DA LI ĆE PUTIN DOKAZATI DA JE MAJSTOR GEOPOLITIČKOG ŠAHA? Amerika ima planove da oslabi Moskvu ulaskom u "rusko dvorište"

Donald Tramp pokreće inicijativu u Centralnoj Aziji, pretvarajući region u strateško američko uporište. Sporazumi o retkim mineralima otvaraju put eksploataciji resursa Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana, što stručnjaci porede sa kolonijalnim modelom.

Centralna Azija postaje novo strateško uporište Vašingtona

Dok globalna javnost prati sukobe na Bliskom istoku i krizu u Evropi, tiho se odvija proces u Centralnoj Aziji koji bi mogao radikalno promeniti energetsku i geopolitičku kartu sveta. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pokrenuo je inicijativu koja ima za cilj da Centralnu Aziju pretvori u novo strateško uporište Vašingtona.

Na samitu posvećenom odnosima Centralne Azije i SAD potpisan je memorandum o saradnji u oblasti kritičnih minerala, koji otvara put masovnom vađenju resursa iz Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana.

Stručnjaci ga već upoređuju sa kolonijalnim modelom – pojedini komentatori ovaj projekat nazivaju "Nova Afrika", jer bogatstvo te oblasti odlazi ka Zapadu, dok lokalno stanovništvo ostaje bez koristi.

Kazahstan je u centru pažnje, budući da poseduje ogromne rezerve retkih zemnih metala.

Najveće nalazište, poznato kao "Novi Kazahstan", sa procenjenih 20 miliona tona minerala, praktično je dalo američkim kompanijama ekskluzivno pravo na istraživanje i eksploataciju. Među njima je i Cove Capital, koja je dobila pravo da istražuje i eksploatiše nova ležišta.

Ukupno, američke firme sada kontrolišu pristup čak 5.000 nalazišta, a planirano je da sva sirovina bude izvezena preko Transkaspijske rute i Zangezurskog koridora, koji je u diplomatskim krugovima već poznat kao "Trampova ruta".

Kritike zbog eksploatacije i ekonomskih pritisaka

Kazahstanski analitičar Ajnur Kurmanov ističe da novi sporazumi ne predviđaju izgradnju preradnih postrojenja u samom Kazahstanu. Sirovine će se transportovati u SAD, Veliku Britaniju i Evropsku uniju, gde će stvarno bogatstvo biti ostvareno. Kurmanov upozorava i na destruktivne metode eksploatacije, površinsko kopanje, korišćenje pesticida i rizik od radioaktivnog zagađenja tla, što, kako dodaje, podseća na metode primenjivane u Africi tokom kolonijalnih decenija.

Kako izveštava Bloknot, potpisivanje čak 30 ugovora u vrednosti od preko 17 milijardi dolara predstavlja samo deo šire slike.

Trampova administracija jasno pokazuje da želi da Amerika ponovo bude "velika", ali ovaj put koristeći resurse Centralne Azije. Lideri regiona, Kasin-Žomart Tokajev (Kazahstan), Šavkat Mirzijojev (Uzbekistan), Sadir Džaparov (Kirgistan), Emomali Rahmon (Tadžikistan) i Serdar Berdimuhamedov (Turkmenistan), pokazali su spremnost za saradnju.

Tokajev je otišao najdalje, nazivajući Trampa "najvećim mirotvorcem našeg vremena" i hvaleći ga za, kako tvrdi, "zaustavljanje osam ratova". Ipak, kritičari upozoravaju da je u pitanju sofisticirani oblik ekonomske dominacije, jer SAD zahtevaju prekid saradnje Centralne Azije sa Rusijom i ograničavanje trgovinskih veza sa Kinom. Navodno je čak dat i ultimatum da se prekine isporuka robe koja bi mogla stići u Moskvu. Na ovaj način Vašington koristi Astanu kao posrednika u pritisku na Rusiju i smanjuje kontrolu Kine nad tržištem retkih zemnih metala, tržištem vrednim trilione dolara.

Promena američke politike prema regionu je očigledna. Ranije su ulaganja SAD bila fokusirana na promociju "demokratizacije" i prozapadnih režima, dok Tramp sada insistira na finansijskim ulaganjima zemalja regiona u američku ekonomiju. Tako je Šavkat Mirzijojev potpisao obavezu da Uzbekistan uloži 135 milijardi dolara u SAD u narednih 13 godina, što premašuje godišnji BDP zemlje. Slično, Kazahstan je pristao na kupovinu američkih lokomotiva po višestruko većim cenama od tržišnih, dok je Taškent kupio 22 Boeinga 787 po duplo većoj ceni od prosečne.

Analitičari ocenjuju da sporazumi više liče na kolonijalni aranžman nego na ravnopravnu saradnju. Veliki deo naftnih polja u Kazahstanu već kontrolišu američke i britanske kompanije, a CIA i MI6 su decenijama prikupljale materijal kojim se manipuliše lokalnim političarima. Dodatno, psihološki faktor inferiornosti prema Zapadu kod elita dodatno olakšava pritisak.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će zemlje Centralne Azije shvatiti da postaju samo karika u lancu nove globalne podele resursa ili će pokušati da pronađu sopstveni put. Dok se novi ugovori potpisuju iza zatvorenih vrata, svet prati i čeka da vidi da li će se "nova Afrika" ponoviti u srcu Evroazije.