PUTINOV HIBRIDNI UDAR NA EVROPU: Šef Kremlja. umesto na bojnom polju, dobija političku bitku

Šok u Holandiji početak je velike prekretnice u Evropi, ovo je najava oluje veka... Ovaj naslov (bezmalo zaliven suzama) u zagrebačkom Jutarnjem listu možda najbolje opisuje turbulencije koje tresu Stari kontinent i prete da prerastu u pravi geopolitički cunami, za koji se ne može ni naslutiti šta bi sve pred sobom mogao odneti.

TU JE I SALVINI

Pre nešto manje od dve godine, kad je Rusija pokrenula brutalnu invaziju na Ukrajinu, jedino su Mađarska i Viktor Orban, i to povremeno, odskakali od zvaničnog narativa EU na tu temu. Vreme je prolazilo, evo nas na kraju 2023. i slika Evrope sada je potpuno izmenjena. U međuvremenu, od tog 24. februara 2022. Italijom su zavladali Đorđa Meloni i Mateo Salvini, kao deo pobedničke koalicije, Robert Fico se vratio na vlast u Slovačkoj, Marin le Pen probija rekorde popularnosti u Francuskoj, desničari su u usponu u Nemačkoj i još nekim zemljama, a pobeda ekstremnog holandskog političara Gerta Vildersa, kog mnogi nazivaju holandskim Trampom (obožava Orbana, Putin mu je uzor, pišu zapadni mediji), bila je konačni dokaz da ništa više nije kao što je bilo.

- Vildersova pobeda u Holandiji najava je oluje opšteg evropskog populizma, sad će svi koristiti retoriku Orbana, Le Penove, Melonijeve... Kad su shvatili da su ostvarili uverljivu pobedu na izborima, članovi tima Gerta Vildersa počeli su se grliti i vikati od sreće.

Foto: Tanjug/AP

Novinari koji su kroz zaštitno staklo gledali tu desničarsku euforiju, mogli su čuti taktove pesme "Tigrovo oko" (Eye of the Tiger), hita proslavljenog osamdesetih još u prvom "Rokiju". Njemu su odmah čestitali Viktor Orban i Marin le Pen i to uz velike doze oduševljenja. Le Penova je Vildersov uspeh proglasila spektakularnim, te konstatovala rast privrženosti odbrani nacionalnih identiteta. Orban mu je čestitao hitom čuvenog benda Scorpions "Vetar promena" (Wind of Change), dakle s vrlo direktnom i sugerišućom porukom - piše zabrinuti hrvatski list, u sličnom tonu kao i većina drugih zapadnih tzv. mejnstrim medija.

Oni, što između redova, što direktno, postavljaju logično pitanje: "Koliko su u uspon evropskih populista umešani Rusi?" Odnosno, da li smo upravo svedoci velikog pohoda Vladimira Putina na Evropu. Odgovor već naziremo, ali ćemo ga, bez ikakve sumnje, spoznati tokom sledeće godine, kada nas očekuju izbori za Evropski parlament, predsednički izbori u SAD, ali i još neka važna glasanja.

DIREKTNO ILI...

Za početak, ako i nije direktno imao uticaja na neke izbore koji su šokirali Evropu, šef Kremlja svakako može zadovoljno da trlja ruke. Uz Orbana, Melinijeva, Fico, Vilders i njima bliski desničari koji još nisu na vlasti, ali i te kako jačaju, definitivno nemaju mnogo razumevanja za zvaničan stav Brisela o bezgraničnoj pomoći Ukrajini po svaku cenu i bez obzira na to kakve će biti posledice. To je upravo ono što je Putin čekao i na čemu je bazirao svoju brutalnu taktiku iscrpljivanja ukrajinske vojske i naroda. On se nada da trenutak naplate dolazi veoma brzo. Da li je u pravu ili se ipak preigrao, videćemo...

Čekajući Trampa...

S posebnom pažnjom evropski suverenisti s Viktorom Orbanom na čelu iščekuju novembar sledeće godine i američke predsedničke izbore. Ukoliko Donald Tramp uspe da se vrati na vlast, i Evropa bi, bez ikakve sumnje, vrlo brzo izgledala potpuno drugačije.

Foto: Tanjug/AP

REAGOVANJA

Zoran Milivojević, karijerni diplomata:

- Ima više razloga za jačanje desnice, jedan je zasićenost i otpor prema ultraliberalnoj politici, otpor prema trećem polu i prema svemu što ukida naciju, veru i državu i nastojanje da se vrati državnoj samobitnosti. Druga stvar je najezda izbeglica i promena demografske strukture, kao i otpor tom kulturološkom pritisku, koji se ne poklapa s tradicionalnim vrednostima, to je, na neki način, otpor američkoj dominaciji nad Evropom. Ove reakcije u vezi s tim, koje imamo u Evropi, videćemo još i na izborima za Evropski parlament, a svakako će se jačanje desnice u Evropi odraziti na stav prema Ukrajini. S ovim suverenistima i dolaskom desnice, Evropa želi da izbegne da po treći put u novijoj istoriji bude uzrok svetskom ratu i najveći gubitnik

Foto: youtube.com/B92 TV

Zoran Milosavljević, Institut za političke studije:

- Zasićenje ratom u Ukrajini, trošenje resursa, obećanja, tajna politika vođenja blokova... Sve to je uticalo na jačanje desnice u Evropi i sada imamo primer Holandije, koja želi da izađe iz EU, a zašto bi izlazili odatle ako im je dobro tamo? Pa da bi zaštitili svoje interese. Videlo se da unutar tih blokova nije podjednak tretman, nekoliko zemalja samo odlučuje o svemu, uz nesporan uticaj iz trećeg centra moći - Amerike. Sve ovo što se sad dešava u Evropi uticaće i na zaokret politike prema rusko-ukrajinskom ratu i podršci koju je dosad imala Ukrajina. Mnoge zemlje su konačno shvatile da ne treba dozvoliti da im neko drugi određuje ono što je u domenu njihove unutrašnje politike. Tu se pokazalo da su predsednik Vučić i naš državni vrh pre svih videli šta se dešava i uspeli da zadrže naš neutralan položaj i zaštite nacionalne interese

Foto: Printscreen

Šta se to dešava u Nemačkoj

U Nemačkoj je jačanje ekstremno desnog AFD postalo opšte mesto novinskih izveštaja, ali je mnogo važnije, kako pišu zapadni mediji, to što su deo retorike radikalne desnice počele da koriste i velike vladajuće stranke. Velike stranke prilagođavaju se političkoj potražnji birača. Zaokret po pitanjima zajedničke zelene budućnosti, energetske sigurnosti, migracija i drugih stvari upečatljiv je i na nemačkoj medijskoj sceni.

Zašto jačaju populisti

1. Rastući strah od migranata
2. Zamor od rata u Ukrajini
3. Visoka inflacija
4. Strah od recesije
5. Kriza na Bliskom istoku
6. Ubrzano nametanje zelene tranzicije

BONUS VIDEO: