OVO JE BILA KOBNA KOMBINACIJA! Stručnjak za požare otkrio kako je došlo do buktinje u ski centru u Švajcarskoj: Za sve je kriva pirotehnika?

Istražitelj požara Markus Knor ocenio je da su eksplozija i požar u baru „Le Konstelasion“ u Kran-Montani u Švajcarskoj imali snažne sličnosti sa tragedijom iz 2003. godine u američkom klubu „Stejšn Najtklab“, u kojoj je život izgubilo oko sto ljudi.

- Prva asocijacija na tragediju u Švajcarskoj, mi je bio požar u Stejšn Najtklabu. To je u javnosti izuzetno poznat slučaj iz SAD iz 2003. godine, u kojem je život izgubilo oko sto ljudi. Situacija je veoma slična – pirotehnika zapali zidnu ili plafonsku konstrukciju, a prisustvo plastike dovodi do toga da se prostor za vrlo kratko vreme nađe u potpunom požaru - kaže Markus.

 

 

Na osnovu snimaka i svedočenja, Knor ukazuje da se radi o zapaljenim zvučno-izolacionim pločama od plastike.

- Na snimcima plafon izgleda kao akustična obloga. Talasi i ispupčenja služe da se dobije veća površina, što je dobro za akustiku, ali u slučaju požara predstavlja katastrofu. Zapaljiv materijal sa velikom površinom u odnosu na masu mnogo se lakše pali i znatno brže sagoreva. Može se uporediti i sa blokom drveta. Čvrsti blok je teško zapaliti, ali opiljci od njega gore - kaže stručnjak.

Istražitelj požara Markus Knor posebno je ukazao na izuzetno brzo širenje vatre, kao i na pojavu zapaljenih kapljica koje su se videle već u prvim trenucima nakon izbijanja požara u baru „Le Konstelasion“ u Kran-Montani.

- Na snimku se jasno vidi kapanje zapaljenog materijala već u prvim sekundama. To ukazuje na plastiku poput polistirena. Ako takav materijal nema usporivače plamena, on vrlo brzo gori i kaplje u plamenu. Pošto je bio postavljen horizontalno na plafonu, požar se tamo širio izuzetno brzo - objasnio je Knor.

Prema njegovim rečima, ovakvi uslovi dovode do ekstremno brzog zagrevanja prostora.

- Toplota se u ovom slučaju nije širila odozdo naviše, već je vatra već bila gore. Cela prostorija se veoma brzo zagrevala i u takvim okolnostima moglo je doći do potpunog zahvatanja požarom za svega 60 do 90 sekundi - naveo je on.

Govoreći o mogućoj odgovornosti, Knor je istakao da se pitanje nepažnje neminovno nameće.

- Nisam pravnik, ali kada se krše propisi ili kada ljudsko delovanje utiče na tok požara, optužba za nepažnju se vrlo brzo postavlja. Korišćenje klasičnog novogodišnjeg vatrometa u zatvorenim prostorima često uopšte nije dozvoljeno - rekao je stručnjak.

On je naglasio da postoji posebna pirotehnika namenjena zatvorenim prostorima, ali je upozorio na opasnu kombinaciju.

- Kombinacija pirotehnike i lako zapaljivih građevinskih materijala, ukoliko su oni zaista korišćeni, svakako je izuzetno nepovoljna - poručio je Knor.

Osvrćući se na tragediju iz 2003. godine u američkom „Stejšn Najtklabu“, istražitelj je podsetio da je taj slučaj bio ozbiljan alarm za struku.

- Požar u Stejšn Najtklabu bio je poziv na buđenje za stručnjake, naročito kada je reč o brzoj propagaciji požara kod penastih i plastičnih materijala. Iz toga smo odavno morali da naučimo - naglasio je.

Knor smatra da bi i tragedija u Kran-Montani mogla imati sličan efekat u Evropi.

- Moguće je da je ovo trenutak kada će se u Evropi detaljnije sagledati ovakve kombinacije, posebno kada je reč o plastikama, i kada će se razviti veća osetljivost prema tim rizicima - rekao je on.

Kao ključne mere za sprečavanje sličnih nesreća, Knor je izdvojio tri pravca delovanja:

- Prvi je građevinski – da se uopšte ne koriste zapaljivi materijali. Drugi je izbegavanje izvora paljenja, poput pirotehnike, u blizini takvih materijala. Treći su mere za sprečavanje širenja požara, kao što su prskalice, pri čemu se mora proveriti njihova efikasnost kod plafonskih požara - zaključio je Markus Knor.

(20minuten)