NATO DONEO ODLUKU O OBAVEZNOM VOJNOM ROKU! Oglasili se iz sedišta alijanse

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute poručio je da će pitanje uvođenja obavezne vojne službe u Evropi ostati u nadležnosti svake članice pojedinačno.

U intervjuu za list Njujork Tajms, Rute je naglasio da neke države, poput Finske, već imaju vojnu obavezu, dok druge razmatraju tu opciju, ali i da postoje zemlje koje takav model neće primenjivati.

Prema njegovim rečima, to nije pitanje prisile, već davanja dobre plate muškarcima i ženama u uniformi.

Odbrambena industrija na udaru kritika

Rute je posebnu pažnju posvetio problemima odbrambene industrije u NATO državama, nazivajući je "slabom tačkom Alijanse". Prema njegovim rečima, zemlje članice ne poseduju adekvatnu industrijsku bazu za proizvodnju oružja koje je neophodno za odvraćanje potencijalnih protivnika, uključujući Rusiju i Severnu Koreju.

Ukazao je da se u poslednjih nekoliko decenija previše oslanjalo na tržište, dok je državna proizvodnja sredstava za odbranu zapostavljena.

– To je strateški problem i radimo ubrzano na njegovom rešavanju – rekao je Rute, dodajući da je situacija sa zalihama municije i teškog naoružanja daleko od optimalne.

NATO ima jasan plan za napad na Estoniju

Govoreći o eventualnom sukobu sa Rusijom, generalni sekretar NATO-a naglasio je da Savez ima precizno razrađene planove za odbranu svake članice, uključujući i Estoniju.

Rute je istakao da bi u slučaju napada reakcija NATO-a bila razarajuća i da bi uključivala potpunu mobilizaciju, uključujući i punu podršku Sjedinjenih Američkih Država.

– Puna snaga NATO-a bi pritekla u pomoć – izjavio je Rute i dodao da je ruski predsednik Vladimir Putin toga svestan, što je, kako kaže, razlog zbog kog danas ne napada baltičke države. Ipak, upozorio je da takva situacija neće trajati zauvek.

Rute je upozorio da bi Rusija mogla da postane agresivnija u bliskoj budućnosti ako NATO ne uloži dodatne napore u modernizaciju i jačanje sopstvenih kapaciteta.

Prema njegovim rečima, postoji realna opasnost da Putin krene ka Estoniji ili drugim istočnim članicama za pet do sedam godina, ukoliko Savez pokaže slabost ili uspori s reformama.

Ovo upozorenje dolazi u trenutku kada se više evropskih lidera suočava s pritiskom javnosti u vezi sa vojnim budžetima i mogućim povratkom obavezne službe.

Rute veruje da bez obzira na političke razlike unutar EU i NATO-a, jedinstvo u bezbednosnim pitanjima mora biti prioritet.

Novi talas militarizacije Evrope?

Raste broj zemalja koje razmatraju ponovno uvođenje obavezne vojne službe ili proširenje postojećih modela.

Iako se u pojedinim društvima ta tema doživljava kao politički osetljiva, Rute tvrdi da bez adekvatne pripremljenosti Evropa neće moći da se odbrani u slučaju ozbiljnije pretnje.

Pozvao je države članice da ne čekaju da se kriza desi, već da ulažu u ljude, infrastrukturu i industriju već sada.

– Ovo nije doba za komfor. NATO mora biti spreman u svakom trenutku – poručio je Rute, naglašavajući da mir zavisi od snage i spremnosti da se on sačuva.