možemo da kažemo da ima više problema, već više prigovora. Veći je broj potrošača na interentu, a prigovori su manje-više isti: proizvod koji ne odgovara kvalitetu, neodgovarajuća veličina, boja, uglavnom isti prigovori kao i ranije - ističe Marko Dragić iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.

Foto: Privatna arhiva

Marko Dragić

On je za Republiku rekao i da kupci, kada se odluče da sarađuju sa neregistrovanim trgovcima, kupuju na sopstvenu odgovornost.

Ukoliko dođe do problema u kupovini sa fizičkim licem, Dragić naglašava da je neophodno dostaviti dokaze.

- Mogu se obratiti Udruženju potrošača, a sam postupak voditi putem inspekcija: tržišne, poreske ili bilo koje druge inspekcije, ali se mogu obratiti i Odeljenju za visokotehnološki kriminal - navodi.

- Potrošač je u obavezi da dostavi dokaz, naziv stranice, da bi se utvrdio identitet.

Najveći gubitnik je država

Osvrćući se samo na Crnu listu prodavaca koju su nedavno objavili, Dragić kaže da je šteta po Budžet Srbije ogromna.

- Ako imate 400 neregistrovanih internet prodavaca koji na dnevnom nivou zarade 1000 dinara, država je na mesečnom nivou u milionskom gubitku - ističe.

- Država je oštećena zbog neplaćanja PDV-a, a prodavci odgovaraju za utaju poreza, odnosno neosnovani dobit.-

Crna lista Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine broji preko 400 neregistrovanih ineternet prodavaca.

Lista je napravljena da bi se ukazalo potrošačima da obrate pažnju od koga kupuju, odnosno da bi im se pomoglo da ostvare svoja prava i reše potrošački problem, navodi Dragić.

Da bi se ovaj problem rešio, smatra, država bi trebalo da se ozbiljnije pozabavi ovim pitanjem.

- Da bi se stalo na put, potrebna je veća odgovornost udruženja za zaštitu potrošača, više inspektora i nova regulatorna tela koja će se baviti borbom protiv sive ekonomije. Apelujemo da se država pozabavi ovim pitanjem - zaključuje Dragić.

Broj nelegalnih trgovaca je sigurno veći

Sam broj neregistrovanih prodavaca verovatno je veći od 400, koliko se našlo na Crnoj listi Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine. 

Ona se formirala na osnovu potrošačkog iskustva sa Fejsbuk i Instagram trgovcima.

- Potrošači su nam dostavljali adrese Instagram i Fejsbuk trgovaca i ličnim uvidom da nemaju istaknut PIB, matični broj, adresu, ime zastupnika, što su u obavezi da imaju - rečeno nam je iz Udruženja.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

BONUS VIDEO:

 

Komentari (0)

Loading