DOGAĐAJ KOJI JE NAPRAVIO MEDIJSKU INTERNET REVOLUCIJU: Na današnji dan postavljen prvi YouTube snimak (VIDEO)

"Ja u zoološkom vrtu" je YouTube video postavljen 23. aprila 2005. godine. To je prvi video koji je postavljen na platformu. Na snimku od 19 sekundi prikazan je suosnivač YouTube-a, Džaved Karim, koji je u to vreme imao 25 godina, ispred dva slona u zoološkom vrtu San Dijega u Kaliforniji, primećujući njihove dugačke surle. To je Karimovom kamerom snimio njegov srednjoškolski drug, Jakov Lapicki.

Novinari su video "Ja u zoološkom vrtu" smatrali primerom amaterskog sadržaja na YouTube. Naveden je kao najvažniji video u istoriji veb lokacije.

YouTube su 2005. godine osnovala tri bivša zaposlena u PayPal-u: Čed Hurli, Stiv Čen i Dževed Karim. Hurli je studirao dizajn na Univerzitetu Indijana u Pensilvaniji, a Karim i Čen su studirali informatiku na Univerzitetu Ilinois Urbana-Champaign. 

Karim je naveo da je inspiracija za platformu potekla iz kontroverze na poluvremenu Super Boula KSKSKSVIII kada je Džastin Timberlejk razotkrio grudi Dženet Džekson, kao i zemljotresa i cunamija u Indijskom okeanu 2004. koji su ubili 227.898 ljudi u 14 zemalja. Nije uspeo da pronađe nijedan video snimak oba događaja na mreži, što mu je dalo ideju da pokrene veb lokaciju za deljenje videa.

Danas, YouTube je druga najposećenija veb lokacija na svetu, posle Google pretrage. YouTube ima više od 2,5 milijardi korisnika mesečno, koji zajedno gledaju više od milijardu sati video snimaka svakog dana. Od 2021. bilo je ukupno oko 14 milijardi video snimaka.

U oktobru 2006. Google je kupio YouTube za 1,65 milijardi dolara (što je ekvivalentno 2,31 milijardi dolara u 2023.).

Od kupovine od strane Google-a, YouTube se proširio izvan osnovne veb stranice na mobilne aplikacije, mrežnu televiziju i mogućnost povezivanja sa drugim platformama. Video kategorije na YouTube-u obuhvataju muzičke spotove, video klipove, vesti, kratke i igrane filmove, pesme, dokumentarne filmove, trejlere za filmove i tizere, strimove uživo, vlogove i još mnogo toga.

Većinu sadržaja generišu pojedinci, uključujući saradnju između YouTube-era i korporativnih sponzora. Medijske, novinske i zabavne korporacije su takođe kreirale i proširile svoju vidljivost na YouTube kanalima kako bi dosegle veću publiku.

Uprkos svom rastu i uspehu, platforma je ponekad kritikovana zbog navodnog omogućavanja širenja dezinformacija, deljenja sadržaja zaštićenog autorskim pravima, rutinskog kršenja privatnosti svojih korisnika, omogućavanja cenzure, ugrožavanja bezbednosti i blagostanja dece, kao i zbog nedosledne ili netačne primene smernica platforme.