ODNOSI SVE PRED SOBOM, ČUPA BANDERE I ODVALJUJE ŠAHTE! Nad Evropom se nadvila orkanska OLUJA, da li je Srbija na udaru? (VIDEO)

U četvrtak krajem dana i u noći ka petku, na Skandinaviju se direktno obrušio ciklon, koji je doneo najjaču orkansku oluju Norveškoj u prethodnih 30-ak godina, ali i najjače udare vetra u Švedskoj.

Kako prenosi Telegraf, ciklon je nastao između Islanda i Farskih ostrva i doneo je prvo Farskim ostrvima uragasnke vetrove od 150 do 200 km/h.

Zatim je ciklon nastavio put preko Norveškog mora i došlo je do eksplozije ciklona, jer je vazdušni pritisak za 24 časa opao za neverovatnih 50 milbara.

Ispred obala severozapadne Skandinavije vrednost pritiska u centru ciklona opala je na 936 mb, što se sreće uglavnom kod snažnih tropskih ciklona, odnosno uragana.

Ovaj ciklon direktno se obrušio na severozapadnu obalu Skandinavije, čak je i na samom kopnu zabeležena vrednost pritiska od 936 mb, dok je istovremeno južno od Britanskih ostrva bio prisutan snažan anticiklon sa vrednošću od 1036 mb. Dakle, na malom rastojanju razlika u pritisku bila je neverovatnih 100 milibara, što je dovelo do uraganskih vetrova.

Najjači vetrovi od 250 km/h zabeleženi su na Norveškom moru, uz talase visine od 25 metara. Ovi vetrovi susreću se samo u uraganima pete kategorije. Severozapadnu obalu Norveške pogodili su udari vetrova od 223 km/h, a celu obalu Norveške duž Norveškog mora udari vetrova iznad 140 km/h.

Ovakvi vetrovi uslovil su i materijalnu štetu i nosili su sve pred sobom. Na obalna područja obrušavali su se talasi visine od 20 metara.

Bilo je i poplava, a širom obalnog područja palo je od 50 do 150 litara kiše po kvadratnom metru. Istovremeno, na okollnim plnainama palo je i do dva metra, uz uraganske vetrove od 200 km/h, pri čemu stvarani nanosi visine nekoliko metara.

Zahvaljujući svom položaju, Oslo je izbegao najjači udar oluje, ali ne i vreme u vidu jakih vetrova.

Tokom današnjeg dana centar ciklona premeštao se dalje na istok unutar kopna severne Skandinavije, pri čemu je vrednost pritiska bila samo 940 milibara, a vetrovi od 100 kilometara na čas duvali su i unutar kopna, na severu Švedske i do 180 km/h, što je najjači vetar ikada u Švedskoj.

U svom zadnjem delu ciklon je danas doneo hladna severozapadna strujanja i obilne snežne padavine širom Norveške i Švedske.

U sklopu ovog ciklona prostire se i hladni front, koji je danas doneo jake vetrove i padavine centralnoj Evropi, a u noći pred nama preći će i preko Srbije, uz jak severozapadni vetar, prolazne padavine i manji pad temperature vazduha.

Inače, ciklon koji je u poslednja 24 sata pogodio severnu Evropu, jedan je od najjačih vantropskih ciklona ikada u Evropi. Dakle, reč je o vantropskom ciklonu. Ono što ga razlikuje od tropskih ciklona, odnosno uragana i tajfuna, što se javlja u umerenim i polarnim širinama, što je dimenzija reda veličine i preko hiljadu kilometara, uz sebe ima atmosferske frontove. Kada je reč o sličnosti, i ovaj vantropski ciklon imao je vetrove nalik onim pravim uraganskim i to najjače kategorije, kao i obilne padavine.

Ovakvi snažni vantropski cikloni nastaju samo iznad okenskih površina na širinama od 40 do 70 s. i j.g.š, naročito u severnijim predelima okena na severnoj Zemljinoj polulopti i u južnijim predelima na juznoj Zemlinoj hemisferi. Direkrno se tako snažni obrušavaju na priobalna područja, a potom značajno slabe prelaskom preko kopna dalje ka unutrašnjosti, a veliku ulogu igra i orografija, pa tako planine uz obalu za njih predstavljaju neki vid barijere.

Vantropski cikloni su meteorološki sistemi koji se često javljaju tokom zimskih i jesenjih meseci, posebno na atlantskoj obali Evrope. Njihovo najjače delovanje primećuje se na potezu između Irske, Islanda, Škotske i Norveške, a redovno prelaze preko Farskih ostrva. Iako se snažni vantropski cikloni mogu javiti i na južnijim područjima, kao što su Španija, Portugalija, Mediteran i Crno more, vrednost njihovog pritiska retko se spušta ispod 980 milibara. Ono što ih razlikuje od tropskih ciklona jeste način nastanka - dok tropski cikloni nastaju iznad toplih vodenih površina, vantropski cikloni se formiraju iznad hladnih voda.

Cikloni u Evropi - uticaj na vremenske prilike

Iako se cikloni ne mogu direktno javiti nad područjem Srbije, njihov obodni deo može izazvati značajno pogoršanje vremena, propraćeno padavinama i olujnim nevremenima. U maju 2014. godine, ciklon je zbog anticklona sa obodnih strana danima zadržavao nad Srbijom, rezultirajući katastrofalnim poplavama. Ovo je bio izuzetak, jer cikloni obično prelaze preko Srbije znatno oslabljeni, ali dovoljno jaki da donesu obilne padavine, olujne vetrove i različite vazdušne mase u obliku otopljenja i zahlađenja.

Medikani - opasni cikloni u Mediteranu

U poslednjih nekoliko decenija, sve češće se javljaju medikani - cikloni manjih dimenzija, ali sa karakteristikama tropskih ciklona. Oni su veoma jaki, sa vetrovima od 150 km/h, i mogu pogoditi područja koja izlaze na Sredozemno more, poput Grčke, Turske, Italije, Španije i drugih. Sa porastom temperature mora, ovi sistemi će postati sve češći na Mediteranu, donoseći sa sobom velike količine kiše i razorne posledice.

U zaključku, iako cikloni direktno ne mogu pogoditi Srbiju, njihovo delovanje može izazvati značajne promene vremenskih prilika, te je važno pratiti meteorološka upozorenja i preduzeti odgovarajuće mere opreza.

(Telegraf)