Sportissimo

SAHRANA EVROPE! Dojče Vele tvrdi da je Amerika uništila stari kontinent: Dramatični podaci

Autor: B. K. - J. J. - K. B.

Svet

04.07.2022

20:00

Dodaj Republiku kao željeni izvor na Googlu

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Prvi put otkako se rade analize, među 100 najvrednijih kompanija na svetu nema nijedne nemačke, dok je broj evropskih desetkovan

SAHRANA EVROPE! Dojče Vele tvrdi da je Amerika uništila stari kontinent: Dramatični podaci

Amerika je zaoštrila kolac, a Evropa, pre svega EU, zabola ga sama sebi u srce.

Ove je nedvosmislen zaključak evropskih analitičara nakon što su objavljeni šokantni podaci najnovijih ekonomskih studija koji pokazuju da među 100 najvrednijih kompanija na svetu, prvi put otkako se rade ovakve analize, nema nijedne nemačke firme. S druge strane, iako je na listi prva naftna kompanija iz Saudijske Arabije, na spisku više nego ubedljivo dominiraju firme iz SAD.

OSTALI BEZ PERJA

Najveći razlog svega ovoga, kako pišu nemački mediji, jeste rat u Ukrajini, u kom je Amerika isturila Evropu u prvi plan, pokušavši jednim udarcem da ubije dve muve - EU i Rusiju. Ipak, Uniju je i pre toga tresla energetska kriza, pa onda, kad gledamo unazad, Bregzit, epidemija KOVID-19, te ekonomske nedaće, koje su eskalirale čuvenom krizom 2008.

Ako se vratimo gorepomenutoj studiji, koju je radila poznata revizorka kuća "Ernst i Jang" (EY), iz nje se vidi da je na kraju 2007. među 100 najvrednijih globalnih kompanija bilo sedam nemačkih kompanija, na kraju 2021. ostale su samo dve, a u prvoj polovini 2022. i one su iščezle. Najbolje rangirana firma sa sedištem u Nemačkoj je SAP, koji se bavi softverom i koji je s tržišnom vrednošću od 106 milijardi dolara tek na 113. mestu. Perjanica nemačke privrede "Dojče telekom" je na 120. mestu. Najvrednija evropska kompanija je švajcarski "Nestle" - na 20. mestu. Prema revizorima, krajem 2007, dakle pre finansijske krize, među 100 najvrednijih kompanija širom sveta 46 je bilo iz Evrope. Sada ih je ostalo svega 16.

Dodajmo na ovo da je Nemačka, glavni zamajac privrede EU, u maju, prvi put posle 25 godina, zabeležila manjak u trgovinskoj razmeni sa svetom (više uvezli nego što su izvezli) i sve je jasno.

POTVRDA POZICIJE

Kako za Srpski telegraf kaže Bojan Bilbija, novinar Politike, ranije je važilo pravilo da je Evropa ekonomski džin, a vojni ili politički patuljak. Sada se to promenilo:

- Evropa gubi ekonomsku snagu jer je, u najvećoj meri, u poslednjih 40 godina zavisila od trgovinske i ekonomska saradnje s Rusijom, a sada je ta veza odsečena, što se odrazilo lančano na Nemačku i čitavu Evropu. S druge strane, SAD, koje nisu zavisne od njih, iskoristile su to u svoju korist. Ne treba zaboraviti, takođe, ni da je Vašington u poslednjih deset godina gurao Evropu u sve ovo da bi se napravila nova gvozdena zavesa ili novi Berlinski zid. Oslobodivši se konkurencije, Rusije i Evrope, Amerika je potvrdila svoju dominantnu poziciju u Evropi koja je bila prilično poljuljana u poslednjih 20 godina, a sada je ponovo ojačana. Evropa je najveći gubitnik i vidi se očita borba između Vašingtona i Moskve za Evropu ili, što bi Vinston Čerčil rekao, za dušu Evrope.

Dve loše stvari za Evropu, pa i Srbiju

Ljiljana Smajlović, novinarka i bivša glavna urednica Politike, za Srpski telegraf iznosi svoj stav:

- Kakav god bio dalji tok rata u Ukrajini dve su stvari neizbežne: Evropa će više zavisiti od Amerike nego pre ovog rata, dok će Rusija više zavisiti od Kine. Za Evropu nije dobro ni jedno ni drugo. A kad kažem Evropa, ne mislim samo na članice Evropske unije, već i na ostale evropske države, uključujući i Srbiju.

Kolaps zelene agende, plus sukob u Ukrajini i sankcije

Dragana Mitrović s Fakulteta političkih nauka objašnjava u izjavi za naš list da su ekonomije zemalja članica EU prvo bile, kao i sve zemlje sveta, ozbiljno uzdrmane krizom koju je izazvala pandemija.

- Da bi pomogle svojim ekonomijama i stanovništvu, vlade zemalja EU su masovno upumpavale novčana sredstva, taj iznos se procenjuje na oko četiri biliona američkih dolara. Ovo je izazvalo inflaciju, a kada se tome doda da je njihova nova energetska politika zasnovana na zelenoj agendi doživela kolaps, zbog klimatskih uslova koji joj nisu pogodovali, došli su u situaciji da kupuju energente na tržištima na kojima su cene, zbog više globalnih dešavanja, doživele veliki skok. Sve to združeno je dodatno izvršilo pritisak na troškove proizvodnje, standard građana i još više poremetilo još neoporavljene ekonomije - ističe Mitrovićeva i zaključuje:

- Ukrajinski sukob i sankcije koje su ove zemlje i SAD nametnule Rusiji uticali su da se svi elementi krize još više zaoštre. Takođe, budući da su i Rusija i Ukrajina relativno veliki izvoznici žitarica, ovo je dodatno pooštrilo i krizu snabdevanja hranom, pa se situacija u privredama zapadne Evrope dodatno pogoršala.