OVO JE NOVI PREMIJER FRANCUSKE! Sebastijan Lekornju je već osam godina u Makronovom pokretu!

Sebastijan Lekornju je rođen 11. juna 1986 i francuski političar koji obavlja funkciju premijera Francuske od 9. septembra 2025.

Od kada je 2017. napustio Republikance (LR), Lekornu je član Renesanse (RE, bivša La République en marche). Bio je predsednik Departmanskog saveta Ejra od 2015. do 2017. U vladi je obavljao funkcije državnog sekretara kod ministra za ekološku i inkluzivnu tranziciju (2017–2018), ministra za lokalne vlasti (2018–2020) i ministra za prekomorska područja (2020–2022). Za premijera Francuske imenovan je 9. septembra 2025, dan nakon ostavke svog prethodnika.

Lekornu je rođen 11. juna 1986. u Obonu, region Val-d’Oaz, u porodici Žan-Pjera Lekornua, aeronautičkog tehničara u fabrici Safran Aircraft Engines u Vernonu, i Martine Ruso, medicinske sekretarice. Blizak svom dedu po majci, golistu i bivšem borcu pokreta otpora, koji je bio i potpredsednik privredne komore u departmanu Kalvados, Lekornu je još u detinjstvu pokazivao strast prema vojsci i politici i prvobitno je želeo da postane vojnik. 

Srednje obrazovanje završio je u privatnoj katoličkoj ustanovi Sen-Adjutor u Vernonu. Nakon što je položio maturu iz ekonomije i društvenih nauka, stekao je diplomu prava i započeo master studije iz javnog prava na Univerzitetu Panthéon-Assas, koje nije završio.

Godine 2002. postao je aktivista u Uniji za narodni pokret (UMP), priključio se Mladoj desnici Vernona (JDV), a zatim učestvovao u kampanji za regionalne izbore 2004.

Godine 2005. postao je parlamentarni asistent Fransoa Žilara, poslanika za 5. izbornu jedinicu departmana Ejr; tada je bio najmlađi parlamentarni asistent u Nacionalnoj skupštini. Već 2008. postao je savetnik državnog sekretara za evropske poslove Bruna Le Mera; sa 22 godine bio je najmlađi savetnik člana vlade Fransoa Fijona.

Član je operativne rezerve Žandarmerije sa činom poručnika. U jesen 2017. unapređen je u čin pukovnika kao specijalista u rezervi.

Na opštinskim izborima 2014. izabran je za gradonačelnika Vernona. Pošto kombinacija dve izvršne funkcije nije dozvoljena, 4. decembra 2015. napustio je gradonačelničko mesto.

Na departmanskim izborima 2015. izabran je za većnika kantona Vernon zajedno sa Ketrin Delaland i postao predsednik Departmanskog saveta Ejra. Isticao je da neće povećavati poreze i da će voditi rigoroznu finansijsku politiku. Mediapart je, međutim, naveo da je njegova najistaknutija politika bila lov na prevarante sa socijalnom pomoći (RSA), uz veliku medijsku pažnju. Takođe je zatvorio dva srednjoškolska centra sa prioritetnim programom, pravdajući to njihovim malim brojem učenika.

Godine 2017. predsednik Emanuel Makron imenovao ga je državnim sekretarom kod ministra za ekološku i inkluzivnu tranziciju. Zbog toga je suspendovan iz Republikanske partije, a 31. oktobra iste godine i isključen, zajedno sa Žeraldom Darmaninom i još nekoliko političara. Potom se priključio Makronovom pokretu La République en marche.

Bio je zadužen za nekoliko osetljivih pitanja, među kojima su zatvaranje nuklearne elektrane Fesenhajm, otvaranje EPR elektrane u Flamanvilu i projekat skladištenja nuklearnog otpada u Buru.

Od 16. oktobra 2018. bio je ministar za lokalne vlasti u okviru Ministarstva teritorijalne kohezije i odnosa sa lokalnim vlastima.

U januaru 2019. Makron ga je, zajedno sa Emanuelom Vargon, postavio da vodi „veliku nacionalnu debatu“ sa ciljem da se pronađe izlaz iz krize izazvane pokretom „žutih prsluka“.

Od jula 2020. postao je ministar za prekomorska područja u vladi Žan-Kastaksa. U toj ulozi vodio je krizne pregovore na Gvadalupi krajem 2021, tokom nemira izazvanih vladinim merama protiv pandemije kovida-19, i najavio spremnost Francuske da razgovara o većoj autonomiji za to ostrvo.

Bio je izabran i za senatora, ali je ubrzo podneo ostavku u skladu sa ranijim obećanjem. Iako je još bio ministar, 2021. iznenađujuće je ponovo preuzeo funkciju predsednika Departmanskog saveta Ejra, uz odobrenje Makrona i Kastaksa, iako je ranije važilo pravilo da ministri ne kombinuju izvršne lokalne funkcije.

Ministar oružanih snaga

Od 20. maja 2022. postao je ministar oružanih snaga u vladi Elizabet Born. Tokom mandata bavio se brojnim međunarodnim krizama, među njima i ratom u Ukrajini.

Najavio je povećanje kapaciteta za proizvodnju artiljerijske municije, modernizaciju vojske, izgradnju novog nosača aviona i jačanje obaveštajnih službi.

U julu 2024. potpisao je, zajedno sa ministrima odbrane Nemačke, Italije i Poljske, pismo o nameri da se razviju krstareće rakete dometa preko 500 km.