ŠAMAR USRED BRISELA: Belgijanac srušio plan EU protiv Rusije! Ursula i Merc nemoćni – De Vever izašao kao jedini pobednik!

Decenijama je Belgija smatrana jednim od ključnih stubova evropskog projekta, zemljom u kojoj se ukrštaju interesi i donose najvažnije odluke Evropske unije. Upravo zato je, kako piše briselski list Politiko, potez aktuelnog belgijskog premijera Barta De Vevera da se u Briselu suprotstavi Evropskoj uniji i odbije da pristane na korišćenje zamrznute ruske imovine za reparaciju Ukrajine označen kao početak novog, dramatičnog poglavlja za evropski blok. Prema oceni tog lista, De Vever je iz ove političke bitke izašao kao pobednik.

Iako je Evropska unija posle čak 16 sati maratonskih pregovora, koji su završeni u petak ujutru, pristala da Ukrajini pošalje 90 milijardi evra, taj dogovor, navodi Politiko, prikriva sve dublje pukotine u evropskom jedinstvu. Ratoboran stav belgijskog premijera označen je kao još jedna pobeda lidera koji se pozicionira protiv ustaljenog evropskog establišmenta.

Plan prema kojem bi zamrznuta ruska imovina bila korišćena za otplatu kredita Ukrajini, a koji je do tada bio praktično jedina ozbiljno razmatrana opcija, u potpunosti je propao. De Vever, flamanski nacionalista čiju političku karijeru Politiko opisuje kao izgrađenu na težnji da razgradi sopstvenu državu, ostao je čvrst u svom stavu više od dva meseca. Još u četvrtak popodne brojne vlade država članica verovale su da će Belgija na kraju popustiti. To se, međutim, nije dogodilo.

- On je u osnovi dobio sve što je želeo - rekao je jedan diplomata Evropske unije po završetku samita.

Lideri Evropske unije su još u oktobru, tokom jednog od sastanaka, poslednji put gajili nadu da će postići presedan u vidu dogovora o korišćenju zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini. Unija je već navikla na lidere poput mađarskog premijera Viktora Orbana, koji često blokira ili usporava odluke, ali je tada 54 godišnji De Vever izbio u prvi plan i pokazao se kao glavni kočničar plana.

Nakon što su lideri napustili taj skup bez dogovora, iako su ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom obećali milijarde evra pomoći, zakleli su se da će im biti potrebno još samo dva meseca da pridobiju Belgiju. Umesto toga, kako je vreme odmicalo, sve veći broj lidera počeo je da se svrstava uz De Vevera, a prema pisanju Politika, počeo je da se formira svojevrstan populistički blok unutar Unije.

Uprkos gotovo svakodnevnim sastancima ambasadora Evropske unije, desetinama telefonskih razgovora i diplomatskim maratonima od Berlina do Brisela, kao i u trenutku kada su ruski napadi na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i civilne ciljeve bili posebno intenzivni, dva suprotstavljena tabora nastavila su da vuku u različitim pravcima sve do četvrtka ujutru, kada je počeo samit u Briselu.

Prvi tabor, koji je u tom trenutku predvodila Belgija uz podršku Italije, Bugarske i Malte, protivio se korišćenju ruske imovine zbog straha od moguće odmazde ruskog predsednika Vladimira Putina. Kao alternativu, zalagali su se za zajedničko zaduživanje Evropske unije.

Da je upravo ta ideja na kraju prevagnula, iako je bila neprihvatljiva i za nemačkog kancelara Fridriha Merca i za Orbana, pokazuje razmere De Veverove pobede.

- Zemlje koje žive blizu Rusije... smatrale su da je emocionalno zadovoljavajuće da pokušaju da iskoriste zamrznutu rusku imovinu - rekao je De Vever novinarima posle samita. Kako je dodao, politika nije emotivan posao i racionalnost je na kraju prevladala.

On je izjavio da je ponosan što je Belgija, kako je rekao, kao konstruktivna i nepokolebljiva, uspela da doprinese postizanju sporazuma o obezbeđivanju sredstava za Ukrajinu.

Tvrdoglavost belgijskog premijera donela mu je, prema pisanju Politika, neviđenu popularnost u sopstvenoj zemlji, ali i pažnju najuticajnijih aktera Evropske unije. Nastavljajući da odoleva pritiscima, De Vever je postajao sve popularniji među građanima.

Početkom decembra, političar koji je celu karijeru proveo kritikujući frankofone delove Belgije, dobio je višeminutni gromoglasni aplauz nakon što se obratio publici na francuskom jeziku. Čak 67 odsto Belgijanaca, anketiranih u nedelji održavanja samita, izjavilo je da podržava njegovo protivljenje planu o korišćenju zamrznute ruske imovine.

Nemački kancelar Merc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ranije ovog meseca ugostili su De Vevera u Briselu, ulažući ozbiljne napore da ga ubede da odustane od protivljenja. Nedelju dana pred samit, pojedine diplomate sugerisale su da bi Belgija mogla biti izopštena iz procesa odlučivanja, po uzoru na Mađarsku, ukoliko ne popusti. Ni ta upozorenja, kao ni pretnja da bi Evropska unija mogla da zaobiđe Belgiju kvalifikovanim većinskim glasanjem, nisu pokolebala belgijskog premijera.

Manje od 24 sata pre početka samita, belgijski ambasador je tokom zatvorenih razgovora upozorio kolege da se po pitanju ruske imovine ide korak unazad. Ipak, većina lidera je u Brisel stigla i dalje verujući da će plan biti sproveden.

Kako bi dobili na vremenu i pokušali da ubede De Vevera, lideri su odlučili da pitanje finansiranja Ukrajine ostave za kraj sastanka. Pravi pregovori odvijali su se iza zatvorenih vrata, dok su se u glavnoj sali razmatrale teme proširenja i budućeg višegodišnjeg budžeta.

Posle više sati razgovora postalo je jasno da dogovor o ruskoj imovini izmiče kontroli. Plan je definitivno propao nakon što je liderima podeljen pravni dokument koji je trebalo da odgovori na zabrinutost Belgije, ali je, prema ocenama više učesnika, otvorio previše novih pitanja. Prva je mane počela da uočava italijanska premijerka Đorđa Meloni, potom su se uključili francuski predsednik Emanuel Makron i premijer Luksemburga Lik Friden. Plan je praktično bio mrtav.

Kako se približavao kraj samita, a lideri želeli da napuste Brisel zbog božićnih praznika, fokus je prebačen na plan B Evropske komisije, zajedničko zaduživanje Evropske unije. Prema konačnom dogovoru, Mađarska, Češka i Slovačka neće učestvovati u finansiranju Ukrajine, pa se Unija faktički svela na grupu od 24 države.

Belgijski premijer je posle samita poručio da je ponosan što je Belgija uspela da doprinese rešenju i naglasio da podrška Ukrajini nije čin milosrđa, već ključna investicija u sopstvenu bezbednost.

- Zajam EU je pobeda za Ukrajinu, za Evropu i za finansijsku stabilnost. Sporazum je neophodan, jer bismo u suprotnom izneverili Ukrajinu i sebe - rekao je De Vever.

On je dodao da kompromis štiti ekonomski i finansijski kredibilitet Evrope i čuva poverenje u evropske institucije, tržišta i evro, što je, kako je naglasio, od vitalnog značaja za buduću konkurentnost Unije.

Ipak, tokom kasnijeg obraćanja novinarima, De Vever nije krio frustraciju zbog toga što je Belgija uoči samita označena kao navodna ruska prednost u evropskim krugovima. U šaljivom tonu poručio je da kao političar mora da se odrekne emocija, čak i kada su one, kako je rekao, čisti bes ili osveta.

- Uvek postoji podela za evropskim stolom. Ovo je Evropa, 27 zemalja, različiti interesi, različita javna mnjenja, blizu Rusije, daleko od Rusije. Ne igramo svi istu igru, ali na kraju krajeva postoji odluka sa jednoglasnom podrškom, pa u čemu je vaš problem - upitao je belgijski premijer.

Konferencija je završena u vedrijem tonu, kada je De Vever u šali rekao da ide u svoju daču u Sankt Peterburgu, gde su mu, kako je naveo, komšije Depardje i Asad, izazvavši smeh prisutnih. Izlazeći iz sale, dodao je da je u pitanju bila šala i zamolio da se to jasno naznači.

Ono što je, prema Politiku, ujedinilo preostalih 24 lidera Evropske unije jeste uverenje da neuspeh na decembarskom samitu nije bio opcija, jer bi bez evropskog novca Ukrajina naredne godine bila na ivici bankrota. Iako gotovo svaki lider može da predstavi kompromis kao pobedu, belgijski premijer je iz ovog procesa izašao najjači. Ipak, kako zaključuje jedan diplomata, ta pobeda mu se u hodnicima moći Evropske unije neće lako zaboraviti.

Izvor: Politico.eu/Guardian/Blic/Republika/N.A.

Bonus video: