OVO JE ZEMLJA BEZ IKAKVOG ZAKONA! Banda siluje i pustoši sve pred sobom, ljudi stradaju na najsurovije načine - OKAČE IM OGRLICU OD ZAPALJENE GUME!

Autor:

Svet

17.12.2022

15:02

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Haiti je verovatno najnebezbenije i najsmrtonosnije mesto na svetu.

OVO JE ZEMLJA BEZ IKAKVOG ZAKONA! Banda siluje i pustoši sve pred sobom, ljudi stradaju na najsurovije načine - OKAČE IM OGRLICU OD ZAPALJENE GUME!

Foto: Tanjug/AP

Port-o-Prens, glavni grad Haitija, zahvaćen je talasom uličnog nasilja bandi.

Samo u prvih šest meseci 2022. godine tamo je ubijeno skoro 1.000 ljudi, dok je do oktobra bilo preko 1.000 kidnapovanja povezanih sa organizovanim kriminalom, prema podacima UN. Oko 70 odsto celog grada sada je zabranjeno za policiju.

Najsiromašnija država Latinske Amerike, koja se već bori da se oporavi nakon razaranja snažnog zemljotresa 2010. godine, pala je u ovaj novi talas krvoprolića i haosa nakon što je njen predsednik Jovenel Mois ubijen prošle godine.

Foto: Tanjug/AP

Haiti

Više od 100 rivalskih bandi, finansiranih novcem otkupnine od talasa otmica useljava se u naselja praveći ih getom, zapečaćenim barikadama od guma.

Naoružani huligani kontrolišu ulaske i izlaze iz glavnog grada, uprkos čestim protestima građana protiv nasilja jer se više od trećine od 11,5 miliona stanovnika zemlje suočava sa akutnom glađu.

Čak su i parlament i glavna sudska zgrada zarobljeni u bandi.

Smrdljivo smeće se gomila do kolena na ulicama, a kolera se vratila posle trogodišnjeg odsustva.

Vođe bandi uključuju muškarce poput bivšeg policajca Džimija Šeriziera, nazvanog 'Roštilj' zbog njegove navodne sklonosti da žive spali svoje neprijatelje. Njegova grupa G-9 bandi blokirala je glavno skladište nafte na dva meseca, držeći zemlju za otkup.

Uprkos sankcijama UN protiv njega, on neguje imidž „Robina Huda“ na društvenim mrežama.

U oktobru je Haiti molio UN za stranu intervenciju, ali nijedna zemlja još ne želi da se obaveže na slanje vojne pomoći kada je situacija toliko opasna.

Rahel Seguin, medicinski koordinator za dobrotvornu organizaciju Lekari bez granica, rekla je za Mail Online: „U jednom trenutku ove godine naša hitna pomoć je morala da tretira oko 80 slučajeva prostrelnih rana za 72 sata.“

Šesnaestogodišnja devojka ispričala je kako su je grupno silovala trojica muškaraca čija je banda oterala njenog oca i brata iz kuće, a zatim potpuno nezakonito i ubila.

Još uvek potresena svojim iskušenjima, En je rekla da se napad dogodio tokom masakra u njenom selu Source-Matelas, u blizini Port-o-Prensa, 28. novembra, kada su bande muškaraca upadale u kuće i silovale i ubijale one koji su se krili unutra.

U razgovoru za Mail Online, En je rekla: „Skrile smo se u kući. Čula sam ljude kako viču „vatra, vatra, vrati se u svoju kuću!“.

- Ljudi su odlazili kući da se sakriju ispod kreveta. Penjali su se na krovove kuća, polivali benzinom i palili. Žene koje su bežale da spase sopstvene živote, bile su uhvaćene i silovane. -

Devet sati su se En i njena porodica sakrivali moleći se da izbegnu ubistvo. Ali oko 22 sata muškarci su upali u njihovu kuću.

Foto: Tanjug/AP

Haiti

- Skrivali smo se ispod kreveta, a oni su bacili plinsku kantu na vrata, koja su se otvorila i gas se prosuo u kuću - rekla je En kroz suze.

- Izvukli su nas ispod kreveta, a mog oca i brata izvukli van kuće i odveli ih bez prestanka, pa udarali po glavi i telu. Dvojica su vukla mog oca, a dvojica su odvela mog brata. Još četvorica iz bande ostala su u kući.

Nikada više nije videla ni brata ni oca, i pretpostavlja, kao i većinu drugih muškaraca iz grada, da ih je u smrt odvela, verovatno, ono što je poznato kao 'ogrlica' - zapaljena guma oko vrata.

- Spustili su moju mlađu sestru ispred ulaznih vrata, nije se pomerila. Onda su uzeli moju 17-godišnju rođaku koja je bila viša od mene, bacili je na krevet i silovali je preda mnom. Onda su je tukli i bacili na zemlju - nastavila je En.

Prisiljavajući je da gleda neizrecivu patnju svoje rođake, jedan iz bande je stavio ruku na Enina usta da zaustavi njen vrisak, iako je niko nije čuo.

- Onda su me izvukli napolje i tukli. Moja rođaka je još uvek bila na podu unutra. Moja sestra je bila u nesvesti na pragu, a dok su odlazili, jedan od gangstera je zgazio nju i protresao je nogom, ali nije bilo reakcije i nogom ju je gurnuo nazad u kuću. Jedan od onih koji su otišli ​​sa mojim ocem vratio se i polio moju rođaku i sestru benzinom i zapalio kuću.-

Ali čak i tada Enino iskušenje nije bilo daleko od kraja.

- Nakon što su me tukli, trojica su me silovala - rekla je.

- Nosila sam majicu, suknju i hulahopke. Bila sam nevina i svaki odevni predmet su pocepali rukama. Istovremeno su me tukli u lice optužujući me da sam špijun. Bio sam tako zbunjen, gubila sam razum. Sećam se da sam plakala, videla sam kako gori kuća sa sestrom i rođakom unutra - ispričala je.

- Pomislila sam da su mi rođaka i sestra stradale u požaru, čula sam plač drugih ljudi.-

Masakr u Source-Matelasu izazvalo je javno pogubljenje lokalnog čoveka po imenu Jephte, koga su vođe bandi optužile da je policijski doušnik.

Užasna slika kružila je društvenim mrežama kako bi zastrašila druge na kojoj se vidi žrtva nekoliko sekundi pre smrti, vezanih ruku i nogu u gumi kamiona, sa kanisterom benzina pored njega.

- Plašila sam se da ne umrem, jer sam razmišljala o tome šta se desilo dan ranije sa Džefteom, ali sam takođe razmišljala o tome da bi mogli da mi stave gumu oko vrata i da me živu spale. Ne znam zašto i mene nisu bacili u zapaljenu kuću - rekla je En.

Ona se ne seća mnogo detalja u vezi sa muškarcima koji su ih tada napali, osim što je većina nosila marame ili maske, a neki su nosili i rukavice.

- Oni koji su dolazili u moju kuću nisu imali vatreno oružje; imali su kante za benzin i palice. Drugi su imali oružje jer sam mogla čuti pucnje. Pucali su na one koji su pokušali da pobegnu. Dok sam ležala na ulici, pretučen, dotrčao je krupni čovek crvenih očiju i razbojnici su me ostavili na zemlji da trčim za njim.-

Ko god da je bio taj nesrećnik, on je sigurno spasio Enin život.

- U daljini sam videla komšije kako beže i videla sam druge žene za koje mislim da su ih banditi silovali. Pa sam puzala po zemlji da se sklonim iz vidokruga iza svoje kuće gde je bila mala staza pored toaleta. Sva moja odeća je nestala. Videla sam ženu kako uzima veš da ga stavi u torbu u obližnjoj kući. Bila sam gola i zamolila je da mi da nešto da obučem. Bacila je haljinu prema meni. Bio mi je prevelika, ali sam je ipak obukla i krenula za ženom koja je i sama bežala.-

U mraku i konfuziji En je izgubila iz vida drugu ženu, ali je nekako stigla do glavnog puta, a potom i do adrese jedine odrasle osobe koju je poznavala van svoje zajednice – klijentkinju njene ubijene rođake koja je bila frizer u obližnjem gradu Kabare koja ju je primila i odvela doktoru.

Od tada, En je ostala sa njom, radeći kao neplaćena kućna pomoćnica. Njena budućnost je neizvesna kao i ona samog Haitija.

Ona se plaši stigme koja se još uvek vezuje za žrtve silovanja u mnogim delovima Haitija.

- Bojim se da pričam drugima o svom iskustvu. Ako ljudi znaju šta mi se dogodilo, možda više neće hteti da me vide ili me neće voleti.-

Ne može da kontaktira sa daljim rođacima, jer ne zna gde žive, a osim što je previše uplašena da se vrati kući, nema ni novca da stigne tamo.

En je dobila podršku od lokalne organizacije za ljudska prava, RNDDH, koja je omogućila MailOnline-u da razgovara s njom kako bi istakla tešku situaciju ljudi u ovoj zemlji.

Upitana šta bi volela da se desi muškarcima koji su joj opljačkali sve u životu, ona je jednostavno rekla: „Volela bih da ovi razbojnici upoznaju još jednu grupu kriminalnih razbojnika kako bi mogli da izginu u vatri kao što je to uradila moja porodica, ili da ih policija pronađe i uhapsi.'

Ona je uputila iskreni apel spoljnom svetu, rekavši: „Onima koji će čitati ovaj članak, volela bih da misle na nas na Haitiju, jer bih volela da se izvučemo iz ove situacije.“

Odsečena od svega što je nekada znala, i uprkos neverovatno sumornoj situaciji u svojoj zemlji, drži se nade u bolju budućnost, govoreći:

- Moram da napustim kuću u kojoj živim; Moram da se vratim u školu. Voleo bih da živim na Haitiju u potpunoj sigurnosti bez naoružanih bandi. Želela bih da naučim engleski i da postanem lekar koji će brinuti o žrtvama seksualnog nasilja. -

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

Komentari (0)

Loading