DA LI JE PRED NAMA NOVA NUKLEARNA KATASTROFA? Po Ukrajini padaju bombe, a 15 reaktora radi punom parom!

Rat u Ukrajini može, nažalost, da izazove nuklearnu katastrofu, čak iako se ne bude koristilo atomsko oružje jer u ovoj državi postoji čak 15 nuklearnih reaktora na četiri lokacije. Zvaničnici u Ukrajini ističu da nuklearne elektrane rade uobičajeno bez obzira na ratna dejstva.

Informacija da je već prvog dana invazije ruska vojska zauzela Černobilj probudila je sećanja na 1986. godinu kada je došlo do eksplozije jednog od četiri reaktora u nuklearnoj elektrani u ovom gradu što je izazvalo najveću nuklearnu katastrofu u istoriji čovečanstva.

Nuklearna elektrana u Černobilju zatvorena 2000.

Strah da bi se nešto tako moglo ponoviti tokom rata pojačale su spekulacije da je povečan nivo radijacije u Černobilju iako je nuklearna elektrana zatvorena do 2000. godine.

Ipak, nuklearni regulatorni direktorat Ukrajine to je demantovao i istakao da nivo radijacije “nije premašio prirodnu pozadinu”.

Međutim, u Ukrajini postoje četiri nuklearne elektrane koje bez obzira na rat rade normalno i to su: Zaporožje, Rovno, Hmeljnicki i Južna Ukrajina. U tim elektranama radi ukupno 15 nuklearnih reaktora. I više nego dovoljno da ceo svet ima još jedan razlog za veliku brigu i strepnju.

Snimci i slike sa ratišta u Ukrajini pokazuju, nažalost, da su se na meti “zalutalih” raketa nalazili nažalost i civilni objekti, pa čak i stambene zgrade.

Zbog toga je i više nego opravdan strah da bi ratna dejstva u Ukrajini mogla dovesti slučajno ili namerno do eksplozija nuklearnih elektrana sa nesagledivim posledicama.

Opasnost vreba sa tri strane

Foto: Tanjug/AP

Profesor na sistemu Civilne odbrane na Fakultetu bezbednosti Vladimir Jakovljević ističe za “Blic” da je rizik, zaista, veliki.

- Ako projektili pogode neku nuklearnu elektranu u Ukrajini može se stvoriti isti efekat i isto radijaciono zračenje kao u nuklearnom ratu. Nažalost, opasnost nuklearnim elektranama preti sa tri strane: od ruske vojske, zatim eventualno terorista iz Gruzije, pa čak i Ukrajinaca koji bi možda u tom slučaju predstavili da su Rusi izazvali nuklearnu katastrofu – objašnjava Jakovljević.

Kako kaže, takvi objekti visokog rizika moraju se strogo čuvati i u mirnodopskim, a kamoli ratnim okolnostima.

- Nuklearne elektrane u Ukrajini sigurno štite PVO jedinice od aviona, raketa, projektila…Takođe, nuklearni reaktori se automatski isključuju prilikom svakog zemljotresa jačeg od četiri stepena Rihterove skale. Koliko će ti reaktori i kako raditi u ratnim okolnostima zavisi, pre svega, od menadžmenta, ali ugovornih obaveza koje imaju nuklearne elektrane. Pogotovo u situaciji kada nema dovoljno energije, gasa - naglašava Jakovljević.

Nakon Černobilja kontaminirani oblak kod nas stigao za pet dana

Naš sagovornik veruje da će na kraju, ipak, razum prevladati.

- Sećanja i iskustva iz Černobilja i dalje su sveža. Tada je do eksplozije reaktora došlo 26. aprila, a već 1. maja kontaminirani oblak bio je iznad naše države. Čak pet kontaminiranih oblaka se stvorilo i išlo ka Balkanu, Skandinaviji i celom kontinentu. Koliko će se brzo proširiti radioaktivno zračenje zavisi i od vremenskih prilika odnosno takozvane ruže oblaka - zaključuje Jakovljević.

Cela Evropa u riziku

Foto: Tanjug/AP

Meteorolog Ivan Ristić ističe da trenutno nema razloga za brigu, ali da treba biti oprezan.

- Tamo je rat, padaju bombe i padaju po nekakvim fabrikama, postrojenjima. Dim od tih bombi ide i do četiri kilometra, tako da cikloni koji idu iz tog regiona ponesu i tu prašinu. U Ukrajini postoje četiri nuklearne elektrane, a jedna od njih je najveća u Evropi - naglasio je Ristić.

Kako je rekao, ako u ratu u Ukrajini dođe do oštećenja nuklearnih elektrana ili do neke havarije taj radioaktivni materijal može da se prenese na velike visine i da dođe kod nas.

- Cela Evropa je sada pod uticajem vazduha sa severoistoka Evrope, tako da je u velikom riziku ako dođe do neke eksplozije ili havarije. Što se tiče nas, najvažnije je da posle prvog udara, od 48 do 72 sata, budemo što dalje od toga. Vazduhu treba možda manje od 10 sati da stigne do naše zemlje. Postoji teorija o radioaktivnim kišama, ali te radioaktivne čestice i zrače. One su 20 kilometara od vas. Atmosfera je jako plitka, zato su najveći problemi oko radioaktivnih ekscesa jer nemate prepreku na nebu, direktno ste izloženi zračenju ako se gore nalazi radioaktivni oblak - podvukao je Ristić.

Inače, oblaci mesecima mogu da raznose čestice.

- Najvažnija su prva dva-tri dana. To je kao da vas neko zaboravi na rendgenu na pola sata. Treba na vreme izdati upozorenje ako smo izloženi - naveo je Ristić.

Programi prate radioaktivni oblak

Meteorolog Ivan Ristić ističe da je nakon eksplozije nuklearne elektrane Černobilj meteorologija razvila programe koji prate gde će otići radioaktivni oblak.

- Pokazalo se da je važno da u prva dva-tri dana ne budemo na glavnoj liniji, a posle sa radioaktivnim kišama ne možemo ništa. Posle dva-tri dana je mnogo manja koncentracija. Kada se neka zemlja bombarduje siromašnim uranijumom, sav taj uranijum ode u PM čestice i to ne može da se izmeri. Zato bombardovanja ostavljaju dubok trag u nekom društvu - apostrofira Ristić.