PUTINA JE ZAUVEK PROMENILA JEDNA NOĆ IZ 1989! Osećaj straha nikad ga nije napustio!

Ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo je udar na Ukrajinu i time još jednom zaprepastio čitav svet koji se i inače, već godinama unazad, bavi likom i delom jednog od najmoćnijih ljudi današnjice kako bi mogli da se objasne njegovi riskantni potezi, ali i eventualno predvide oni budući.

Putinova opsesija obnovom nekadašnje sovjetske moći mnogim psihoanalitičarima je i te kako logična - kao bivši KGB agent formatiran u vremenu Hladnog rata, 70-godišnji šef Ruske Federacije uglavnom, kako se tvrdi, rezonuje u mentalnim obrascima usvojenim u mladosti. Zato se mnogo analitičari slažu u oceni da svako ko danas želi da  razume Vladimira Putina morao treba da zna priču o njemu kao agentu, a naročito o traumatičnim događajima koje je proživeo jedne noći na kraju osamdesetih u istočnoj Nemačkoj.

Za početak treba znati da Putin nije bio nikakav uticajni KGB špijun, piše Slobodna Dalmacija, jer su najelitniji i najsposobniji sovjetski agenti delovali po Njujorku, Vašingtonu, Londonu i drugim ključnim centrima zapadnoga sveta. Za razliku od njih, on je u strateški prilično nebitnom Drezdenu bio obični moskovski nadzornik istočnonemačkog Štazija, tajne policije tadašnjeg šefa DDR Eriha Honekera.

Štazi je bio zloglasan po totalnom nadzoru običnih građana od kojih su mnogi bili i prisiljeni da kao doušnici špijuniraju jedni druge. Putin je, kao supervizor KGB, od istočnonemačkih agenata verovatno samo preuzimao izveštaje i kontrolisao da li su dovoljno surovi, sumnjičavi i oštri u obračunu s kritičarima komunizma.  

 

 

Kada je došao u Istočnu Nemačku 1985, Putin je imao 33 godine. U Drezdenu su mu ubrzo potom rođene dve ćerke i većinu svog vremena je tamo proveo uglavnom prijatno i bez mnogo stresova.

Osećaj sigurnosti i moći, međutim, srušio mu se u prah i pepeo u samo nekoliko nedelja nakon što je pao Berlinski zid. Petog decembra 1989. gomile nemačkih demonstranata jurišale su na sedište Štazija u Drezdenu tražeći osvetu, kažnjavanje represivaca i demokratiju. Mala grupa demonstranata u jednom trenutku je odlučila da krene i preko ulice, do kuće u kojoj se nalazilo sedište KGB.

- Čuvar s kapije je odmah pobegao u kuću - prisetio se kasnije jedan učesnik demonstracija, Nemac Zigfrid Danat.

Međutim, nedugo zatim iz kuće je izašao jedan maleni, ali jako uznemireni radnik. Rekao je demonstrantima da ne pokušavaju nasilno da se probiju u imanje jer su on i saborci naoružani i ovlašćeni da pucaju. To je uverilo grupu da se povuče, ali KGB-ovac je znao da bi napad mogao da se ponovi pa je, kako je ispričao kasnije, zvao obližnji štab tenkovske jedinice Crvene armije da im pošalje zaštitu. Odgovor koji je dobio bio je šok koji mu je promenio život.

- Ne možemo ništa učiniti bez naređenja iz Moskve. A iz Moskve ćute - rečeno mu je iz štaba nakon čega su on i njegove kolege mahnito i u panici spaljivali dokumente o svom obaveštajnom radu.

- Toliko smo stvari spalili da je peć pukla - prisećao se kasnije Putin.

 

 

Fraza "Moskva ćuti", u vreme kada je na čelu zemlje bio Mihail Gorbačov, otad progoni sadašnjeg ruskog lidera, slažu se analitičari. 

O ovom događaju je svojevremeno za britanski BBC Kris Boulbi napravio dokumentarni film "Trenutak koji je napravio Putina".

Prkosan, a ipak bespomoćan pred revolucionarnim događajima 1989, u međuvremenu je Putin sam postao "Moskva", odnosno predsednik Ruske Federacije.

- Osećaj straha i nemoći iz Drezdena ga nikad, međutim, više nije potpuno napustio - smatraju njegovi biografi koji ističu da osećaj težine zbog krhkosti političkih sistema i elita i iskustvo kako ih ljudi lako mogu svrgnuti naučilo je Putina lekcijama koje nikad nije zaboravio.

- Dalo mu je i ideje za izgradnju agresivnog modela vlasti koja uvek mora da demonstrira moć, a i oblikovalo ambicije prema efikasnim represivnim mrežama i ličnom bogatstvu - navode oni. 

 

 

Putin je navodno želeo da se pridruži KGB još kao tinejdžer, inspirisan popularnim sovjetskim pričama o bahatosti agenata tajnih službi u kojima bi, kako je kasnije rekonstruisao, "jedan čovek mogao da postigne ono što čitave vojske nisu mogle“. Ipak, veći deo njegove špijunske karijere u Drezdenu nije bio ni blizu takvom poslu. Uglavnom je pisao šefovima Štazija tražeći tehničku pomoć oko instalacija prislušnih uređaja ili doušničkih telefona, radio beleške o dosadnim sovjetsko-istočnonemačkim društvenim događajima i odrađivao slične protokole.

Putinova tadašnja supruga Ljudmila kasnije se prisetila da je porodični život u DDR bio lagodan i da se dosta razlikovao od života u SSSR.

- Ulice su bile čiste. Prali bi nam prozore jednom nedeljno - ispričala je ona u intervjuu objavljenom 2000. godine.

Putinovi su u DDR živeli u posebnoj zgradi za stambene potrebe porodica iz KGB i Štazija. Ljudmila Putin je Nemcima, navodno, već tada zavidela na činjenici da službenici državne bezbednosti DDR dobijaju veće plate od Rusa.

Foto: Tanjug/AP

Istočna Nemačka je krajem 80-ih uživala viši životni standard od Sovjetskog Saveza, a bivši kolega iz KGB, Vladimir Usolcev, opisivao je tadašnjeg Putina kako provodi sate listajući zapadnjačke kataloge s odećom kako bi držao korak s modom i trendovima. Takođe je navodno mnogo voleo da uživa i u lokalnom nemačkom pivu marke Radeberger. Putinu se sviđao i model komunističke vlasti u DDR koji je nominalno dopuštao postojanje više stranaka, ali pod praktičnom i čvrstom kontrolom vrhovne partije. Mnogi su uvereni da je kasnije obnovio neku vrstu takve "Istočne Nemačke" pod svojom vlašću u Ruskoj Federaciji.

Kad je zapadnonemački kancelar Helmut Kol stigao u Drezden, održao je govor zbog kog je ponovo ujedinjenje Nemačke izgledalo neizbežno, a Istočna Nemačka osuđena na propast. Kol je hvalio Gorbačova, čoveka u Moskvi koji je odbio da pošelje tenkove i pomogne svojim ljudima.

Propast Istočne Nemačke u sledećim nedeljama označila je veliki prekid u životu Vladimira Vladimiroviča i njegove porodice - zemlja u kojoj su živeli ugodnije nego u SSSR i koja je skoro postala njihov dom, prestajala je da postoji. Jedan od Putinovih ključnih kontakata iz Štazija, general Horst Boem, bio je javno ponižen tokom demonstracija i početkom 1990. počinio je samoubistvo.

- Putin se uskoro sa suprugom i decom, i 20 godina starom mašinom za veš u gepeku automobila, vratio u rodni Lenjingrad. Služio je svojoj zemlji, koje više nema, punih pet godina u drugoj zemlji, koje takođe više nema - navode biografi.

Oni, zajedno sa psihoanalitičarima, veruju da su događaji u Ukrajini 2014, kao što je bila pobuna na kijevskom trgu Majdan, snažno oživeli njegova sećanja na drezdensku noć iz decembra 1989. godine.

Ukrajinske težnje za slobodom i putem prema zapadu u Putinovoj su glavi u godinama za nama razgorele duboko zakopane stare strahove. Maleni čovek, u svojoj krajnje privatnoj paranoji, nedavno je odlučio da tamo pošalje brojne svoje tenkove kako bi, s razmakom od 33 godine, možda ispravio Gorbačovljeve navodne greške - navode mediji.