DŽEJSON JE USPEO NEMOGUĆE: Progovorio tek sa 11 godina, naučio da čita sa 18, a nećete verovati šta radi danas PODRŠKA MAJKE BILA JE KLJUČNA

Džejson Ardej vjeruje u sudbinu. Najmlađi crnac, profesor na Univerzitetu u Kembridžu, pridružio se Fakultetu za obrazovanje u martu 2023. godine, u 37. godini. Pre toga, bio je profesor na univerzitetima u Glazgovu i Daramu; objavio je tri knjige akademskih radova, uglavnom fokusiranih na rasu i obrazovanje; i, što je njemu najvažnije, prikupio više od milion funti u humanitarne svrhe, navode Vijesti.me.

 

Sve ovo je uspeo da postigne u periodu dok je učio kako da se kao neurodivergetna osoba snađe u svetu. Ardej nije govorio sve do svoje 11. godine, a nije mogao da čita i piše do svoje 18. godine.

 

I sam priznaje da je to neverovatna priča, koja je dospela na naslovnice i zauvek promenila njegov život. Međutim, on je uvek vjerovao da će učiniti nešto veliko. “Znao sam da mi je sudbina predodredila da nešto uradim”, kazao je on uz osmeh. “Međutim, priznajem da nisam znao da će biti ovo.”

Neće uvek biti ovako

Ardejova priča je priča o velikim usponima, ali istovremeno i o velikim padovima. Tokom prethodnih 15 godina gotovo da nije spavao, pošto je noću radio na humanitarnim i akademskim projektima, a često i samo da bi sastavio kraj s krajem. 

Zahvaljujući podršci svoje majke i učitelja, Džejson je upisao studije fizičkog vaspitanja i obrazovanja na Univerzitetu Sirej, a školarinu je plaćao novcem koji je zarađivao radeći kao trgovac. Uskoro je počeo da radi kao profesor fitičke i zdravstvene kuture na univerzitetima da bi se na kraju posvetio postdiplomskim studijama.

Pored predavanja, čak do 2016. godine, radio je kao trgovinski pomoćnik. Pre toga bio je čistač u kasnim noćnim satima, čisteći bljuvotine i ribajući toalete.

 

“Imao sam mantru koju sam sebi govorio: ‘Neće uvek biti ovako’”, kazao je.

 

Ardej je odrastao na socijalnom naselju u Klaphemu, u južnom Londonu, u porodici porijeklom iz Gane. Njegova majka Gifti je bila medicinska sestra za mentalno zdravlje, a otac Džozef kuvar. On je drugi najmlađi od četiri brata. Njegovo detinjstvo je uglavnom bilo srećno, ali povremeno je bilo nasilja iz spoljašnjeg sveta. Govorio je o tome kako su mnogi ljudi s kojima je odrastao “mrtvi ili u zatvoru”.

Krupna stavka u njegovom odrastanju bila je činjenica da nije mogao da govori, čita ili piše veći dio detinjstva. Nakon što mu je u trećoj godini dijagnostikovan autizam i veliki zastoj u razvoju, sa četiri godine su ga učili jezik znakova.

Kada je imao 11 godina, nakon “hiljada sati” logopedske terapije i uz podršku njegove majke koja je koristila muziku i stihove kako bi mu pomogla da shvati kako reči teku i spajaju se zajedno, jednog dana nešto je kliknulo.

“Eksperti su davali prilično tmurne dijagnoze o tome kako neću moći da živim bez pomoći”, kaže on. “Međutim, tog sudbonosnog dana, rekao sam zdravo”.

 

Ubrzo nakon toga prestao je da koristi jezik znakova.

 

Ardej sebe ne smatra nužno intelektualcem, već kao odlučnu osobu. On je 2010. godine istrčao 30 maratona u roku od 35 dana kako bi prikupio novac za humanitarne svrhe.

Ardeja je dirnula nedavna pažnja koju je dobio u medijima i od javnosti posle njegovog imenovanja na Kembridžu. Dobio je više od 200.000 mejlova iz celog svijeta, mnogo njih od ljudi koji mu žele sve najbolje.

Do sada, akademski život na Kembridžu (njegova zvanična pozicija je “profesor sociologije obrazovanja”) je bio komforan. Putuje iz južnog Londona, radi na fakultetu i sa studentima, ima brojne razgovore i predavanja u koledžu i van koledža. Od septembra će se brinuti o svojoj prvoj grupi doktorskih studenata, učeći ih o društvenoj pravdi i nejednakostima.

BONUS VIDEO: