RANIJE IM JE BILA "BOGU IZA NOGU", A DANAS IM JE UTOČIŠTE! Ogroman broj Rusa se nakon invazije na Ukrajinu doselio u ovu zemlju!

Ta je zemlja u razgovorima njega i njegovih ruskih vršnjaka donedavno bila zaostalo mjesto, jedna od onih "bogu iza nogu" nedođija, izvor jeftine radne snage za Rusiju. Međutim, Denis je danas srećan što je tamo.

Jedan je od mladih muškaraca s kojima su ovih dana reporteri Njujork Tajmsa razgovarali u Biškeku, glavnom gradu te gorštačke zemlje, koja čak ni ne graniči s Rusijom. Međutim, desetine hiljada ruskih mladića slili su se tamo avionima, autobusima i automobilima.

Sada se druže u tamošnjim kafićima, razmenjujući savete za pronalazak smeštaja, ispunjavanje dokumentacije za radnu dozvolu i pronalazak posla.

"Specijalna operacija" Vladimira Putina dovela je do najvećeg koncentriranog egzodusa iz Rusije još od boljševičke revolucije 1917. godine, piše američki dnevnik. Nisu svi imućni, neki su otišli u brzini, samo s odećom na sebi i šačicom ličnih stvari.

- Kada je sve počelo, mislio sam da će to dodirnuti samo profesionalne vojnike i njihove porodice - priča za NYT Aleksandar, 23-godišnjak. Ne želi otkriti prezime iz straha od odmazde.

Aleksandar je studirao na ruskom Dalekom istoku, a ostanak u zemlji za njega bi značio ili odlazak na bojište ili u zatvor. U kafiću u Biškeku, gde je jednog od prošlih vikenda organizirano druženje za novu rusku emigraciju, niko posebno ne reaguje na komentare predsednika Putina o aneksiji četiri ukrajinske oblasti.

- On jednostavno laže celo vreme - smatra Jurij, 36-godišnji umetnik iz Sibira. Donedavno je tamo vodio malu tvrtku za grafičko oblikovanje. Sada spava u hostelu, na gornjem ležaju kreveta na sprat, s još 19 cimera. Mnogi su kao i on Rusi.

- Ovde se barem osećam sigurno - sleže ramenima.

Stanarine vrtoglavo rastu, luksuzni hoteli i prljavi hosteli nemaju viška kreveta.

Eldar je učitelj matematike iz Sahalina, ima 23 godine i u razgovoru s Tajmsom Ruse krivi da su previše ravnodušni prema ratu u Ukrajini. Taj stav svakako dele njihovi ukrajinski vršnjaci koji već mesecima u vojničkim čizmama dane troše u rovovima na istoku i jugu zemlje.

- Mnogi samo sede i razmišljaju da bi Putinov odlazak pogoršao stvari. Nisam više mogao biti deo toga. Morao sam razmišljati o svojoj budućnosti - kaže 23-godišnjak.

Većina izbeglih Rusa nije poput njega. Zainteresiraniji su za vlastitu situaciju i pitanja što dalje, nego za politiku i krvoproliće u Ukrajini. Kirgistan ih je dobro primio, iako podignutih obrva. Kako kaže predsednik Sadir Japarov, toliki broj ruskih imigranata, od kojih su mnogi imućni i dobro obrazovani, potpuno im je novi fenomen.

Naime, naviknuti su da je obrnuto. Više od milion Kirgistanaca trenutno živi i radi u Rusiji.

- Ruski su državljani, svakako, dobro došli u Kirgistan i mogu ovde slobodno boraviti i raditi. Ne moraju se brinuti da će biti izručeni - rekao je Japarov u jednom intervjuu. Koliko ih je došlo, to navodno niko ne zna, no već se vidi da je zbog njihova dolaska porasla stanarina.

Neki stanodavci čak su odlučili isterati kirgiške podstanare i zamijeniti ih platežno i tri do četiri puta sposobnijim Rusima. - Ne vidimo štetu, a puno je prednosti od njihova dolaska - smatra i predsednik, usprkos spomenutim negativnim posljedicama po domaće ljude.

Ako je Kirgistan ikada mislio da će postati odredište za migrante, onda se to odnosilo na migrante iz, recimo, Afganistana. Nitko ni u najluđim snovima nije predviđao poplavu ruskih izbeglica.

A mladi vojnosposobni građani Ruske Federacije ionako ne vole kada ih nazivaju izbjeglicama. - Rusi ne žele da ih se gleda kao što se gledaju izbeglice iz zemalja u razvoju - komentar je Jana Matuseviča, rođenog Moskovljanina koji radi kao naučnik u SAD-u.

- Ali ih je već toliko da međunarodne organizacije moraju početi razmišljati o humanitarnom odgovoru, baš kao u prethodnim migrantskim krizama.-

Mnogo je Rusa u Ošu, drugom najvećem gradu Kirgistana. Pojedini stanovnici ponudili su pridošlicama besplatan smeštaj i hranu, ali s rastom njihove brojnosti očekuje se da će takva dobrodošlica splasnuti. Međutim, srdačan i ljubazan doček naterao je neke mlade Ruse da preispitaju stav o vlastitoj zemlji kao "civilizatorskoj sili superiornoj manje razvijenim delovima bivšeg Sovjetskog Saveza" i zemlji velikog srca, piše NYT.

- Kada sam došao ovde, to je bilo poput cepljenja protiv imperijalizma, s obzirom na to kako su oni prihvatili nas, a kako se prema njima ponaša u Moskvi, a kamoli u drugim ruskim gradovima - rekao je 32-godišnji Vasilj Sonkin, prevodilac iz Moskve. Naime, oko deset posto radne snage Kirgistana radi u Rusiji, većinom fizičke i druge neatraktivne poslove.

Izbegli Rusi, iako ne žele u rat, uglavnom su nezainteresirani za politiku ili ubijanje koje se događa u Ukrajini. Nisu žestoko protiv rata kao oni koji su napuštali Rusiju u prvim nedeljama nakon invazije, iako ga uglavnom ne podržavaju. Manji deo, pak, kaže da podržava rat, samo ne želi u njemu poginuti.

Dmitrij, vlasnik tehnološke kompanije iz Sočija, kaže da je izgubio veru u smer kojim se kreće sadašnja vlada nakon što su razmenjeni borci iz Azovskog bataljuna. "Putin je rekao da je cilj denacifikacija Ukrajine, a onda pusti sve te naciste", rekao je, pokazujući da veruje u narativ državnog vrha da su Ukrajinci politički fašisti.

Nije, priča reporterima, želeo napustiti suprugu i kćer, ali je shvatio da bi mogao biti unovačen jer su vojno sposobni muškarci, važni za funkcioniranje firme, počeli bežati iz zemlje. Firmu može voditi na daljinu iz Biškeka, a nastavi li se rat, za njim će doći i njegova porodica. "Relokanti" je naziv nastao u Bjelorusiji, iz koje su se iselili mnogi radnici u tehnološkom sektoru bežeći od tamošnje brutalne diktature. To je i naziv koji Rusi preferiraju.

Kako god ih nazivali, Kirgistan zasad od njih vidi korist. Ermek Mirzabekov, vlasnik turističke agencije i predsednik Kirgistanske turističke zajednice, kaže da je preplavljen zahtevima kompanija koje pokušavaju preseliti svoje muške ruske zaposlene u zemlje Srednje Azije. To znači "superprofit" za ugostiteljski sektor i zračne prijevoznike, iako i potencijalni rizik od tenzija ako se domaće porodice bude izbacivale zbog doseljenika.

Hoteli u Ošu i Biškeku trenutno su skroz popunjeni, a Mirzabekov očekuje da će se takva situacija nastaviti, pogotovo nakon najnovijih ratobornih Putinovih govora. "Svi vide da je Putin otišao predaleko i da nema povratka. Rusi će ovde ostati još dugo", uveren je u to.