"NI ONI SAMI SEBE VIŠE NE SHVATAJU OZBILJNO"! Metju Karničnig opalio po trenutnoj poziciji EU dok svet gori! "PA, POGLEDAJTE SAMO PROTEKLA 72 SATA..."!

Pored nebrojenih geostrateških iluzija koje su uništene poslednjih dana, činjenica koja bi trebalo da bude najviše otrežnjujuća za sve koji žive na Starom kontinentu je sledeća: "nikoga nije briga šta Evropa misli, piše za Politiko dopisnik iz Berlina Metju Karničnig , ocenjujući kako je u nizu globalnih vrućih tačaka, od Nagorno-Karabaha preko Kosova do sada Izraela, „Evropa spuštena na ulogu dobronamerne nevladine organizacije čiji se humanitarni doprinosi pozdravljaju, ali se inače ignorišu“.

Taj blok od 27 zemalja se uvek, podseća Karničnig, borio da artikuliše jedinstvenu spoljnu politiku zbog često neujednačenih nacionalnih interesa, ali je uvek bio važan, pre svega zbog veličine tržišta. Međutim, globalni uticaj EU opada zbog pada ekonomije i nemogućnosti projektovanja vojne moći u vreme rastuće globalne nestabilnosti, smatra američko-austrijski novinar.

- Pogledajte samo protekla 72 sata: nakon masakra u Hamasu stotina izraelskih civila tokom vikenda, evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji najavio je u ponedeljak da će blok „odmah“ suspendovati 691 milion evra pomoći Palestinskim vlastima. Nekoliko sati kasnije slovenački komesar Janez Lenarčič protivrečio je svom mađarskom kolegi, ističući da će se pomoć "nastaviti koliko god bude potrebno.

- Operaciju za štampu Komisije pratila je izjava da će EU izvršiti "hitnu reviziju" nekih programa pomoći kako bi osigurala da sredstva ne budu usmjerena na terorizam, što implicira da takve mjere zaštite ranije nisu postojale. Što se tiče visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela, ishod svake revizije pomoći Palestincima bio je unapred utvrđen: „Moraćemo da podržimo više, a ne manje“, rekao je on u utorak. Ukratko: za samo 24 sata Komisija je prešla od najave da će obustaviti svu pomoć Palestincima do signaliziranja da će povećati priliv sredstava - piše Karničnig.

Različiti pristupi vodećih ljudi

Foto: Tanjug/AP

 

On kritikuje „jednako konfuzan odgovor na dešavanja na terenu u Izraelu”, a na prvom mestu Žozepa Borelja zato što je, „dok je trajalo prebrojavanje izraelskih leševa”, osudio „varvarski napad”, ali i „istakao stradanja Palestinaca koji su na izborima izabrali Hamas“.

Pristup Španca Borela, nastavlja Karničnig, u oštroj je suprotnosti sa pristupom Ursule fon der Lajen, šefice EK, koja je nedvosmisleno osudila napade i projektovala izraelsku zastavu na fasadu svoje kancelarije.

Međutim, ovi potezi su odmah izazvali proteste iz drugih delova EU, a Kler Dejli, vatrena levičarska poslanica u Evropskom parlamentu iz Irske, dovela je u pitanje legitimitet Fon der Lajen i čak joj rekla da „ćuti“, piše izveštač Politika.

I sam američki predsednik Džo Bajden je, dodaje, primetio da je u danima nakon napada zvao Francusku, Nemačku, Italiju i Ujedinjeno Kraljevstvo da razgovaraju o krizi u Izraelu. Na listi nije bilo nijednog lidera EU.

Jedan od razloga za smanjenje značaja EU u celini Karničnig vidi u prethodnim diplomatskim potezima kada je, navodi novinarka, pogrešno procenila međunarodne partnere i tako naivno pristupila, na primer, Iranu, koji je možda pomogao organizovanju Hamasa u napadu na izraelski civili. Zbog prevelike popustljivosti prema Teheranu i njegovom radikalnom rukovodstvu, Evropa "mora da živi sa posledicama svoje pogrešne politike i gubitkom ugleda u Izraelu", koji je, primećuje Politiko, jedina demokratska zemlja na tom području.

"Čak ni sebe ne shvataju ozbiljno"

Još jedan eklatantan primer evropske geopolitičke nemoći je Nagorno-Karabah, sporni, većinski jermenski region Azerbejdžana. Veliki deo sveta je skoro zaboravio konflikt koji dugo tinja tamo, piše Karničnig, ali ne i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je ranije ove godine pokrenuo ambiciozan diplomatski napor usred obnovljenih tenzija. Mišel je u julu ugostio lidere Jermenije i Azerbejdžana u Briselu, što je bio šesti takav sastanak. On je razgovore opisao kao "iskrene, fer i sadržajne". Ali Azerbejdžan je okupirao region, poslavši više od 100.000 izbeglica u Jermeniju. Evropa, kojoj je očajnički bio potreban prirodni gas iz Azerbejdžana, mogla je samo bespomoćno da posmatra. Ranije ovog meseca, Mišel je za fijasko okrivio Rusiju, tradicionalnog pokrovitelja Jermenije u regionu.

Foto: Tanjug

 

Nisu imali više sreće kada su pokušali da posreduju i srede haos u evropskom dvorištu - na Kosovu, gde su Evropljani godinama pokušavali da posreduju trajni mir između albanskog i srpskog stanovništva. Prema Karnitschnigu, stranke su danas u najboljem slučaju udaljenije nego ikada.

I sve to, primećuje on, uprkos opširnoj retorici o potrebi da Evropa igra globalniju ulogu.

Čini se da ni najveći članovi sebe ne shvataju ozbiljno. „Dok je Bajden sedeo u prostoriji za situacije u Beloj kući kako bi razgovarao o krizi u Izraelu, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc bili su zauzeti sastankom u Hamburgu. Nakon što su se dogovorili da udvostruče svoje napore u smanjenju birokratije u EU, krenuli su na krstarenje lukom sa svojim partnerima. Uspešnu raspravu proslavili su na lokalnom pristaništu uz pivo i Fischbrötchen, hamburški riblji sendvič. Vreme je bilo lepo. Ali najvažnije: nikome nije zvonio telefon, zaključuje Politikov novinar.

(Republika/Jutarnji.hr)

Bonus video: