MAŠINE ĆE IZAZVATI ATOMSKI RAT I UNIŠTITI ČOVEČANSTVO! Poslednje i najmračnije proročanstvo Henrija Kisindžera!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Slavni diplomata i siva eminencija SAD strahovao da će se veštačka inteligencija u sastavu vojske odmetnuti i započeti nuklearni sukob.
Foto: Tanjug/AP, SCIENCE PHOTO LIBRARY / Sciencep
U poslednjim godinama Henri Kisindžer, siva eminencija Amerike i diplomata čije je ime postalo sinonim za geopolitičku strategiju 20. veka, strahovao je da će veštačka inteligencija uništiti čovečanstvo.
Čovek koji je oblikovao politiku u stalnoj senci pretnje od atomske bombe pred kraj života je shvatio da se svet uočava s tehnološkom revolucijom koja bi mogla biti još opasnija.
Poslednjom intelektualnom misijom želeo je da upozori na najopasniju trku u naoružanju u istoriji.
CRNA KUTIJA
Mnoge je iznenadilo kada je Kisindžer, tada 95-godišnjak, 2018. u časopis Atlantik objavio esej u kom se bavio veštačkom inteligencijom. To nije bilo iznenađenje jer se čitavog života vodio imperativom da se izbegne treći svetski rat, koji bi značio kraj čovečanstva kakvo danas poznajemo.
Shvatao je da bi nuklearna fizija takav sukob učinila apokaliptičnim. Svojevremeno je u knjizi izračunao da bi sovjetski napad na 50 najvećih američkih gradova ubio između 15 miliona i 20 miliona ljudi, uz dodatnih od pet miliona do deset miliona žrtava od radijacije.
Nepoverenje tera napred
Foto: AP/ Andrew Harnik
Na Kisindžerov predlog nije reagovala ni administracija predsednika Donalda Trampa.
- Vodimo ispred Kine u razvoju veštačke inteligencije. I iskreno, želim da tako i ostane jer ko god pobedi u AI, pobeđuje u svemu - rekao je nedavno Tramp.
Time se stvara opasna dinamika teorije igara koja podseća na rasprave iz pedesetih godina o prvom i drugom udaru. Obe strane imaju jasan interes da uspore razvoj najopasnijih aspekata tehnologije, ali međusobno nepoverenje ih tera napred, u strahu da će druga strana iskoristiti svaki trenutak pauze da stekne odlučujuću prednost.
Gotovo sedam decenija kasnije, Kisindžer je u veštačkoj inteligenciji video sličan, ali još podmukliji izazov.
Bio je duboko zabrinut da bi AI, jednom integrisan u vojne sisteme, mogao da deluje na načine koje njegovi ljudski tvorci ne mogu predvideti ili kontrolisati.
Jedna od najvećih opasnosti, upozoravao je, leži u algoritamskoj crnoj kutiji, gde logika iza odluka koje donosi veštačka inteligencija može da ostane potpuno nepoznata ljudskim operaterima. To stvara ogroman rizik od nenamerne eskalacije, gde bi AI sistemi mogli pogrešno da protumače poteze protivnika i pokrenu katastrofalne protivmere bez ikakve ljudske intervencije.
PEKING ODBIJA
Njegov najveći strah bio je usmeren na nekontrolisanu trku između dve jedine AI supersile, Sjedinjenih Država i Kine. Kisindžer je, oslanjajući se na iskustva iz Hladnog rata, pozivao na hitan dijalog da bi se uspostavila pravila i ograničenja, svojevrsni sporazum o kontroli naoružanja za 21. vek.
KAO DEČAK OSETIO STRAHOTE RATA
Da bi se razumela dubina Kisindžerove zabrinutosti, nužno je vratiti se u njegove rane godine. Rođen u Nemačkoj u jevrejskoj porodici još kao dečak je bio žrtva progona.
S porodicom je 1938. pobegao u Ameriku pred nacističkim terorom, da bi posle bio regrutovan u američku vojsku.
Dodeljen je obaveštajnoj jedinici i borio se na prvim linijama, uključujući i opasne misije tokom bitke u Ardenima. Presudan trenutak koji je oblikovao ostatak njegovog života dogodio se u aprilu 1945, kad je učestvovao u oslobađanju koncentracionog logora Hanover-Alem.
- Nikad nisam video ljude degradirane na nivo na kom su bili ljudi u ovom logoru. Jedva da su izgledali kao ljudska bića, bili su živi kosturi - zapisao je u svoj dnevnik.
Međutim, naišao je na zid: Peking odbija bilo kakve razgovore o ograničavanju razvoja AI iz istog razloga iz kojeg odbija pregovore o nuklearnom razoružanju.
Iz kineske perspektive, SAD imaju značajnu prednost, kako u broju nuklearnih glava tako i u naprednim AI modelima. Bilo kakvo usporavanje ili nametanje zaštitnih ograda samo bi, smatraju u Pekingu, zacementiralo američku dominaciju i ostavilo Kinu ranjivom na ucene. Nijedan kineski vođa ne bi pristao na tako nešto.
Bonus video
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)