ZELENSKI MORA DA ODE? Trampovi savetnici traže da predsednik Ukrajine podnese ostavku, EVO KAKVA JE PROCEDURA ZA DAN POSLE

Danima zvaničnici iz kabineta Donalda Trampa sugerišu da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trebalo da podnese ostavku.

Međutim, ukrajinski zvaničnici i analitičari su rekli za CNN da bi bilo koja promena predsednika u Kijevu dovela do najmanje šest meseci političke neizvesnosti i zahteva trajni prekid vatre u ratu pre nego što se održe izbori koji bi bili u skladu sa međunarodnim standardima.

Zvaničnici kažu da postoje tri velike prepreke za održavanje novih izbora. Zamenik šefa ukrajinske izborne komisije Sergej Dubovik rekao je da je trenutno u funkciji samo tri četvrtine biračkih mesta u Ukrajini, a pripreme za prilagođavanje izbora "međunarodnim standardima" trajale bi šest meseci.

Ustav Ukrajine takođe nalaže, da posle ostavke predsednika, predsednik parlamenta zauzme njegovo mesto dok se izbori ne završe.

Ukrajina je trenutno u vanrednom stanju, a po ustavu održavanje izbora je zabranjeno dok se ono ne ukine, što znači da bi bio potreban kontinuirani prekid vatre ili mir.

Fokus na budućnosti Zelenskog porastao je otkako su najbliži saradnici Donalda Trampa proveli nedelju govoreći da on možda nije lider koji je Ukrajini potreban. Tramp je u ponedeljak odgovorio na izjave Zelenskog da je kraj rata "veoma, veoma daleko" sugerišući da Amerika neće trpeti takve razgovore "još dugo".

Nasuprot tome, američki ministar trgovine Hauard Lutnik rekao je da Tramp nije zainteresovan da smeni ukrajinskog predsednika.

Sam Zelenski je odbacio ideju svoje ostavke kada je razgovarao sa novinarima u nedelju u Londonu.

- Nije dovoljno jednostavno održati izbore. Moraćete da me sprečite da učestvujem na izborima… Moraćete da pregovarate sa mnom - rekao je, pre nego što je predložio, kao što je to ranije činio, da će podneti ostavku ako Ukrajina dobije članstvo u NATO - što je Trampova administracija uporno isključivala. Zelenski se našalio da bi ulazak Ukrajine u NATO značilo da je ispunio svoju misiju.

Praktične glavobolje brzog organizovanja izbora su višestruke, rekao je Dubovik.

- Prvo, pravni aspekt okončanja vanrednog stanja mora da se desi - rekao je on.

- Drugo, mora da postoji proces pripreme, jer je zemlja u ratu, sistemskom štetom (i) samo 75 odsto biračkih mesta je spremno za izbore, uključujući i na okupiranim teritorijama - dodao je on.

On je rekao da je "šestomesečni pripremni period koji su potvrdili predstavnici svih frakcija (ukrajinskog parlamenta,) Vrhovne rade razuman vremenski okvir".

Dodao je da bi to moglo da se ubrza, ali je nemoguće u potpunosti garantovati poštovanje svih međunarodnih standarda.

Dubovik i nekoliko drugih ukrajinskih zvaničnika spomenulo je logističke izazove dopuštanja približno sedam miliona Ukrajinaca koji žive u inostranstvu kao izbeglice da glasaju, i potencijalnu krizu na liniji fronta zbog potrebe da se milionima Ukrajinaca u vojsci omogući da i glasaju i učestvuju na izborima.

Kremlj se uporno poziva na ono što tvrdi da je nelegitimnost Zelenskog, lažno dovodeći u pitanje njegov mandat u ratno vreme, što je tema razgovora koja se uvukla u izjave Bele kuće prošlog meseca.

- Moramo ponovo da uvedemo sve slobode kretanja i govora i da imamo konkurentan izborni proces - rekla je Olha Aivazovska, iz grupe za izbornu reformu građanske mreže Opora.

Rekla je da su izbori u vreme ratnog stanja nemogući jer bi bili neustavni.

- Sve što sada imamo zbog rata, moramo da promenimo. Reč je o ugledu i legitimitetu ukrajinske države kakva jeste. Bez legitimiteta ova država neće opstati, jer će Rusija uništiti našu reputaciju i onda ćemo biti propala država - zaključila je ona.

Izvor: Kurir.rs/CNN/Republika/M.A.

Bonus video: